Predstavnici EU i Svetske banke potpisali ugovor o projektu za podršku inovacijama u Srbiji – Danas

Predstavnici Evropske unije i Svetske banke danas su u Beogradu potpisali ugovor o zajedničkom projektu za podršku istraživanju, inovacijama i preduzetništvu u Srbiji.

Ugovor su u Naučno-tehnološkom parku, u prisustvu najviših zvaničnika Srbije, potpisali šef Delegacije EU u Beogradu Emanuel Žofre i menadžer projekata Svetske banke Duško Vasiljević.

Projekat, između ostalog, uključuje strukturne reforme i modernizaciju istraživačkog sektora, kao i dalje jačanje startap zajednice, što treba da doprinese boljoj konkurentnosti Srbije na evropskom i međunarodnom tržištu.

Potpisivanju ugovora prisustvovali su predsednik i premijerka Srbije, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji je danas u poseti Beogradu.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić podsetila je nakon potpisivanja ugovora da je na Zvezdari sagrađen Naučno tehnološki park još 2015. godine kada je premijer bio Aleksandar Vučić, a da su posle toga izgrađeni i parkovi u Nišu, Čačku i Novom Sadu.

Ona je istakla da su ovi parkovi izgrađeni uz podršku i povoljne kredite Evropske unije i da pored izgradnje puteva i pruga, ogroman deo partnerstva čine inovacije i informacione tehnologije kao najbolji način da se utiče na kvalitet života.

Brnabić je navela da je ulaganje u inovacije bio način da se dođe do veće prosečne plate i penzije, i da je danas prosečna programerska plata 245 hiljada dinara, a da programera u Srbiji imamo više od 90 hiljada zaposleih.

„Informaciono komunikacioni sektor je za prva tri meseca ove godine dostigao izvoz od 546 miliona evra, više nego cele 2014. godine kada je izvoz bio 487 miliona“, navela je premijerka.

Ona je dodala da taj sektor ima najveće potencijale i da se do kraja godine očekuje da izvoz bude mnogo veći.

Premijeka je najavila dodatna ulaganja u inovacije, obrazovanje i IT sektor.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

https://www.danas.rs/vesti/politika/predstavnici-eu-i-svetske-banke-potpisali-ugovor-o-projektu-za-podrsku-inovacijama-u-srbiji/

U Srbiji se gradi gde može da se „ugradi“ – 021.rs Novosadski informativni portal

Pored toga, loše su postavljeni prioriteti, pa se gradi i šta treba, ali i šta ne treba, piše Nova ekonomija.

Izgradnja novih autoputeva predstavlja jedan od najvažnijih političkih aduta Aleksandra Vučića. Skoro da nema „obraćanja javnosti“ predsednika a da pored njega nije mapa Srbije sa ucrtanim putevima u raznim bojama: jedna boja za pravce koji su izgrađeni, druga za pravce u izgradnji, a treća za trase koje se planiraju.

 

Na kraju, za obične građane autoputevi su sigurno jedan od najopipljivijih rezultata Vučićeve vladavine. Očigledno svestan propagandnog efekta i pozitivnih reakcija javnosti, on je rešio da maltene celu državu premreži novom mrežom saobraćajnica.  

 

Ipak, kada se malo dublje analiziraju te megalomanske projekcije, lako je zaključiti da stvari ne stoje tako idilično kao što vlast predstavlja, navodi se u tekstu Nove ekonomije. 

 

U propagandnoj kampanji predsednik se često ponese, pa počinje da iznosi i netačne podatke. Primer za to je njegova izjava da će Srbija 2017. godine imati više autoputeva od susedne Hrvatske; to je i danas daleko od istine, pošto Hrvatska ima 1.350 km autoputeva, a Srbija, koja je po teritoriji i stanovništvu znatno veća, nema ni 1.000 km završenih autoputeva. 

 

Potpuno je neshvatljivo da je Srbija uložila veliki napor da završi radove na ključnim međunarodnim koridorima, a da pri tome nije završena obilaznica oko Beograda, koja je najveće usko grlo na celom pravcu kroz Srbiju.

 

Deonicu od samo 40-tak kilometara vozači prelaze za minimum sat i po, a često i dva sata; na više od pola trase aktivna je samo jedna traka, uz nekoliko semafora.

 

Zbog toga veliki broj automobila i autobusa izbegava da koristi nedovršenu obilaznicu, pa se odlučuju na prolazak kroz centar Beograda, koji je ionako već zagušen dobar deo dana. Kamioni nemaju izbora, pošto su obavezujućim saobraćajnim znacima prinuđeni da koriste taj pravac, piše Nova ekonomija.

 

Šta se sve radi i planira?

 

Ključni međunarodni pravci ka Bugarskoj i Severnoj Makedoniji su, uz obilaznicu oko Beograda, bili nesporni prioriteti; međutim otvara se pitanje koliko ima smisla izgradnja svih ostalih puteva koji su počeli da se grade ili su u planu.

 

Trenutno su otvorena gradilišta: Pojate-Preljina, Pakovraće-Požega, Kuzmin-Sremska Rača, Novi Sad-Ruma, Ruma-Šabac-Loznica, Niš-Pločnik, Požarevac-Gradište-Golubac, Surčin-Novi Beograd, Iverak-Lajkovac i Obilaznica oko Beograda-sektor B. Neposredno pre izbora, počela je i gradnja autoputa Požega-Boljare (granica sa Crnom Gorom), s tim da je ugovorena samo prva deonica.

 

Država planira i da počne izgradnju obilaznice oko Kragujevca, obilaznice oko Beograda-sektor „C“ zatim autoputeva „Vožd Karađorđe“ („Šumadijski koridor“), Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, Kragujevac-Mrčajevci, Požega-Višegrad i brze saobraćajnice Bački Breg-Kikinda, piše Bogdan Petrović za Novu ekonomiju.

Gradi se ono što se vidi i gde može da se „ugradi“ 

 

Ali zašto biti racionalan, kada su autoputevi „zgodni za slikanje“? Kada „nagli rast“ BDP-a omogućava (po tumačenju Aleksandra Vučića) enormno zaduživanje države, zašto te pare ne ulupati u ono što je biračima najupadljivije? Kako navodi Nova ekonomija, autoput do svake palanke sigurno jeste nešto što svako može da vidi.

 

Mada, zli jezici bi rekli postoje i mnogo prozaičniji razlozi. Naime, što je put skuplji, to je veća mogućnost za koruptivne radnje. Ne treba zaboraviti ni da se putevi ugovaraju putem međudržavnih sporazuma, bez tenderske procedure ili uz primenu posebnog „leks specijalisa“ koji takođe anulira konkurenciju, a to pruža priliku za enormnu korupciju.

 

https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/305669/U-Srbiji-se-gradi-gde-moze-da-se-ugradi.html

Kampanje “Ne vozi zasutavnom trakom” i “Znak znaci zivot“ – Krstarica

BEOGRAD – Javno preduzeće Putevi Srbije promovisalo je danas novu kampanju namenjenu povećanju bezbednosti vozača i drugih učesnicika u saobraćaju koja upozorava na opsanost vožnje zaustavnom trakom i zbog uništene ili ukradene saobraćajne signalizacije.

Putevi Srbije upozorili su da je za posednje tri godine 1.574 ljudi u Srbiji izgubilo život na putevima, da je u 30 odsto tih slučajeva do nezgode došlo zbog toga što je saobraćajna signalizacija uništena ili ukradena.

Dodaje se da se beleži veliki porast broja nesreća u zaustavnoj traci na autoputevima i da je u čak 64 procenta njih došlo do povređivanja ili gubiitka života.

„Kada izađemo iz stanova postajemo učcesnici u saobraćaju. Svaki građanin koji krene na posao, deca kada pođu u školu, bake i deke koji idu do prodavnice ili parkova imaju rpavo da budu bezbedni. Naša je obaveza da se pobrineno da tu sigurnost obezbedemo po svaku cenu. To možemo da učinomo samo ako dopremo do svakog pojedinca sa porukom da život nema cenu“, izjavio je ministar gradevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Dodao je kako želimo da budemo društvo u kom je pešak zaštićen i društvo bez crniih statistika a naročito kada je reč o deci.

„Prethodnih godina smo mnogo investirali u bezebdnost saobraćaja, zato smo prošle godine imali najbolje rezultate kada je reč o bezbednosti pre svega dece“, rekao je Momirović.

Podsetio je da je Ministarstvo zajedno sa Putevima Srbije poseban fokus stavilo na obezbeđivanje sredstava za postavljanje saobraćajne signalizacije i donošnje pravilnika o utvrđivanju zone škole i o merama za zaštitu bezbednbosti dece na putu do škole.

Momirović je naveo da Ministarstvo radi na Strategiji bezbednosti saobraćaja od 2022. do 2030. godine, primenjuje najbolja svetsak rešenja i sarađuje sa Međunarodnom transportnom zajednicom u ovoj oblasti.

„Upravo po oceni Transportne zajedice Srbija je prepoznata kao najaktivnija zemlja u regionu kada je reč o bezbednosti saobraćaja“, istakao je Momirović.

On je napomenuo da Srbija mora da nastavi izgradnju autoputeva i brzih saobraćajnica da bi postala društvo sa apsolutnom saobraćajnom bezbednošću.

„Srbija danas gradi najmoderniju saobraćajnu infrstrukturu u istoriji, pridržavajući se najviših građevinskih i bezbednosnih standarda“, istakao je Momirović.

Ministar je podsetio da se u Srbiji trenutno gradi 10 autoputeva i brzih saobraćajnica, od kojih je posebno istakao autoput „Miloš Veliki“ i Moravski koridor.

Svi znamo koliki je doprinos autoputa ‘Miloš Veliki’ kada je rec o smanjenju intenziteta saobraćaja Ibarskom magistralom, koja je zbog činjenice da se u pršlosti na ovoj deonici dešavao najveći broj nezgoda nazvana magistralom smrti“, naglasio je ministar saobraćaja.

Podsetio je da će Moravski koridor dug 110 kilometara biiti „saobraćajna kičma Srbije“ i povezati centralne delove Republike od Pojata do Preljine.

Momirović je rekao da investicije u infrastrukturu mora da prati stalna edukacija građana i učesnika u saobraćaju o tome da život nema alternativu i da je spašavanje ljudskih života osnovni cilj svih u društvu.

Direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak je podsetio da je to preduzeće već radilo kapmanju „Tri sekunde znače život“, te da se godinama bavi bezbeđnošću saobraćaja i bezbednošću na gradilištima puteva.

„Krećemo u novu kampanju koja se odnosi na vožnju zaustavnom trakom i poštovanje znakova koje treba da poštujemo, čuvamo i da ih pratimo da bismo znali ko ima prednost u saobraćaju. Radičhemo jos dugo da smanjimo broj poginulih i povređenih na putevima“, obćao je Drobnjak.

Putevi Srbije predstaviloi su dva nova spota „Ne vozi zaustavnom trakom“ i „Znak znači život“ koji će uskoro početi da se emituju na televizijskim kanalima, radio stanicima i objavljuju u drugiim medijima.

Dogadajju je prišutvovao načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije Slaviša Lakićević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/kampanje-ne-vozi-zasutavnom-trakom-i-znak-znaci-zivot/

I Srbija u trci za alternativama ruskom gasu – Radio Slobodna Evropa

Mogućnosti energetske diversifikacije skoro isključivo zavise od toga kakav će pritisak Zapad, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države izvršiti na režim u Beogradu da to konačno i učini, ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku.

Srbija za sada u potpunosti zavisi od ruskog gasa, a preduzela je prve korake ka energetskoj diversifikaciji. To bi značilo da bude u mogućnosti da gas nabavlja iz više izvora, a ne samo od Rusije.

Rečima „veoma smo zahvalni i spremni da preuzmemo velike količine gasa u budućnosti“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić stao je rame uz rame uz lidere balkanskih zemalja u nameri da okončaju rusku energetsku dominaciju na Zapadnom Balkanu.

Predsednik Srbije je ove reči izgovorio na obeležavanju početka izgradnje terminala za tečni prirodni gas (LNG) u grčkoj luci Aleksandropolis 3. maja.

Srbija je, da bi mogla da dobija gas preko ovog terminala, u februaru započela izgradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom.

Šta kaže Ministarstvo energetike?

Ministarstvo rudarstva i energetike navelo je za RSE da će završetkom novog gasovoda iduće godine na tržište Srbije moći da se doprema i prirodni gas iz Kaspijskog regiona (Azerbejdžana), kao i gas iz LNG terminala u Aleksandropolisu, iz Azije, Srednjeg Istoka, a u perspektivi i gas iz nekih drugih izvora, kao što je Istočni Mediteran.

U odgovoru Ministarstva na upit RSE stoji da je u planu da se pored Bugarske, gasnim interkonekcijama Srbija poveže i sa drugim susedima, a najpre sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.

„Pored gasa iz LNG terminala u Aleksandropolisu, koji bi mogao da bude dostupan 2023. godine, kad se završi izgradnja i gasovoda Niš-Dimitrovgrad i LNG terminala, takođe postoji mogućnost da deo gasa od drugih snabdevača dođe i kroz gasovod Balkanski tok, kroz zakup slobodnih kapaciteta u ovom gasovodu“, stoji u odgovoru.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike podsećaju da je Srbija do pre godinu i po dana, dobijala gas samo iz jednog pravca, iz Rusije preko Mađarske, što je činilo izuzetno ranjivom u slučaju bilo kakvih poremećaja.

„Danas imamo i gasovod Balkanski tok, koji je obezbedio diverzifikaciju ruta“, dodaje se.

„Balkanski tok“ ide od bugarske do mađarske granice i deo je „Turskog toka“, zajedničkog projekta Rusije i Turske kojim se ruski gas doprema do Turske i zemalja južne i jugoistočne Evrope.

Terminal u Grčkoj kao rešenje

Energetska zajednica kao regulatorno telo EU u oblasti energetike, u više navrata je upozoravala Srbiju na veliku zavisnost od Rusije i na monopol koji ruska preduzeća imaju na naftu i gas.

Upravo je gasna interkonekcija Srbija-Bugarska deo šire inicijative EU – Južnog gasnog koridora, koja za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa.

Gasovod u Srbiji biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara. Projektovan je za kapacitet od 1.8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Vrednost projekta je 85.5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit Evropske investicione banke (EIB), 49.6 miliona evra su bespovratna sredstva iz IPA fonda EU, a preostalih oko 11 miliona evra biće obezbeđeno iz budžeta Srbije i sredstava javnog preduzeća Srbijagas.

Stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor smatra da bi taj gasovod za Srbiju bio spasonosan u pogledu energetske geopolitike.

„Takođe postoji i moguća diversifikacija prema Rumuniji“, napominje on.

On dodaje da je tržište Srbije malo i da nije potrebno „ne znam koliko milijardi kubika gasa“.

„Mi nemamo veliku i tešku industriju, mi sa energetskom efikasnošću i sa iskorišćavanjem naših energetskih potencijala kao što je biomasa u Vojvodini i razne vrste obnovljive energije možemo biti skoro potpuno nezavisni od uvoza prirodnog gasa u srednjem i dugoročnom roku“, navodi Kapor.

Zavisnost od ruskog gasa i politička podrška Rusiji

Terminal u Grčkoj je evropski odgovor na dominaciju Moskve koja je zavisnost od svog gasa monetizovala i u političku podršku pojedinih država, koje još uvek nisu deo evropskog bloka, kao što je Srbija.

Zvaničan Beograd, uprkos mnogobrojnim pozivima Zapada, još uvek nije uveo sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Srbija je stopostotno zavisna od ruskog gasa, a rusko državno preduzeće Gasprom je većinski vlasnik infrastrukture vezane za gas u Srbiji.

Međutim, Srbija se priključila trci za energetsku diversifikaciju, a predsednik Vučić poručio je da je važno poboljšati životni standard građana i prevazići izazove uz pomoć EU.

„Izgradnja ovog terminala predstavlja veliki i važan događaj za ceo region, za ceo Balkan“, rekao je on 3. maja u Grčkoj.

Evropski savet je ranije saopštio da će novi LNG terminal poboljšati snabdevanje gasom i infrastrukturu u celom regionu jugoistočne Evrope.

„Plutajući LNG terminal u Aleksandrupolisu pomoći će da se postigne cilj EU da što pre ukine svoju zavisnost od ruskog gasa“, navedeno je u saopštenju Evropskog saveta.

Dodaje se da će projekat ponuditi nove izvore i puteve snabdevanja prirodnim gasom i povećati sigurnost snabdevanja Grčke, Bugarske i drugih zemalja u regionu.

Energetska zavisnost Srbije od Rusije

Srbija, koja se nada ulasku u Evropsku uniju, u potpunosti je zavisna od ruskog gasa. Ovaj energent se u zemlju doprema preko Turskog toka, koji je takođe ruski projekat, a koji je deo dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu izgradnjom alternativnih pravaca.

Gasovod kroz Srbiju prolazi od bugarske do mađarske granice. Upravo je ruska isporuka gasa ovim gasovodom zaustavljena 27. aprila za Bugarsku, jer je zvanična Sofija odbila da gas plaća u rubljama.

Ruski Gasprom je većinski vlasnik i jednog od najvažnijih energetskih kompanija u Srbiji – Naftne industrije Srbije, koja ima monopol nad eksploatacijom nafte u Srbiji.

Ekonomski interesi su jedan od argumenata koje koriste srpski zvaničnici u svojim objašnjenjima zbog čega Srbija još uvek nije uvela sankcije Rusiji, koja je 24. februara izvršila invaziju na susednu Ukrajinu. Sankcije, kao odgovor na takav potez Moskve, ujedinile su zapadne zemlje.

Međutim, zvaničan Beograd uprkos pozivima zapada, ne razmatra sankcije protiv Moskve.

Pomoć iz SAD

Energetska diversifikacija bila je tema i sastanka ministarke energetike Srbije Zorane Mihajlović sa novim ambasadorom SAD u Beogradu Kristoferom Hilom (Christopher Hill) u aprilu.

Dvoje zvaničnika su nagovestili da bi za buduću saradnju njihovih zemalja od velike koristi bilo da imaju zaključen sporazum o strateškom partnerstvu, kakve Srbija već ima sa Rusijom, Kinom, Francuskom, Italijom, UAE, Azerbejdžanom i Mađarskom.

„Prioriteti su investicije u nove kapacitete, povećanje energetske efikasnosti i diverzifikacija u gasnom sektoru“, rekla je Mihajlović tada.

Ambasador Hil je ocenio da bi Sporazum o strateškom partnerstvu olakšao zajedničke projekte, posebno u energetskom sektoru, gde je, kako je naveo, brzina jako važna „kako bismo razvijali projekte u skladu sa tehnološkim dostignućima i kako bismo uticali na povećanje energetske bezbednosti“.

Šta rade evropske zemlje?

Evropska unija pokušava da obezbedi alternativna snabdevanja, dajući prioritet globalnom uvozu prirodnog tečnog gasa iz zemalja koje uključuju velike proizvođače poput Alžira, Katara i Sjedinjenih Država.

Bugarska se takođe, poput Srbije, uzda u izgradnju terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Grčkoj.

„To će promeniti energetsku mapu Evrope“, ocenio je bugarski premijer Kiril Petkov na početku radova 3. maja.

Berlin je nedavno potpisao dugoročni sporazum sa Katarom o snabdevanju tečnim prirodnim gasom (LNG). Katar je inače jedan od tri najveća izvoznika tečnog prirodnog gasa (LNG) u svetu.

Kako je preneo Dojče vele (DW), istraživački centar DIV sugerisao je da bi uštede bile podržane proširenim uvozom iz prijateljskih zemalja koje izvoze tečni prirodni gas (LNG), kao što su Norveška i Holandija.

Prema DIV-u, povećani uvoz samo iz Norveške mogao bi da pokrije petinu tekućeg godišnjeg uvoza iz Rusije.

Nemačka trenutno kupuje oko 25 odsto nafte i 40 odsto gasa od Rusije.

Italijanska kompanija za gas i naftu Eni je u aprilu potpisala ugovor sa alžirskim Sonatrachom o dobijanju dodatnih devet milijardi kubnih metara gasa do sledeće godine i 2024.

Sastanak u Sofiji o energetskoj bezbednosti

U Sofiji se 5. maja održava sastanak ministara energetike „Jugoistočna energetska tranzicija – regionalna saradnja za energetsku bezbednost, diverzifikaciju i tranziciju“.

Na tom sastanku učestvuju ministri energetike Srbije, Bugarske, Rumunije, Grčke, Severne Makedonije, Ukrajine, Azerbejdžana i Turske, kao i direktor Direktorata EK za energetiku i direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

Neke od tema su sigurnost snabdevanja gasom, izgradnja infrastrukture u gasnom sektoru, regionalno energetsko tržište, zelena agenda, energetska tranzicija i proces dekarbonizacije.

https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-energenti-rusija-dominacija/31834265.html

Putevi Srbije: Izmenjen režim saobraćaja kod nove petlje Bubanj potok – N1 Info

Javno preduzeće Putevi Srbije obavestilo je da je zbog radova na izgradnji nove petlje „Bubanj potok“ na obilaznici oko Beograda i njenog uklapanja sa postojećim autoputem, u smeru ka Nišu izmenjen režim saobraćaja od zone isključenja sa autoputa na Kružni put do petlje „Tranšped“.

Radovi se izvode u desnoj kolovoznoj traci, smer Beograd – Niš.

Vozila saobraćaju levom kolovoznom trakom (smer Niš – Beograd), i to preticajnom i voznom trakom za smer kretanja od Beograda ka Nišu, dok zaustavnom trakom i devijacijom saobraćaju za smer kretanja od Niša ka Beogradu.

Putevi mole učesnike u saobraćaju da prilagode brzinu kretanja uslovima na putu, poštuju postavljenu privremenu saobraćajnu signalizaciju i budu strpljivi s obzirom na pojačan intenzitet saobraćaja.

https://rs.n1info.com/vesti/putevi-srbije-izmenjen-rezim-saobracaja-kod-nove-petlje-bubanj-potok/

Putevi Srbije: Smanjiti brzinu zbog radova na izgradnji nove petlje „Bubanj potok“ – 021.rs Novosadski informativni portal

Izmene su od zone isključenja sa autoputa na Kružni put do petlje „Tranšped“.

Radovi se izvode u desnoj kolovoznoj traci, smer Beograd – Niš.

Vozila saobraćaju levom kolovoznom trakom (smer Niš – Beograd), i to preticajnom i voznom trakom za smer kretanja od Beograda ka Nišu, dok zaustavnom trakom i devijacijom saobraćaju za smer kretanja od Niša ka Beogradu.

 

Putevi Srbije mole učesnike u saobraćaju da prilagode brzinu kretanja uslovima na putu, poštuju postavljenu privremenu saobraćajnu signalizaciju i budu strpljivi s obzirom na pojačan intenzitet saobraćaja. 

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop – Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/304423/Putevi-Srbije-Smanjiti-brzinu-zbog-radova-na-izgradnji-nove-petlje-Bubanj-potok.html

Leteći pepeo za auto-puteve – Lični stavovi – Danas

Da li se neko još seća kako je sadašnja vlast, koja se ponosi izgrađenim auto-putevima, započela gradnju koridora 11 (iz milošte zvanog „Miloš Veliki“). Naravno, ne verujem da ima čoveka koji se ne raduje gradnji puteva u svojoj zemlji.

Ali pod uslovom da je sve transparentno, zakonito i stručno.

Ovaj auto-put je gradila kineska firma, a započeo je skandalom koji je otkriven tek kada je deonica Ub-Lajkovac, u dužini od 12,5 kilometara, koju smo platili 100 miliona dolara, potpuno propala za dve godine.

A bila je izgrađena od „ničega do ničega“ ili kako se kasnije govorilo od livade do livade, a u vreme tada nadležne ministarke Mihajlović.

Kad je obelodanjeno da je deonica potpuno propala i da mora ponovo da se radi, počele su međusobne optužbe odgovornih.

Tada već bivši ministar Velimir Ilić izjavio je: „Lepo sam govorio ministarki da se ta deonica ne asfaltira, jer mora da se izmeni čitava podloga!“

Drugi, tada već bivši ministar, pokojni Milutin Mrkonjić izjavio je da on već šest godina ne učestvuje u tom poslu, a ministarka se žalila da na gradilištu, kad god bi došla, nije bilo nikoga jer su ova dvojica po ceo dan sedeli u kafanama.

Za to vreme izvođač je kao podlogu koja je ključni deo stabilnosti puta („telo puta“), umesto kamena i šljunka, koristio okolnu zemlju iz njiva, koja se napila vode i brzo popustila, a asfalt potpuno ispucao.

Neko je navodno tako uštedeo 10 miliona dolara, ali je sanacija koštala 66 miliona.

Ministarka je podnela zahtev Inženjerskoj komori da se šesnaestorici inženjera oduzme licenca zbog loše urađenog projekta, a oni su podneli tužbu protiv nje, što je dozvolila izmenu projekta, nazvavši je potpunim diletantom, a inž. Mrkonjić čak i štetočinom.

„Ne gradi puteve nadležno ministarstvo, već izvođač radova, koga na konkursu bira investitor i postavlja mu nadzorne organe koji kontrolišu, da li se sve radi po projektu, kontrolišu kvalitet i rokove“, dodao je inž. Mrkonjić.

Niko nikada nije saznao kako se ovo završilo, tek, samo je na ovom delu auto-puta, potrošeno za sanaciju 66 miliona dolara naših para, a niko nije postavio pitanje šta su za sve to vreme radili investitori i njihov nadzor, a to su bili Putevi Srbije i Koridori Srbije, čija je nadležnost bila da kontrolišu čitav proces izgradnje.

Svega ovoga sam se setio zato što ovih dana narod u okolini Aleksandrovca protestuje što se u uvom čuvenom vinogorju bez dogovora sa građanima otvara novi kamenolom, iz koga će se verovatno vaditi kamen za podlogu Moravskog koridora.

Kamen je naravno potreban, ali je ovo već ko zna koji novi kamenolom kojim se menja čitava geografija Srbije, umesto da se koriste postojeći.

Da li to neko opet hoće da uštedi neki novac i kolika će biti cena te „uštede“?

A do ruku mi je došla jedna ozbiljna studija u kojoj domaći autor tvrdi da se za telo auto-puteva već odavno koristi najjeftinija tehnologija (Poljska, Slovačka) upotrebom pepela sa termoelektrana kao punioca i cementa kao veziva.

Decenijama, kaže on, termoelektrane „Nikola Tesla“ i Kostolac, izbacuju godišnje 7 miliona m3 tzv. „letećeg pepela“.

On izlazi iz peći kroz filtere manjim delom, kao puderasti prah, a u ložištu lignita ostaje šljaka i preostali veći deo. Filterski deo se kod nas koristi za „Yitong“ lake građ. elemente – blokove, ali samo 5-7 odsto.

Ostatak odlazi na deponiju i kontaminira 1.600 hektara zemljišta, pa iako se stalno poliva, vetrom se zagađuje još toliko.

Iako je pomenutoj ministarki nuđena ova jednostavna i nadasve korisna tehnologija, jer je deponija na termoelektrani „Nikola Tesla“ visoka 28 metara i sadrži 300 miliona kubnih metara letećeg pepela, predlog je odbijen.

Kako je ovaj pepeo nuđen bez naplate, mogla se samo na koridoru 11, gde je za izgradnju nasipa utrošeno devet miliona m3 iskopane i isplanirane zemlje oko tunela na usecima i zasecima, načiniti velika ušteda, a uz korist zaštite čovekove okoline, pošto je ta deponija kod Obrenovca ekološka bomba.

Otvaranje novih kamenoloma, ispucavanje mina, zagađuje netaknutu okolinu, a utovarom letećeg pepela u džambo vreće, ređanjem u trup auto-puta, prekrivanjem plastičnom mrežom i potom humuniziranjem, na kruni nasipa se sve stabilizuje cementom, preko koga se izvodi kolovozna konstrukcija.

Zašto se od ovoga odustalo, nije jasno.

Ali, ako se jednoga dana bude otvaralo poglavlje o ekologiji, kao neophodni uslov za ulazak u Evropsku uniju, onda će ova deponija letećeg pepela, od 300 miliona kubnih metara i njeno saniranje, za nas biti veliki problem.

Dakle, da zaključim. Izgradnja puteva je važna i treba da raduje svakog građanina ove zemlje, ali primena nauke i uključenje struke u taj posao može doneti velike koristi u ovim teškim vremenima, zato što je takozvano telo ili trup puta ogromna i veoma skupa pozicija radova.

Autor je arhitekta iz Beograda

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/leteci-pepeo-za-auto-puteve/

Leteći pepeo za auto-puteve – Lični stavovi – Dnevni list Danas – Danas

Da li se neko još seća kako je sadašnja vlast, koja se ponosi izgrađenim auto-putevima, započela gradnju koridora 11 (iz milošte zvanog „Miloš Veliki“). Naravno, ne verujem da ima čoveka koji se ne raduje gradnji puteva u svojoj zemlji.

Ali pod uslovom da je sve transparentno, zakonito i stručno.

Ovaj auto-put je gradila kineska firma, a započeo je skandalom koji je otkriven tek kada je deonica Ub-Lajkovac, u dužini od 12,5 kilometara, koju smo platili 100 miliona dolara, potpuno propala za dve godine.

A bila je izgrađena od „ničega do ničega“ ili kako se kasnije govorilo od livade do livade, a u vreme tada nadležne ministarke Mihajlović.

Kad je obelodanjeno da je deonica potpuno propala i da mora ponovo da se radi, počele su međusobne optužbe odgovornih.

Tada već bivši ministar Velimir Ilić izjavio je: „Lepo sam govorio ministarki da se ta deonica ne asfaltira, jer mora da se izmeni čitava podloga!“

Drugi, tada već bivši ministar, pokojni Milutin Mrkonjić izjavio je da on već šest godina ne učestvuje u tom poslu, a ministarka se žalila da na gradilištu, kad god bi došla, nije bilo nikoga jer su ova dvojica po ceo dan sedeli u kafanama.

Za to vreme izvođač je kao podlogu koja je ključni deo stabilnosti puta („telo puta“), umesto kamena i šljunka, koristio okolnu zemlju iz njiva, koja se napila vode i brzo popustila, a asfalt potpuno ispucao.

Neko je navodno tako uštedeo 10 miliona dolara, ali je sanacija koštala 66 miliona.

Ministarka je podnela zahtev Inženjerskoj komori da se šesnaestorici inženjera oduzme licenca zbog loše urađenog projekta, a oni su podneli tužbu protiv nje, što je dozvolila izmenu projekta, nazvavši je potpunim diletantom, a inž. Mrkonjić čak i štetočinom.

„Ne gradi puteve nadležno ministarstvo, već izvođač radova, koga na konkursu bira investitor i postavlja mu nadzorne organe koji kontrolišu, da li se sve radi po projektu, kontrolišu kvalitet i rokove“, dodao je inž. Mrkonjić.

Niko nikada nije saznao kako se ovo završilo, tek, samo je na ovom delu auto-puta, potrošeno za sanaciju 66 miliona dolara naših para, a niko nije postavio pitanje šta su za sve to vreme radili investitori i njihov nadzor, a to su bili Putevi Srbije i Koridori Srbije, čija je nadležnost bila da kontrolišu čitav proces izgradnje.

Svega ovoga sam se setio zato što ovih dana narod u okolini Aleksandrovca protestuje što se u uvom čuvenom vinogorju bez dogovora sa građanima otvara novi kamenolom, iz koga će se verovatno vaditi kamen za podlogu Moravskog koridora.

Kamen je naravno potreban, ali je ovo već ko zna koji novi kamenolom kojim se menja čitava geografija Srbije, umesto da se koriste postojeći.

Da li to neko opet hoće da uštedi neki novac i kolika će biti cena te „uštede“?

A do ruku mi je došla jedna ozbiljna studija u kojoj domaći autor tvrdi da se za telo auto-puteva već odavno koristi najjeftinija tehnologija (Poljska, Slovačka) upotrebom pepela sa termoelektrana kao punioca i cementa kao veziva.

Decenijama, kaže on, termoelektrane „Nikola Tesla“ i Kostolac, izbacuju godišnje 7 miliona m3 tzv. „letećeg pepela“.

On izlazi iz peći kroz filtere manjim delom, kao puderasti prah, a u ložištu lignita ostaje šljaka i preostali veći deo. Filterski deo se kod nas koristi za „Yitong“ lake građ. elemente – blokove, ali samo 5-7 odsto.

Ostatak odlazi na deponiju i kontaminira 1.600 hektara zemljišta, pa iako se stalno poliva, vetrom se zagađuje još toliko.

Iako je pomenutoj ministarki nuđena ova jednostavna i nadasve korisna tehnologija, jer je deponija na termoelektrani „Nikola Tesla“ visoka 28 metara i sadrži 300 miliona kubnih metara letećeg pepela, predlog je odbijen.

Kako je ovaj pepeo nuđen bez naplate, mogla se samo na koridoru 11, gde je za izgradnju nasipa utrošeno devet miliona m3 iskopane i isplanirane zemlje oko tunela na usecima i zasecima, načiniti velika ušteda, a uz korist zaštite čovekove okoline, pošto je ta deponija kod Obrenovca ekološka bomba.

Otvaranje novih kamenoloma, ispucavanje mina, zagađuje netaknutu okolinu, a utovarom letećeg pepela u džambo vreće, ređanjem u trup auto-puta, prekrivanjem plastičnom mrežom i potom humuniziranjem, na kruni nasipa se sve stabilizuje cementom, preko koga se izvodi kolovozna konstrukcija.

Zašto se od ovoga odustalo, nije jasno.

Ali, ako se jednoga dana bude otvaralo poglavlje o ekologiji, kao neophodni uslov za ulazak u Evropsku uniju, onda će ova deponija letećeg pepela, od 300 miliona kubnih metara i njeno saniranje, za nas biti veliki problem.

Dakle, da zaključim. Izgradnja puteva je važna i treba da raduje svakog građanina ove zemlje, ali primena nauke i uključenje struke u taj posao može doneti velike koristi u ovim teškim vremenima, zato što je takozvano telo ili trup puta ogromna i veoma skupa pozicija radova.

Autor je arhitekta iz Beograda

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/leteci-pepeo-za-auto-puteve/

Hidrosistem „Lim – Zapadna Morava“ rešava problem energetske stabilnosti – B92

Studija je pokazala opravdanost i potrebu EPS-a za reverzibilnom hidroelektranom (RHE) „Bistrica“.

Izvor: Politika

Ilustracija: Depositphotos/-art-siberia-

Ilustracija: Depositphotos/-art-siberia-

U vreme kada megavat električne energije na berzama dostiže cenu veću od 200 evra, a Srbija zbog manjka uglja mora da uvozi skupu struju, izgradnja višenamenskog hidrosistema „Lim – Zapadna Morava“ bilo bi rešenje za sve aktuelniji problem energetske stabilnosti, nezavisnosti i bezbednosti, uz regulisanje vodotokova, obezbeđenje rezervi pitke vode i podsticanje razvoja zemlje.

Prema rečima dr Vladimira Šiljkuta, savetnika direktora Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije” za poslovni sistem srce projekta i uslov za njegovu realizaciju bila bi reverzibilna hidroelektrana (RHE) „Bistrica” i njena gornja akumulacija „Klak”. EPS je uradio studiju „RHE Bistrica – analize i investiciono-tehnička dokumentacija” u 2021. godini. Studija je pokazala opravdanost i potrebu EPS-a za ovakvim objektom.

„Ugovor za izradu idejnog projekta, studije opravdanosti i planskog dokumenta za RHE „Bistrica” je pred potpisivanjem i plan je da se njena izgradnja završi do 2030. godine. Podneti su zahtevi za saglasnost Vlade Srbije za izradu prostornog plana područja posebne namene, kao i za proglašenje RHE „Bistrica” objektom od nacionalnog značaja. Po završetku izrade projektne dokumentacije EPS će doneti odluku o daljem nastavku aktivnosti na realizaciji RHE „Bistrica”, u zavisnosti od mogućeg načina finansiranja njene izgradnje“, – kaže Šiljkut u razgovoru za „Politiku”.

Nakon toga bi se radilo na izgradnji sistema „Lim – Zapadna Morava”, koji predstavlja prirodni nastavak projekta „Bistrica”. Projektom bi bila obuhvaćena izgradnja tri brane i nekoliko hidroelektrana, od kojih bi barem jedna, a najviše tri, mogle biti reverzibilne, s akumulacijama čija bi rezerva iznosila čak jedan teravat-čas, što je više od trenutnih ukupnih kapaciteta EPS-ovih akumulacija.

„Ključni objekat u hidrosistemu „Lim – Zapadna Morava” bila bi brana Orlovača, visine čak 200 metara, sa hidroelektranom (HE), derivaciona HE „Ljubišnica”, pa brana i HE „Roge”, kao i derivaciona HE „Đetinja”, kroz čiji bi se tunel leti voda ispuštala u Zapadnu Moravu radi navodnjavanja i poboljšanja kvaliteta vode u tom slivu. Na kraju sistema je brana za vodozahvat „Svračkovo”, koja je u izgradnji, uz mogućnost da se i uz nju izgradi hidroelektrana“, objašnjava Šiljkut.

Projekat uvrstiti u Strategiju razvoja energetike do 2040.

Nadzorni odbor EPS-a usvojio je inicijativu o reafirmaciji ideje o realizaciji hidrosistema „Lim – Zapadna Morava” i taj projekat biće uvršćen u dugoročni plan strategije i razvoja EPS-a. Isti odbor je takođe, predložio da se projekat izgradnje ovog hidrosistema uvrsti, kao projekat od državnog značaja, u Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050.

Projekat hidrosistema (HS) „Lim – Zapadna Morava” osmišljen je još pre više decenija, kao i projekat RHE „Bistrica”. Osnovna razlika u odnosu na ranija njegova razmatranja, jeste ideja da se tokom daljeg razvoja projekta ovog hidrosistema, istraže mogućnosti i efekti izgradnje reverzibilnih hidroelektrana na nekim od napred navedenih lokacija, ili da se bar uz te hidroelektrane ostavi prostor za naknadnu izgradnju pumpnih postrojenja. Ona bi bila izgrađena kada dostignuti nivo udela obnovljivih izvora energije (OIE) sa varijabilnom proizvodnjom u proizvodnom miksu to bude zahtevao. Na taj način bila bi ostvarena najveća moguća fleksibilnost elektroenergetskog sistema Srbije i omogućen maksimalni stepen integracije OIE u taj sistem.

„Kroz ovaj projekat Srbija bi u narednih pola veka omogućila ne samo energetsku bezbednost i stabilnost, već i integraciju OIE u najvećoj mogućoj meri. U sistem bi moglo da se priključi i više kapaciteta na OIE nego što to predviđaju maksimalistički scenariji u nacrtima strateških dokumenata čija je izrada u toku“, kategoričan je sagovornik lista.

Što se tiče mogućnosti za finansiranje, predlog je da država kroz pomoć iz Evropske unije i drugih fondova za zelene projekte obezbedi novac za brane, pristupne puteve, hidrotehničke i gravitacione tunele, jer je to u funkciji regulisanja vodotokova, smanjenja opasnosti od poplava, vodosnabdevanja i unapređenja kvaliteta voda, dok bi energetski deo bio EPS-ova obaveza.

„HS ’Lim – Zapadna Morava’ predstavljao bi vodoprivredni, vodosnabdevački, irigacioni i ekološki projekat. Bujične prolećne vode, koje se sada prelivaju preko brana na drinskom slivu i ne koriste se, a predstavljaju opasnost od poplava, RHE „Bistrica” bi, preko svoje gornje akumulacije „Klak” i gravitacionog tunela, prevodila u sliv Rzava i skladištila u tri velike akumulacije na njemu, sa pet novih elektrana. U vršnim periodima opterećenja potrošnje i u letnjem, sušnom periodu, osim proizvodnje električne energije, znatne količine ove vode koristile bi se u slivovima Đetinje, Moravice, Zapadne i Velike Morave za poboljšanje kvaliteta voda, vodosnabdevanje i navodnjavanje“, naglašava Šiljkut.

Nada se da će ponovno pokretanje ovakvih, dobrih i perspektivnih ideja i projekata, doprineti dugoročnom razvoju i unapređenju proizvodnje struje u EPS-u, okretanju ka „zelenoj” energiji i svekolikom napretku države i celokupnog društva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/hidrosistem-lim-zapadna-morava-resava-problem-energetske-stabilnosti-2144856

Nastavljeni radovi na izgradnji još jednog dela obilaznice oko Zrenjanina – Danas

Lokalna samouprava Zrenjanina objavila je danas da su nastavljeni radovi na delu obilaznice oko Zrenjanina, koja se gradi skoro tri decenije.

Trasa obilaznice projektovana je na 14,5 kilometara, odavno je  zavšen njen prvi deo od Bagljaša do Mihajlovačkog druma, a nakon deset godina sada bi trebao da bude završen njen drugi krak u gradnuličkom ataru dok treći krak, dugačak 3,6 kilometara, tek treba da se gradi.

Sada se, kako je saopšteno iz zrenjaninske lokalne samouprave, nastavljaju radovi na delu obilaznice kroz gradnulički atar.

Radovi su nastavljeni danas a do konačnog završetka preostalo je da se izgradi kružna raskrsnica i spoje dve do sada završene deonice na međusobnom rastojanju od 480 metara.

Radove na tom delu obilaznice usporavala je adaptacija visokonaponskog dalekovoda iznad trase, a problem dalekovoda rešavan je nekoliko godina,

Radnici i mehanizacija preduzeća „Vojvodinaput – Bačkaput“ iz Novog Sada, koji su danas na terenu i koje je angažovalo JP „Putevi Srbije“, obeležavali su poziciju buduće kružne raskrsnice i obavljali zemljane radove u tom delu.

Iz Kabineta gradonačelnika naveli su da je u pripremi i dokumentacija za radove na poslednjoj deonici, dužine 3,6 kilometara.

Kako su saopštili, završen je postupak eksproprijacije i Zrenjanin će, u saradnji s Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije i JP „Putevi Srbije“, kompletirati obilaznicu u punoj dužini od 14,5 kilometara i rešiće problem tranzitnog saobraćaja kroz grad.

Završetkom obilaznice, veći deo tranzitnog saobraćaja moći će da se izmesti sa gradskih ulica, poručuje zrenjaninska vlast.

Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/nastavljeni-radovi-na-izgradnji-jos-jednog-dela-obilaznice-oko-zrenjanina/