Brnabić: Ne govori se više da je Srbija zemlja jeftine radne snage – N1 Info

„Danas se više ne govori da je Srbija zemlja jeftine radne snage i onih koji vuku kablove. Srbija je danas zemlja sa kojom žele da sarađuju“ rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na zatvaranju 28. Kopaonik biznis foruma.

Srbija, prema njenim rečima, ima minimalni pad BDP-a u Evropi, a prevazićićemo  projektovanih šest odsto privrednog rasta ove godine.

„Rast je nošen rastom građevinske industrije, izgradnje puteva, digitalizacije“ podsetila je predsednica Vlade.

U ovom trenutku, kako je navela, gradi se 330 kilometara puteva.

„U infrastrukturu koja je sada u izgradnji uloženo je četiri milijarde evra“, naglasila je Brnabić.

Brnabić je rekla da će ove godine iz osnovnih škola izaći prva generacija maturanata koji su imali programiranje kao osnovni predmet.

„Od 1. septembra uvodi se učenje veštačke inteligencije u osnovne škole. A školstvo će biti kompletno opremljeno kako bi se omogućila inovativnost“, rekla je ona.

Infrastruktura u izgradnji

U Srbiji su u izgradnji sabraćajna infrastruktura vredna skoro četiri milijarde evra, a do kraja godine se planira početak radova na projektima ukupne vrednosti od dve milijarde evra, izjavila je danas predsednica Vlade.

Gradi se, kaže, više od 330 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.

U toku je, podseća, izgradnja deonice autoputa Preljina-Požega, Moravskog koridora od Pojata do Preljine, deonice Kuzmin-Sremska Rača, Ruma-Šabac-Loznica, Novi Beograd-Surčin, Fruškogorskog koridora, obilaznice oko Beograda.

„Ove godine planiran je i početak radova na Autoputu mira Niš-Merdare i autoputu Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, završava se brza pruga Beograd-Novi Sad, a u septembru počinju radovi na pruzi Novi Sad-Kelebija“, navela je Brnabić.

Brnabić je rekla da je ulaganje u infrastrukturu i rast građevinske industrije poguralo rast domaće privrede prvom kvartalu, što „obećava da ćemo značajno prevazići projektovanih šest odsto privrednog rasta u ovoj godini“.

Kao značajne privredne grane koje utiču na privredni rast Srbije pomenula je i poljoprivredu, usluge koje su postale najznačajniji deo domaće ekonomije.

Otporni i pogođeni

„Iako su sektori turizma, ugostiteljstva i saobraćaja teško pogodjeni pandemijom, neki drugi – IKT, bankarstvo i stručne usluge, pokazali su se izuzetno otpornim“, rekla Ana Brnabić.

Navela je da je pre nekoliko dana stigla vest da je izvoz IKT usluga u martu porastao za čak 25 odsto u odnosu na mart prošle godine, što je nivo rasta kao pre krize.

Brnabić je podsetila da je zahvaljujući digitalizaciji – uprkos sumnjama, uspela transformacija privrede od razvojnog modela baziranog na radno-intenzivnim investicijama, na ekonomiju zasnovanu na inovacijama, istraživanju, razvoju, znanju i kreativnosti.

Naglasila je da digitalizacija domaću privredu čini konkurentnijom, državu efikasnijom, a građanima život čini lakšim, što se videlo i kroz organizovanje vakcinacije protiv korona virusa.

„Danas se više ne govori da je Srbija zemlja jeftine radne snage. Danas se u Srbiju dolazi i sa Srbijom sarađuje, zbog inžinjerske izvrsnosti, posvećenosti, znanja i kreativnosti naših ljudi, zbog izvanrednih uspeha koje naši razvojni timovi prave u medjunarodnoj konkurenciji“, kazala je Brnabić.

Premijerka je rekla da je Srbija počela novu fazu transformacije privrede koja rast bazira na novim tehnologijama za održivi razvoj, pre svega na energetskoj transformaciji i zelenoj ekonomiji, i na digitalizaciji zdravstva i biomedicinskoj tehnologiji.

„Duboko verujem da su prilike pred nama višestruko veće i značajnije od onih koje smo do sada imali i da će zelena i biotehnološka transformacija po obimu biti mnogo veće od digitalne transformacije“ koja je u toku, navela je Brnabić.

Podsetila je da je uspostavljen pravni okvir energetske zelene tranzicije, 2020. godine Srbija je pripremila Mapu puta za cirkularnu ekonomiju, kao prvi takav u regionu, koji daje smernice za razvoj moderne resursno i energetski efikasne cirkularne ekonomije i povezuje sve aktere koji učestvuju u procesu tranzicije.

Najavila je da će zelena tranzicija početi izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zamenom energenata u toplanama u gradovima s najvećim zagađenjem vazduha, uklanjanjem divljih deponija i proširivanjem sanitarnih deponija.

„Druga ključna oblast i veliki izvor ekonomskog rasta u skoroj budućnosti, jeste spoj biologije i tehnologije čije rezultate već možemo da vidimo: od modernih RNA vakcina protiv kovida-19, preko novih lekova za najteže bolesti kao što je kancer, pa sve do novih tehnologija inženjerstva tkiva i neverovatnog napretka u oblasti genetike“, rekla je Brnabić.

Podestila je da je, po Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o zdravlju u Četvrtoj industrijskoj revoluciji identifikuje tri velika trenda: digitalizacija zdravstva, brza evolucija nauke i medicine i neodrživ rast troškova u zdravstvu.

Dupliranje znanja na 73 dana

„Svetski ekonomski forum predviđa da će se od ove godine ukupna količina medicinskog znanja duplirati na svaka 73 dana, kao i da će globalno tržište biotehnologije porasti sa 448 milijardi dolara u 2019. na 833 milijardi u 2027“, rekla je Brnabić.

Predviđa se, kako je dodala, da će na globalnom nivou primena veštačke inteligencije na tržištu zdravstvenih usluga dostići vrednost od 31,3 milijardi dolara do 2025. godine.

„Ovo su ogromne prilike i za ekonomski razvoj Srbije i mi se za ovo pripremamo… Zbog toga ćemo tokom ove i sledeće godine grupisati naše najbolje kapacitete u takozvani ‘BIO4 Kampus’, koji će obuhvatiti oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta“, najavila je premijerka.

Na jednom mestu, u neposrednoj blizini Kampusa biće dva fakulteta: Farmaceutski i Biološki, i dva vrhunska naučna instituta: Institut za vakcine i serume „Torlak“ i Institut za molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo, dok će u Kampusu biti i novoformirani Institut za veštačku inteligenciju.

„Izgradićemo i ekstenziju NTP Beograd za biotehnološke startape i pozvaćemo farmaceutske i biotehnološke kompanije iz celog sveta da unutar Kampusa otvore svoja istraživačko-razvojna odeljenja, a u neposrednoj blizini kampusa i proizvodne kapacitete“, rekla je ona.

Ukazala je da slični kampusi u Londonu, Lozani, Singapuru i drugde širom sveta, privlače milijarde dolara ulaganja, zbog čega veruje da će i kampus u Srbiji „biti nosilac velike transformacije koja neće obuhvatiti samo oblast zdravstva, već i hrane, poljoprivrede, energetike i mnoge druge“, a država će nastaviti s ulaganjem u mlade, njihov talenat i njihovo znanje.

https://rs.n1info.com/biznis/brnabic-ne-govori-se-vise-da-je-srbija-zemlja-jeftine-radne-snage/