Politika kao biznis, država kao partijski plen (emisija) – Insajder

Dok partije ne podele plen – država ne funkcioniše. I tako je posle svakih izbora. 

Plen su, osim ministarskih mesta i javna preduzeća jer se upravo preko tih preduzeća troši najviše novca za državne projekte, odnosno poslove koje dobijaju privatne firme.  

Isto je i kada je u pitanju izgradnja puteva. Svaka vlast ima svoje povlašćene firme. 

I svaka vlast navodi da je sve pod kontrolom međunarodnih kreditora i partnera i da ne može onaj ko je na vlasti da odlučuje koje podizvođače angažuje firma koja dobije posao. Formalno tačno, a u praksi je javna tajna da kontrola- ko će dobiti posao- ipak postoji.  

Za održavanje i delimično izgradnju puteva zaduženo je javno preduzeće Putevi Srbije, koje se finansira iz putarina, iz budžeta i iz kredita. 2010 je zbog izgradnje putnog koridora 10 i 11 osnovano i državno preduzeće Koridori Srbije koje uglavnom raspolaže sredstvima iz međunarodnih kredita, ali i iz državnog budžeta. Oba ova preduzeća praktično samo upravljaju novcem, tako što na poslovima angažuju privatne firme.

Kako se privatne firme angažuju na najvećim državnim projektima, u koje spadaju i putevi, jedna je od tema serijala Insajdera “Politika kao biznis, država kao partijski plen”.

Izvor: Insajder 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

https://insajder.net/sr/sajt/tema/23780/

Završeni radovi na izgradnji autoputa na delu obilaznice oko Beograda: Projekat vredan 227 miliona evra – Srbija danas

obilaznica oko Beograda

Foto: Printscreen/Youtube/ Ć_SoVa

Vučić sutra otvara deo deonice na obilaznici oko Beograda od Ostružnice do Orlovače

Završeni su radovi na izgradnji autoputa na obilaznici oko Beograda od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovača i Petlovo Brdo i ta deonica u dužini od 7,7 kilometara sutra će biti puštena u saobraćaj.

Sve veći broj ljudi ima ovaj problem! Simptomi se razvijaju polako: EVO KAKO DA IH OTKRIJETE NA VREME I SPREČITE POSLEDICE!

Sve veći broj ljudi ima ovaj problem! Simptomi se razvijaju polako: EVO KAKO DA IH OTKRIJETE NA VREME I SPREČITE POSLEDICE!

(UŽIVO) Predsednik Srbije na polaganju kamena temeljca: Ljudi vakcinišite se (VIDEO)

(UŽIVO) Predsednik Srbije na polaganju kamena temeljca: Ljudi vakcinišite se (VIDEO)

Predsednik Vučić sutra otvara Sektor 4 obilaznice oko Beograda

Predsednik Vučić sutra otvara Sektor 4 obilaznice oko Beograda

Tzv. sektor 4 obilaznice oko Beograda otvoriće predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Sektor 4 obuhvatio je radove na izgradnji leve trake autoputa od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovača, u dužini od 7,7 km, gde je izgrađena nedostajuća leva traka auto-puta, dva tunela: Lipak i Železnik, kao i tri mosta: most br. 9, 10 i 11, kao i preostali radovi na petlji Orlovača, rečeno je Tanjugu u Putevima Srbije.

Preostaje da se završi gradnja druge trake autoputa od Orlovače do tunela Straževica i da se završi izgradnja obe trake autoputa od Straževice do Bubanj Potoka.

U okviru Sektora 4, od Ostružnice do Orlovače, izgrađen je tunel Lipak (leva cev) u dužini od 600 metara i tunel Železnik (leva cev) od 699 metara.

Takođe, izgrađeni su: most 9 od 433 metra, most 10 422 metra i most 11 od 116 metara.

Postavljeni su i zidovi za zaštitu od buke u dužini većoj od pola kilometra.

Završena je kompletna izgradnja petlje Orlovača sa pristupnim rampama, kao i petlja Petlovo Brdo sa po dve odvojene kolovozne trake, od Metroa do petlje Orlovača, uključujući i most 24, iznad starog kružnog puta od Rakovice do Železnika.

Kada je reč o Sektoru B5, od petlje Orlovača od tunela Straževica u toku su radovi na izgradnji leve trake autoputa (faza II) uključujuci i novi tunel Straževica (leva cev).

Na Sektoru B6 u toku su radovi na izgradnji punog profila autoputa od tunela Straževica do petlje Bubanj Potok.

Inače, cela deonica od mosta na Savi kod Ostružnice do Bubanj Potoka duga je 20,4 kilometara sa pristupnim saobraćajnicama.

 

Projekat vredan 227 miliona evra

Vrednost projekta je 227 miliona evra, a radovi se finansiraju 85 odsto iz zajma Eksim banke Kine i 15 odsto iz budžeta Srbije.

Izvođač radova je kineska kompanija „Power Construction Corporation of China“, a podizvođač azerbejdžanski AzVirt i domaće firme.

Završetkom radova do Bubanj Potoka biće kompletirano oko 47 kilometara autoputa od Batajnice do Bubanj Potoka.

Ranije je izgrađena obilaznica od Batajnice do Dobanovaca i Ostružnice, sa novim mostom na Savi koji je izgrađen pored starog ostružničkog mosta.

Planirana je i izgradnja nastavka obilaznice od Bubanj Potoka do Pančeva, kada bi cela obilaznica bila duga oko 69 kilometara.

Tako bi se kompletirao ceo saobraćajni prsten oko Beograda, čime bi se potpuno izmestio teretni saobraćaj iz grada.

Beogadska obilaznica je jedan od najznačajnijih projekata, čija je gradnja počela pre više od 30 godina.


https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/obilaznica-oko-beograda-ostruznica-orlovo-petlovo-brdo-autoput-2021-04-28

VUČIĆ SE REVAKCINISAO! Predsednik Srbije PRIMIO DRUGU DOZU KINESKE VAKCINE: Nije ništa bolelo! Foto/Video – https://informer.rs

 

 
12.25 – Obraćanje predsednika Vučića: 

– Hvala svima koji ste ovde. Primio sam revakcinu i kao i prvi put nije ništa bolelo – rekao je predsednik. 

– Molim vas sve da se vakcinišete, mi moramo da nastavimo da radimo, ulažemo u ekonomiju i rast Srbije. Svi koji su se vakcinisali samo su spasili sebi, i svojim bližnjima živote. Bez obzira i da se zarazite posle vakacine, vi sigurno nećete imati tragične posledice korona virusa, zato želim da vas zamolim sve da se vakcinišete – ističe predsednik i dodaje da mnogi ljudi u svetu stoje u redu i čekaju na vakcinu, a Srbija to ima, za sve građane, zato se treba odmah vakcinisati.

Vučić je istakao da vakcine spašavaju živote i naveo lični primer, svoje majke, koja, da nije primila prvu dozu, nakon koje se zarazila, ne bi imala šanse da preživi.

– Uzeo sam taj lični primer kako biste razumeli značaj vakcina, da spasavate svoje roditelje, braću, sestre, supružnike. Naš cilj je da razgovaramo o ekonomiji, putevima, prugama, radu fabrika, a ne možemo ako ćemo da imamo veliki broj zaraženih, a ako se ne vakcinišemo.

Predsednik Srbije najavio je da se polaže kamen temeljac za još jednu kovid bolnicu koja je i više nego pravi uspeh za Srbiju.

– Imamo projekat za vojnu bolnicu da je renoviramo i da mogu ljudi da je koriste. Za opštu bolnicu još nemamo projekat – kaže predsednik.

Predsednik se zahvalio kineskom narodu.

– Osim što ste zaštitili svoj život, zaštitili ste i život drugih – rekao je Vučić, pozivajući ljude da se vakcinišu, a potom se još jednom zahvalio kineskom narodu na velikom broju vakcina.
 

printscreen

Vučić ističe da mu je izuzetno drago što je drugu dozu vakcine primio baš u Pukovcu i da će nastaviti da ulaže sve napore kako bi svim meštanima ovog sela obezbedio bolji život. 

Pitanja novinara

„Non-pejper“

Na pitanje o tome da je Koha danas objavila da je dobila „non-pejper“ na kojoj je radila sa Nemačkom i Švajcarskom, Vučić komentariše da je taj „non-pejper“ sastavljao neko mnogo „pametniji“ i lukaviji od nas, i da je više briga zadavao prvi „non-pejper“, nego ovaj sad.

– Mnogo je stvari unutar njega koje bi se Srbima dopalo, a ona između redova piše i to da priznajemo nezavisnost Kosova. Ja znam i ko je to mogao da napiše, sumnjam da fantastično pametna žena stoji iza ovoga, ali želim da kažem da se potcenjuje rad Srbije, a to ne bi trebalo da rade jer ćemo mi tek analizirati taj papir i tek će se o njemu pričati i odlučivati. To je vrlo planski i pametno odrađeno, ali videćemo još o tome, nama taj papir još niko nije pokazao – rekao je Vučić i dodaje da želi da sagleda stvari u celini i analizira, da se dođe do toga da se vidi da li su sumnje za sada osnovane i da li se iza ovoga krija nešto ili je zaista rešenje. 

– Ja imam jednu osobu na koju za sada sumnjam da je ovako pametno uvezala sve naše i njihove zahteve koji tako uvezani zvuče dobro, ali da je to zapravo jedan lukavi predlog – ističe Vučić. Nova bolnica za plućne bolesti u Knez-selu

– Naši stručnjaci su izračunali da bi nas mnogo više koštalo da renoviramo postojeću, nego izgradnja nove bolnice. Trudimo se i radimo sve što možemo – objašnjava predsednik.

Predsednik Srbije prokomentarisao je i „prodaju“ zemlje na kojoj se nalazi plućna bolnica, i izgradnju nove bolnice.

– Ako bilo šta radimo na tom zemljištu, to će samo biti izgradnja nove bolnice za plućne bolesti, i ništa više. Sada imamo više novca nego ikada i smatramo da nam se više isplati da rekonstruišemo bolnicu, nego da je renoviramo – rekao je Vučić. Fabrika u Rudnoj glavi

Predsednik Aleksandar Vučić saopštio je danas da se već gradi fabrika u Rudnoj glavi, koju je obećao početkom meseca, kada je u tom mestu kod Majdanpeka, primio prvu dozu vakcine protiv korona virusa.

– Već se gradi fabrika u Rudnoj glavi i verujem da ćemo prozivodnju otvoriti za Vidovdan  rekao je Vučić novinarima u mestu Pukovac gde je danas primio drugu dozu vakcine.

Vučić je dodao da će danas u Gadžinom Hanu razgovarati sa predstavnicima Nišavskog okruga, o tome šta je još potrebno tom delu zemlje.

– Sedam sam fabrika otvorio u Nišu, koji je postao sedište, centar, raskrsnica za ceo Balakan. Niš ide mnogo brže napred, kako se niko nije nadao posle mnogo razrajućih godina, od 90-ih ali posebno 2000-ih, kada je prozivodanja u pogonima stala, a budućnost mladih stavljena “ad akta“ – rekao je Vučić. Kamen temeljac za novu kovid-bolnicu u Novom Sadu

Vučić najavio je da će sutra u Novom Sadu biti postavljen kamen temeljac za izgradnju nove kovid bolnice u Novom Sadu

Vučić je na pitanje novinara, u Pukovcu kod Doljevca, kada se može očekivati izgradnja gradske bolnice u Nišu, rekao da to još ne može da kaže, ali da će se graditi ta bolnica, koja će koštati između 30 i 35 miliona evra.

Kazao je da će tek početi da se radi projekat, kao i da će se bolnica graditi kod Naučno-tehnološkog parka u Nišu.

Predsednik je rekao da postoji projekat i za potpuno renoviranje vojne bolnice u Nišu, za šta će biti izdvojeno oko sedam miliona evra, kako bi mogla da prima i civile. Za pet godina više bolnica, nego u prethodnih 50

On je rekao da je u prethodnih pet godina izgrađeno više bolnica nego u prethodnih 50. Aerodrom u Nišu

Vučić je ogdovarajući na pitanja novinara, rekao da se radi rekonstrukcija terminalana na niškom aerodromu i nova zgrada kontrole leta.

– Mnogo smo uložili u Niš, ne pamtim kada je više uloženo u Niš, Naučno-tehnološki park je za ponos – rekao je predsednik Srbije i podsetio na ulaganja u pružnu obolaznicu oko Niša.

Stalno dolaze novi investitori zaintersovani za Niš, stopa nezaposlenosti je dramatično pala. Neće svi objektivno da sagledaju napredak. Verujem da ćemo i danas doneti važne odluke o izgradnji puteva u ovom delu Srbije BDP

Kako je dodao MMF je izašao sa novim procenama, za Srbiju je to pet odsto, dok je u regionu 4,4 odsto, a bićemo bolji i od evrozone.

– Nismo zadovoljni sa pet, jurićemo plus šest ili 6,5 a zato nam je važno da se vakcinišemo i da radimo – rekao je predsednik Srbije.

– Španija, Italija… Sve te zemlje padaju, dok Srbija raste. Ali mi ni time nismo zadovoljni, mi želimo više, zato su nam važne vakcine i važno nam je to da ljudi rade na svom zdravlju kako bi što pre krenuli da radimo onako kao i do sad, i još bolje – rekao je Vučić. O Draganu Đilasu

Vučić je odgovarajući na pitanje o tome zbog čega su izostale reakcije na optužbe žene Dragana Đilasa o tome da ju je tukao, dok se komentarišu optužbe Dragana Markovića Palme, rekao da nadležni organi treba da rade svoj posao i da mu je cela priča odvratna

– Žao mi je što sam video coktanje pojedinih dama. Zamislite da je neko od nas tukao ženu, bilo koju, dizali bi ustanak. Mislim da su građani Srbije sve odlično razumeli.  

– Moj odgovor na pitanje o Draganu Đilasu jeste da nadležni organi treba da rade svoj posao. Ja stvarno ne mogu da se bavim predstavama za javnost, suviše ozbiljnog posla imamo, mnogo toga moramo da radimo i gradimo. Toliko mi je ta cela priča odvratna, posebno kada vam siledžije drže predavanja o tome kako i na koji način treba da se ophodite prema damama, onda stanete, okrenete se i otputujete negde. Otputovah u Gadžin Han, sve najbolje vam želim, srećan rad – rekao je predsednik.

Na kraju obraćanja, predsednik se zahvalio na ovakvom dočeku uz reči „Živeo Doljevac, živeo Pukovac, živela Srbija“.

12.16 – Vučić primio drugu dozu kineske vakcine Sinofarm

Predsednika je pre vakcinacije pregledala doktorka Slađana Beronja-Jovanić, a vakcinu mu je dala medicinska sestra Violeta Stamenković, kojima je Vučić, u zdravstvenoj stanici prilikom ulaska, predao bukete cveća.

Doktorka ga je pregledala, pitala da li je alergičan i da li je imao reakcije posle primljene prve doze vakcine, na šta je Vučić odgovorio da nije imao nikakav problem, niti je istsa osetio.

Ona mu je izmerila i krvni pritisak, a tom prilikom Vučić je prokomentarisao da se vratio u Beograd iz Brisela jutros u dva sata posle ponoći i zatekao novi „non pejper“, koji mu je, kaže, podigao pritisak.

Nakon toga, predsednik je primio drugu dozu vakcine.

– Danas sam primio drugu dozu vakcine. Nikakve tegobe nisam imao. Veoma je važno da se vakcinišemo svi, poštujemo mere, i čuvamo svoj i život svojih porodica. Molim ljude da budemo odgovorni. Imamo dovoljno vakcina za sve. Hvala našim požrtvovanim zdravstvenim radnicima – rekao je Vučić.

Tim, koji je predsedniku dao drugu dozu vakcine, čine doktorka Slađana Beronja Jovanić i medicinska sestra Violeta Stamenković.

Reč je o iskusnim medicinskim radnicima sa više od 20 godina staža.

Podsesetimo, Vučić je prvu dozu vakcine primio 6. aprila u Rudnoj glavi.

12.10 – Predsednik Vučić stigao u Pukovac

Predsednik Vučić stigao je u Pukovac, gde će se revakcinisati.

Pre vakcinacije Vučić je razgovarao sa stanovnicima i zamolio ih da se vakcinišu.

– Ja vas pre svega molim da se vakcinišete, da sačuvate svoje porodice, ali i sami sebe, a mi ćemo danas na sastanku sa lokalnom samoupravom i videti šta nam je činiti. Hvala vam za podršku, hvala vam za sve – rekao je predsednik.

Za 13 sati je najavljen sastanak Vučića sa predstavnicima lokalne samouprave Nišavskog u Domu kulture Gadžin Han.

Doček za predsednika 

Stanovnici Pukovca spremili fantastičan doček za predsednika Vučića.

U Pukovcu se okupio veliki broj ljudi, ali i mališana koji će predsednika dočekati srpskim trobojkama. 

Informer

Vučić još uvek nije stigao, ali ga žitelji ovog mesta željno iščekuju.

https://informer.rs/vesti/drustvo/603839/vucic-revakcinacija-druga-doza-pukovac-doljevac

Mali: „Đilas i Nikezić poručuju građanima da ne veruju svojim očima“ – B92

Beograd — Ministar finansija i član Predsedništva SNS Siniša Mali osvrnuo se na najnovije, kako je ocenio – „sumanute tvrdnje Dušana Nikezića, portparola Dragana Đilasa“.

Izvor: B92

Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC

Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC

On je naveo da negiranjem neosporne činjenice da se Srbija poslednjih godina gradi, pokazuje da Đilas i njegovi zaposleni u „kompaniji“ SSP žele da poruče građanima naše zemlje da ne treba da veruju svojim očima.

„U starom maniru, ovaj dvojac koji na sreću građana pripada političkoj prošlosti, pokušava ponovo da svojim sumanutim saopštenjima ubedi narod u njihovu fantaziju. Iz ovoga je jedino jasno da ne mogu da podnesu ekonomski i infrastrukturni uspeh Srbije, kojom ne vladaju i nemaju više mogućnost da kradu. Da je do njih, ne bismo mogli da pričamo o osam auto-puteva u izgradnji u Srbiji do kraja ove godine, već bismo i dalje živeli u zemlji u kojoj hiljade ljudi gubi posao, gde se zatvaraju fabrike, gde privreda ne funkcioniše“, rekao je Mali.

Mali je ocenio da je Nikezića najverovatnije zabolelo pitanje koje je juče postavio – da li se seća koliko je on zadužio i uništio Srbiju, imajući u vidu da je najskuplja obveznica koju je Srbija izdala bila u njegovo vreme i vreme njegovog poslodavca Dragana Đilasa.

„Nije problem i da ponovim – sa tim novcem niste izgradili auto-put kojim možete da se ponosite u Srbiji. Za Mauricijus, Švajcarsku, Hongkong nisam upoznat! Iza vas je nažalost ostalo veliko – NIŠTA i prazna državna kasa. S jedne strane prepuni računi Dragana Đilasa, a s druge strane Srbija pred bankrotom. Takvo stanje smo mi zatekli i još uvek vraćamo dugove koje ste napravili“, rekao je on.

Mali je podsetio da u septembru dospeva 700 miliona dolara duga po osnovu obveznica koje su emitovane 2011. godine po stopi od 7,25 odsto – što je dug koji je, kako je ojasnio, Nikezić ostavio građanima Srbije.

„Tu obveznicu smo od 2019. godine dva puta prevremeno otplaćivali, da bismo se rešili ovako skupog duga i smanjili pritisak obezbeđivanja sredstava za otplatu istog u jednoj od težih godina za nas, kada treba da podržimo našu ekonomiju više nego ikada“, naveo je on.

Mali se osvrnuo i na Nikezićevu kritiku po pitanju izbora izvođača radova.

„Nisam primetio da građanima Srbije smeta mreža puteva koji su izgrađeni i koji se grade po Srbiji, niti da im smetaju izvođači koji časno, na korist naših građana završavaju ugovoreni posao. Ljudima koji žive u ovoj zemlji najvažnije je da znaju da država misli na njih, da putnim i železničkim infrastrukturama poboljšavamo kvalitet života, ali i dovodimo investitore u našu zemlju. To znači nova radna mesta i rast životnog standarda, to znači bolju budućnost Srbije. Nisam primetio ni da su se građani bunili zbog odlične saradnje sa NR Kinom, koja ovom dvojcu smeta, posebno ne zbog medicinske podrške koju imamo od njih od početka pandemije, i zbog dovoljnog broja vakcina koje smo od njih nabavili“, naveo je on.

Ministar je podsetio da je cilj još veće ulaganje u kapitalne investicije, koje u ovoj godini čine 7,2 odsto BDP-a.

„Građani treba da znaju da je udeo kapitalnih rashoda u BDP-u 2010. godine iznosio 3,2 odsto BDP-a, 2011. taj procenat je bio 3,1 odsto, a 2013. godine samo dva procenta BDP-a. Sa druge strane, 2019. godine udeo kapitalnih rashoda u odnosu na BDP je bio 4,9 procenata, a sada izdvajanja dosežu 7,2 odsto BDP-a, što su najveća izdvajanja za kapitalne investicije u novijoj istoriji“, naglasio je Mali i dodao da se nastavkom velikih ulaganja za kapitalne investicije sprovodi program „Srbija 2025“.

Mali kaže da su pored izgradnje auto-puteva i mostova, izdvojena značajna sredstva i za izgradnju kliničkih centara, bolnica, domova zdravlja, za igradnju modernizaciju i opremanje železnice, za izgradnju fabrika za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže širom Srbije.

„Duboko sam ubeđen, da građani znaju da prepoznaju da država sada više nego ikada ima sluha za potrebe građana. Ali, u njihovo vreme, to je bilo upitno. Kada Nikezić već hvali svog šefa Đilasa, što onda ne pomene da ostavio dug Gradu Beogradu od 1,2 milijarde evra, što je 630 evra po glavi stanovnika. Da ne pominjem i druge promašene investicije – Pazl grad, lažnu replike Terazija, činjenicu da je izgubljeno oko 6,5 miliona evra na rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra…, ali i to da je očigledno da se u njegovo vreme nije razmišljalo o civilizacijskim potrebama građana, poput kanalizacione mreže, vodovoda“, rekao je on.

Dodao je da je bezbroj primera bezobzirnog trošenja i krađe novca građana u njihovo vreme.

„Znate kako naš narod kaže – čega se pametan stidi, time se budala hvali. Smatram da je dalji komentar na izjavu Đilasovog portparola nepotreban“, naveo je Mali.

On je dodao da je zadovoljan radom državnih organa, koji se bave istragom računa Dragana Đilasa širom sveta, koja sve više unosi nemire u redove „kompanije“ SSP.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=04&dd=23&nav_id=1847656

Za letnje održavanje puteva 48 miliona dinara iz leskovačkog budžeta – Južne vesti

357 kilometara opštinskih i 79 kilometara nekategorizovanih puteva do novembra će održavati frma Trejs Srbija, potvrdio je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, a građane će taj posao koštati 48 miliona dinara, koliko je u budžetu planirano za najboljeg ponuđača na tenderu.

Gradonačelnik je rekao i da je ta firma već počela sa ispunjavanjem svojih obaveza jer su sanirane udarne rupe na putnom pravcu Jajina – Bunuški Čifluk, dok se sada, kaže Cvetanović, radi na uređenju ulica u centru grada

Da se na krpljenju rupa u Leskovcu radi potvrdio je i direktor JP Urbanizam i izgradnja Novica Nikolić.

Što se tiče redovnog održavanja gradskih saobraćajnica i lokalnih puteva na teritoriji grada Leskovca, radi se na krpljenu rupa u ulicama Đorđa Stamenkovića i Đure Salaja. Završeni su radovi u Njegoševoj ulici, u Ulici južnomoravskih brigada i radiće se svakodnevno ako vremenski uslovi to budu dozvolili – saopštio je Nikolić.

Firma koja je prošle godine održavala puteve u Leskovcu bila je AB Kop iz Vlasotinca.

Podsetimo, okolini Leskovca firma Trejs Srbija je već poznata pošto su na tenderima dobijali poverenje da rade deonice puta od Leskovca ka Bojniku i Pečenjevcu, ali i od Pečenjevca do Brestovca.

Firma Trejs takođe će održavati i puteve u Nišu, a ugovor je sklopljen na dve godine.

https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Preduzece-Trejs-Srbija-u-letnjem-periodu-odrzava-leskovacke-puteve.sr.html

Most na Savi u Sremskoj Rači biće dugačak 1.310 metara – Politika

Prva deonica auto-puta Beograd-Sarajevo, od Sremske Rače do Kuzmina, trebalo bi da bude završena do kraja sledeće godine, a u okviru izgradnje tog autoputa gradi se i novi most na Savi u Sremskoj Rači, ukupne dužine 1.310 metara.

Auto-put Beograd-Sarajevo prvi je auto-put koji će direktno povezati Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku, i spada u jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u okviru programa „Srbija 2025”, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prenosi Tanjug.

Podseća se da je Srbija prošle godine krenula u izgradnju prve deonice, od Sremske Rače do Kuzmina, u dužini od 18 kilometara i dodaje da je vrednost investicije 220 miliona evra.

U okviru izgradnje ovog auto-puta u toku je i izgradnja novog mosta na Savi u Sremskoj Rači, ukupne dužine 1.310 metara.

https://www.politika.rs/scc/clanak/477284/Most-na-Savi-u-Sremskoj-Raci-bice-dugacak-1-310-metara

Država gazdovanje nad 14 lovišta prepustila privatnim firmama, među njima i firma kažnjena za krivolov i partneri Veselinovića i Radoičića – Insajder

Konkurs na kojem se ostvaruje pravo na gazdovanje lovištima u centralnoj Srbiji sprovodi Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, a upravo jedan takav raspisan je početkom godine. Tada je niz privatnih firmi dobilo pravo na gazdovanje nad 14 lokacija u Srbiji među kojima su lovišta Šargan, Zlatar, Golija, Brezovica, Miroč, Ozren… Svim ovim lovištima prethodnih deset godina gazdovalo je javno preduzeće Srbijašume.

Ove godine ipak, ovo javno preduzeće odlučilo je da se prijavi samo za 19 lovišta. Razlog je, kako tvrde, njihova procena da im ostala lovišta kojima su prethodno upravljali neće doneti očekivanu dobit.

„Konkursni uslovi su podrazumevali nova ozbiljna finansijska ulaganja u lovišta, što je nama kao preduzeću u poslednje vreme predstavljalo problem, jer i pored ulaganja u brojna lovišta, ona nisu donosila očekivanu dobit. Iz tog razloga na ovom konkursu predali smo dokumentaciju za 19 lovišta i svih 19 dobili na gazdovanje“, dodaju Srbijašume u odgovoru Insajderu.

O kojim se to prihodima i rashodima radi, u Srbijašumama međutim nemaju precizan odgovor navodeći da se ti podaci ne knjiže po lovištima već po gazdinstvima u okviru kojih posluje i po nekoliko lovišta.

„Ipak kada posmatramo ukupan finansijski rezultat po pitanju lovišta kojima smo dosad gazdovali, činjenica je da smo zbog velikih troškova i ulaganja u ova lovišta imali minus od preko 100 miliona dinara u 2020. S obzirom na trenutnu globalnu ekonomsku situaciju koja je uslovljena pandemijom, zaključili smo da šumarstvo više ne može da trpi tolike troškove lovstva u ovakvim okolnostima“, dodaju u Srbijašumama na pitanje zbog čega su odustali od gazdovanja ostalim lovištima.

Kako ističu, jedino gazdinstvo koje je prethodnih godina pozitivno poslovalo u svojim lovištima je Šumsko gazdinstvo Beograd u koje spadaju četiri lovišta – Crni lug, Rit, Trešnja i Lipovačka šuma i za ta lovišta su se ponovo prijavili i dobili na konkursu.

Kome je onda isplativo?

Kako pokazuje istraživanje Insajdera, onaj ko upravlja lovištem zaradu ostvaruje na različite načine. Sam određuje cenu ulovljene divljači, cenu mesa, pa i trofeja i to varira od slučaja do slučaja. Smeštaj i organizovane lovačke ture samo su još neki od vidova zarade.

Sa druge strane, za gazdovanje hiljadama državnih hektara ne plaća se zakup već su obaveze privatnih firmi koje će ubuduće gazdovati državnim lovištima, održavanje i obezbeđivanje tog lovišta, ulaganje u infrastrukturu i divljač koja se na kraju i njima isplati jer od svake ulovljene divljači u lovištu kojem gazduju imaju zaradu. Treba napomenuti i da je prema zakonu onaj ko gazduje državnim lovištima u obavezi da u Budžetski fond za razvoj lovstva uplaćuje naknadu od 10 odsto od planirane količine ulovljene divljači na tom lovištu za jednu lovnu godinu. Taj novac kasnije se može praktično vratiti kroz konkurse koji se raspisuje za raspodelu novca iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva.

Ranije osuđivan za krivolov, a dobio da gazduje lovištima

Kako pokazuje analiza Insajdera, umesto Srbijašuma nad 14 državnim lovišta naredne decenije upravljaće niz privatnih firmi, a među njima i firma Vršački ritovi, na čijem ribnjaku je pronađena odstreljena morska utva, strogo zaštićena vrsta ptica u Srbiji. Zbog toga su i firma i njen tadašnji zastupnik prekršajno kažnjeni zbog kršenja Zakona o zaštiti prirode. Takođe, kako se navodi u odgovoru Prekršajnog suda Insajderu, u prostorijama ove firme pronađen je i ubijen orao, takođe zaštićena vrsta, ali je u ovom slučaju postupak relativno zastareo jer nije na vreme prijavljen prekršaj.

Firma Vršački ritovi već godinama je u poslovima lova, a gazduje i na nekoliko ribnjaka.

Analiza Društva za zaštitu i proučavanju ptica Srbije, rađena za potrebe globalnog projekta za zaštitu ptica BirdLIfe International, ovu firmu, odnosno ribnjake kojim upravlja, navodi kao jedno od pet područja u Srbiji na kojima se godinama unazad najčešće beleži krivolov.

Ni analiza ni prekršajne kazne nisu bile prepreka da ova firma na konkursu ostvari pravo gazdovanja na tri državna lovišta – Južni i Severni Kučaj i Brezovica. Svim ovim lovištima prethodno je gazdovalo javno preduzeće Srbijašume, a prema podacima sa njihovog sajta, ova tri lovišta najpoznatija su po lovu na vuka, a mogu se pronaći i srne i jeleni.

Većinski vlasnik firme Vršački ritovi je Ljubomir Stojanović. Upravo on vlasnik je i firme Lovac Co iz Sremčice koja je na gazdovanje dobila još dva državna lovišta – Goliju i Divan. Lovište Golija nalazi se na 20 kilometara od Ivanjice i jedno je od većih lovišta u Srbiji. Prostire se na više od 30.000 hektara, a na ovom lovištu gaji se i lovi divlja svinja i srna, a organizuje se i lov na vuka.

U biznisu sa lovom i partneri Veselinovića i Radoičića

Lov u Srbiji će po svemu sudeći organizovati i, kako otkriva Insajder, poslovni partneri kosovskih biznismena Zvonka i Žarka Veselinovića i Milana Radoičića. Dok se za braću Veselinović u lovačkim krugovima zna da su lovci već godinama, za Radoičića kao i njihove partnere koji su dobili pravo gazdovanja na hektarima državnih šuma, malo lovaca je čulo.

Firma kojoj je Ministarstvo dalo dozvolu da upravlja lovištima je firma C & LC group, inače registrovana za izgradnju puteva i autoputeva i u vlasništvu je Jasmine Savić. Nju sa biznismenima sa Kosova povezuju najmanje dva posla. Naime, ova firma prvo je bila u konzorcijumu sa firmom Inkop Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića na izgradnji Koridora 11, a nedavno je, nakon neobične privatizacije izdvojenih preduzeća EPS-a, ušla i u posao proizvodnje i prodaje betonskih stubova za dalekovode zajedno sa firmom Betonjerka Aleksinac koju su kupili upravo Veselinović i Radoičić. Detaljima ovih neobičnih privatizacija, pa i unosnim poslovima koji su usledili nakon toga, Insajder se bavio u serijalu „Politika kao biznis, država kao partijski plen“.

Firma koja se do sada bavila izgradnjom puteva, a odnedavno ušla u posao sa betonskim stubovima, dobila je pravo gazdovanja državnim lovištima Miroč i Ozren koja se prostoru na više od 30.000 hektara.

Prema javno dostupnim podacima sa sajta Srbijašuma, koje su prethodnih deset godina gazdovale ovim lovištima, Miroč obuhvata ukupnu površinu od 15.335 hektara i nalazi se na području dve opština, Majdanpek i Negotin.

Glavne vrste koje se gaje u ovom lovištu su srna i divlja svinja, a mogu se naći i zec, jazavac, lisica, vuk, divlja mačka, tvor, šakal, šljuka šumska…

Lovište Ozren prostire se na ukupno 11.296,79 hektara i spada u planinsko lovište. Tamo se mogu naći srna, divlja svinja, kuna slatica, jazavac, sivi puh, divlja patka, prepelica, fazan, vuk, lisica…

Osim ovih zaštićenih vrsta, na lovištu Ozren nalaze se i trajno zaštićene vrste divljači poput risa, vidre i barske šljuke.

Lovišta u centralnoj Srbiji
Foto: Izvor: Srbijašume / Lovišta u centralnoj Srbiji

U ovaj posao prešao je, po svemu sudeći, i doskorašnji poslovni partner supruge Zvonka Veselinovića. U pitanju je Vladimir Tomašević, jedan od suvlasnika Mozzart kladionice, čija je druga firma Balkan Eko tim iz Prijepolja na konkursu Ministarstva dobila pravo gazdovanja lovištem Zlatar.

Tomašević je ujedno direktor u građevinskoj firmi Ramid čiji je suvlasnik do novembra 2020. godine bila Ljiljana Božović za koju Birn navodi da je supruga biznismena Zvonka Veselinovića.

Srbija duže od decenije čeka strategiju za razvoj lova

Lovni turizam je specifična privredna grana, a prema podacima koje je sredinom prošle godine izneo ministar Milan Krkobabić, u Srbiji postoji veliki neiskorišćeni potencijali u farmskom uzgoju divljači i lovnom turizmu.

Koliko Srbija ne koristi svoj potencijal možda najbolje pokazuje podatak da je prihod od lovnog turizma Srbije poslednjih godina iznosi oko pet miliona evra dok susedi, poput Hrvatske, prihoduju znatno više, odnosno 180 miliona evra godišnje, a Mađari jednu milijardu godišnje. Da država ne pridaje preveliku pažnju ovoj grani pokazuje i činjenica da još nije doneta strategija razvoja lovstva čije donošenje je propisano zakonom iz 2010. godine. Ovom strategijom bi trebalo da bude napravljen okvir za poslovanje svim privatnim firmama koje su nedavno dobile na gazdovanje hektare državnih šuma, odnosno da bude propisano na koji način se reguliše razvoj i ulaganje u divljač. Međutim, bez toga, privatnim firmama sada je dato da same odlučuju kako će i koliko ulagati u državna lovišta kojima gazduju.

Uslovi za gazdovanje lovištima

Donošenje ovog akta predviđeno je Zakonom o divljači i lovstvu usvojenim 2010. koji, između ostalog, propisuje zaštitu, upravljanje, pa i lov divljači u lovištima. Prema ovom propisu, divljač je prirodno bogatstvo i imovina Republike Srbije. U Srbiji postoji oko 350 državnih lovišta. Veći deo nalazi se na teritoriji centralne Srbije, a nešto manji deo na teritoriji AP Vojvodina.

Prema istom zakonu, pravo da gazduju lovištima imaju javna preduzeća, lovačka udruženja kao i privatne firme, a to pravo ostvaruju se na konkursu na period od deset godina. Da bi neko dobio pravo da gazduje lovištem mora da obezbedi odgovarajuću garanciju u vrednosti početnih fondova lovostajem zaštićenih vrsta divljači, stručnu i lovočuvarsku službu kao i da donese program ulaganja u lovište. Još jedan od uslova je i taj da se gazdovanje državnim lovištima ne može dati osobi protiv koje se vodi istražni postupak za privredni kriminal.

Dozvole za gazdovanje lovištima za teritoriju centralne Srbije daje Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za šume, dok te dozvole za teritoriju Vojvodine daje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Iako u zakonu piše da državnim lovištima mogu upravljati i privatne firme, to u Vojvodini nije slučaj. Gazdovanje lovištima posebne namene dato je isključivo javnim preduzećima i to Vojvodinašumama, javnom preduzeću Fruška Gora i  lovištu Vojne ustanove Karađorđevo.

Situacija u centralnoj Srbije nešto je drugačija. Dok se u Vojvodini sa utvrđivanjem državnih lovišta započelo odmah nakon donošenja zakona 2010, lovišta u centralnoj Srbiji ustanovljena su tek krajem decembra prošle godine. Time je otvoren put da se državna lovišta, kojima je do sada gazdovalo javno preduzeće Srbijašume, daju na upravljanje privatnim firmama.

Mina Milanović

https://insajder.net/sr/sajt/tema/23622/

HOĆE LI SRBIJA UVESTI VINJETE: Drobnjak dao odgovor i otkrio nove detalje koje treba očekivati na putevima – Srbija danas

miloš veliki

Foto: Srbija Danas

Govoreći o izgradnji autoputeva u Srbiji, Drobnjak kaže da će ove godine biti započeta gradnja sedam ili osam novih putnih pravaca, što će biti brze saobraćajnice ili autoputevi u dužini od 300 do 400 km, koji će biti završeni narednih godina.

Vršilac dužnosti direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak izjavio je danas da se na autoputevima u Srbiji neće uvoditi vinjete pošto je za vozače mnogo pravedniji i jeftiniji sistem naplate putarine po pređenom kilometru, koji se kod nas primenjuje, ali da se razmatra naplata putarine na magistralnim putevima za teške kamione i to putem video nadzora.

UVODE SE NOVA PRAVILA NA AUTO-PUTU? Nema više spore vožnje u preticajnoj traci, ovo će biti minimalna brzina kretanja

UVODE SE NOVA PRAVILA NA AUTO-PUTU? Nema više spore vožnje u preticajnoj traci, ovo će biti minimalna brzina kretanja

ŠTA SVE TREBA DA ZNATE KADA KUPUJETE STAN U SRBIJI: Kvadrat neumoljivo raste, lokacija diktira visinu cene!

ŠTA SVE TREBA DA ZNATE KADA KUPUJETE STAN U SRBIJI: Kvadrat neumoljivo raste, lokacija diktira visinu cene!

GRAĐANI SRBIJE NEMA VIŠE UDARANJA PO UŠIMA! Majstori neće moći papreno da naplaćuju, sve će morati po proceduri!

GRAĐANI SRBIJE NEMA VIŠE UDARANJA PO UŠIMA! Majstori neće moći papreno da naplaćuju, sve će morati po proceduri!

Drobnjak je to rekao gostujući u Uranku na TV K1 i objasnio da, pre svega misli na Ibarsku magistralu, gde je zbog velikog broja vozila i kamiona nebezbedan saobraćaj i da bi naplata putarine naterala kamione preko 12,5 tona da koriste autoput.

– Gledamo, ne da uvodimo vinjetu nego da postavimo portale da snime vozilo kada negde udje na magistralu i gde izađe. Tako ćemo da vidimo koliko kilometara je prešlo i dobiće fakturu da to plati – naveo je Drobnjak.

Objasnio je da se taj sistem video nadzora razlikuje od vinjeta po tome što se ne kupuje vinjeta, to jest nalepnica za korišćenje autoputa u odredjenom vremenskom periodu, već bi se putarina opet plaćala po predjenom kilometru.

Drobnjak dodaje da, na primer, u Mađarskoj postoji sistem naplate putarine putem video nadzora, tako što se plati na pumpi ili nekom drugom mestu za korišćenje autoputa u odredjenom vremenskom periodu kao kod vinjeta, ali da se ne kupuje vinjeta.

Govoreći o izgradnji autoputeva u Srbiji, Drobnjak kaže da će ove godine biti započeta gradnja sedam ili osam novih putnih pravaca, što će biti brze saobraćajnice ili autoputevi u dužini od 300 do 400 km, koji će biti završeni narednih godina.

Kada je reč o obnovi putne mreže, kaže da će se ove godine preko kredita inostranih banaka raditi oko 300 km puta, kao i još 700 do 800 km obnova puteva iz domaćih sredstava.

Drobnjak je naveo da se svake godine obnovi više od 1.000 km puteva u zemlji, kao i da se samo od putarine za tu namenu koristi oko 250 miliona evra.

Kaže da će ukupno ove godine u izgradnju i obnovu puteva biti uloženo 700 ili 800 miliona evra, od čega će za obnovu biti 300 do 350 miliona i još do 400 miliona evra za izgradnju novih deonica.


https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/hoce-li-srbija-uvesti-vinjete-drobnjak-dao-odgovor-i-otkrio-nove-detalje-koje-treba-ocekivati-na-2021-04-08

POGLEDAJTE MAPU SRBIJE KAKVU NIKADA NISTE VIDELI! Gradi se punom parom – imaćemo 1.000 kilometara auto-puteva do kraja godine – Srbija danas

Aleksandar Vučić

Foto: Profimedia/ilustracija

U Srbiji se trenutno gradi više od 300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a više od 200 milijardi dinara izdvojeno je dodatno ove godine za nastavak infrastrukturnih projekata. Planirano je da se do 2025. godine izdvoji više od 1,5 milijardi evra za putnu infrastrukturu.

– Do kraja ove i početkom sledeće godine imaćemo 1.000 kilometara autoputeva i po tome ćemo biti prva zemlja u regionu. Putevi nas spajaju međusobno, ali i sa celim okruženjem. Vreme je da se grade putevi, pruge, metroi. Napokon smo kadri da finansiramo velike projekte. Konačno imamo mogućnost da ispunimo ono što smo snevali 70 godina – poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom obeležavanja početka radova na deonici Novi Beograd – Surčin, koja je nastavak autoputa „Miloš Veliki“.

Nezaboravna putovanja za Uskrs i 1. Maj! TOP 5 PONUDA: Najbolje cene omiljenih destinacija Srba

Nezaboravna putovanja za Uskrs i 1. Maj! TOP 5 PONUDA: Najbolje cene omiljenih destinacija Srba

SRBIJA NA RAKETNI POGON: Usred pandemije suficit u budžetu 7,5 milijardi u prva dva meseca 2021.

SRBIJA NA RAKETNI POGON: Usred pandemije suficit u budžetu 7,5 milijardi u prva dva meseca 2021.

SVE MANJI JAVNI DUG SRBIJE: Značajno manji od evropskog limita, država krupnim koracima izlazi iz pandemije

SVE MANJI JAVNI DUG SRBIJE: Značajno manji od evropskog limita, država krupnim koracima izlazi iz pandemije

Razvoj ekonomije

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da, kad god se negde izgradi autoput, stvori se verovatnoća da taj kraj počne ekonomski da se razvija i da je ekspanzija u gradnji autoputeva veoma korisna za Srbiju.

– Od velike i moderne mreže autoputeva imaćemo samo koristi, zbog čitave privrede. Znate i sami da su tokom proteklih godina stranci dosta zaobilazili Srbiju jer nam putna mreža nije bila dobra, a sad će uz te velike saobraćajnice i projekte nicati i nove fabrike i pogoni, što je jako dobro za nas – zaključuje Madžar.

Veliko gradilište

I željno iščekivan Fruškogorski koridor od Rume do Novog Sada uskoro počinje s gradnjom. Najkasnije početkom 2022. trebalo bi da počne i izgradnja autoputa i brze saobraćajnice do Požarevca, zatim od tog grada do Velikog Gradišta, pa do Golupca i Donjeg Milanovca.

Među radovima koji predstoje su još dva važna autoputa, a to su Zrenjanin – Beograd i šumadijski koridor „Karađorđe“. Dva kraka ovog koridora počinjaće u Lajkovcu i Mladenovcu, spajaće se u Aranđelovcu, odakle će ići preko Topole i rodnog sela vožda Karađorđa Petrovića – Viševca ka Rači kod Kragujevca, a zatim preko Svilajnca i Despotovca do Bora. Na taj način „Vožd Karađorđe“ spojiće i Koridore 10 i 11.

Već u maju ove godine u planu je i početak gradnje deonice od Požege do Boljara ka Crnoj Gori, dugačke 107 kilometara, koja će ubrzati putovanje do Jadranskog mora.

Dok su poslednje pripreme za početak značajnih projekata u toku, trenutno su putari aktivni na autoputu Čačak – Požega, gradnji Moravskog koridora od Čačka preko Kruševca do Pojata i autoputu Kuzmin – Sremska Rača, a građevinski radnici su vredni i na autoputu Ruma-Šabac-Loznica.

U januaru 2020. godine potpisan je Memorandum o razumevanju i izradi planske i tehničke dokumentacije za izgradnju autoputa Beograd(Borča)-Zrenjanin-Novi Sad, sa kineskom kompanijom „Čajna Šandong internešenel“. Dužina autoputa od petlje Borča do krajnje tačke na obilaznici oko Zrenjanina biće 58 kilometara, a od Zrenjanina do Novog Sada 45 kilometara. Procenjena vrednost izgradnje je oko 600 miliona evra.

„Digitalni autoput“ spaja koridore

Moravski koridor trebalo bi za četiri godine da poveže Čačak i Pojate, odnosno Koridore 10 i 11 u dužini od 112,3 kilometra, ali i sve telekomunikacione uređaje duž autoputa. Tako će vozači imati sve informacije značajne za bezbednost na putu, koje će stizati iz upravljačkog centra za kontrolu saobraćaja. Duž celog autoputa imaće na raspolaganju i besplatan internet.

Prateći LED ekrane duž autoputa ili digitalne radio-uređaje u kolima, oni će tačno znati da li ima vremenskih neprilika, zastoja, bačenih predmeta, sudara vozila na autoputu.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Tomislav Momirović kaže za Informer da je Srbija trenutno jedno veliko gradilište sa više desetina novih putnih pravaca koje gradimo.

– Radovi tokom zimskog perioda nisu prekidani, a u ovim prvim prolećnim danima, sa otopljavanjem, očekujemo intenziviranje radova na najvećim infrastrukturnim projektima. Mi kontrolišemo dinamiku radova, a svakodnevno i vikendom obilazimo najvažnije projekte da bismo iskontrolisali poštovanje rokova – kaže Momirović.

Menjamo sliku države

On dodaje da je pokrenuto na desetine velikih infrastrukturnih projekata, koji će izmeniti sliku Srbije, a tokom ove godine očekujemo završetak deonice autoputa „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege, brze pruge od Beograda do Novog Sada, kao i najvećeg dela obilaznice oko Beograda.

– Nastavljamo ubrzanim tempom ostale strateške projekte, spajanje Valjeva sa autoputem „Miloš Veliki“. Prioritetni projekat jeste i izgradnja deonice autoputa od Beograda ka Sarajevu Kuzmin – Sremska Rača, izgradnja saobraćajnice od Požarevca do Velikog Gradišta, i od Velikog Gradišta do Golupca, obilaznica oko Novog Sada sa novim mostom, izgradnja trase od Kragujevca do Mrčajevaca, kao i spajanje puta od Bačkog Brega do Nakova – navodi ministar.

Od Preljine do Požege 35 mostova i tri tunela

Za deonicu od Preljine do Požege u stručnim krugovima važi da je najzahtevnija na autoputu Miloš Veliki. Projektovana dužina deonice iznosi oko 30 kilometara, a u trupu autoputa predviđeno je 30 mostova (ukupne dužine 6.500 metara, odnosno oko 3.250 metara autoputa), šest nadvožnjaka u sklopu devijacija (ukupne dužine 555 metara), četiri nadvožnjaka u sklopu petlji (ukupne dužine 1.600 metara) i pet mostova van autoputa (ukupne dužine 300 metara).


https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/projekat-srbija-2020-2025-se-realizuje-uspesna-i-razvijena-srbija-kakvu-niste-vidlei-ranije-mapa-2021-04-05

„PUTEVI IDU UZ JAKU EKONOMIJU“ Vučić nikad ponosnije o izgradnji i novim projektima u Srbiji – Srbija danas

Aleksandar Vučić

Tanjug/​Rade Prelić

Predsednik Srbije izrazio je uverenje i da će, kako je rekao, kineski prijatelji uspeti da završe sve što je planirano, iako su imali mnogo muka sa koronom, kao i svi u Srbiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da samo kada imate stabilne javne finansije i jaku ekonomiju možete da razmišljate o velikim projektima i gradnji puteva kao što je autoput „Miloš Veliki“.

„GLEDAĆETE NARODE SVE, USKORO ĆE VAM SVE BITI JASNO“ Vučić o aferi „prisluškivanje“ – prokomentarisao i napade medija Dragana Đilasa

„GLEDAĆETE NARODE SVE, USKORO ĆE VAM SVE BITI JASNO“ Vučić o aferi „prisluškivanje“ – prokomentarisao i napade medija Dragana Đilasa

PREDSEDNIK NAJAVIO IZGRADNJU NOVOG AUTOPUTA! U toku je tenderska procedura, radovi kreću u Avgustu (FOTO/VIDEO)

PREDSEDNIK NAJAVIO IZGRADNJU NOVOG AUTOPUTA! U toku je tenderska procedura, radovi kreću u Avgustu (FOTO/VIDEO)

„NEĆU DA ODEM ODAVDE, NISI UPOZNAO TVRDOGLAVIJEG OD MENE“ Vučić poručio Džangu da NE ODUSTAJU od cilja (FOTO)

„NEĆU DA ODEM ODAVDE, NISI UPOZNAO TVRDOGLAVIJEG OD MENE“ Vučić poručio Džangu da NE ODUSTAJU od cilja (FOTO)

– Tek kada to imate možete da radite velike projekte i da gradite puteve koje su ljudi 70 godina samo zamišljali – rekao je Vučić odgovarajući na novinarsko pitanje kako se stvara ekonomija koja odoleva pandemiji i otvara gradilišta.

Dodao je da tome doprinose i kompanije koje uspešno rade i posebno pohvalio kinesku komapniju CRBC navodeći da je malo onih koji rade tako odgovorno kao oni.

Izrazio je uverenje i da će, kako je rekao, kineski prijatelji uspeti da završe sve što je planirano, iako su imali mnogo muka sa koronom, kao i svi u Srbiji.

Vučiću je postavljeno i pitanje o tome kako na društvenim mrežama sa njegovih naloga kruži vest da je dao ostavku zbog moralnih obaveza prema svojoj držvi, pa da li znači da to nije tačno, s obzirom da je danas rekao da će do kraja mandata raditi na gradnji puteva.

– To je verovatno 1. april, dokon pop i jariće krsti – rekao je Vučić komentarišući to kao moguću prvoaprilsku šalu i dodao da se pita da li ti ljudi imaju pametnija posla nego da nečije naloge falsifikuju.


https://www.srbijadanas.com/vesti/info/predsednik-srbija-aleksandar-vucic-izgradnja-putevi-ostavka-drustvene-mreze-2021-04-01