„Novi Pazar put“ nastavlja radova na izgradnji obilaznice – Danas

Preduzeće „Novi Pazar put“ nastaviće radove na izgradnji obilaznice oko Novog Pazara. Tako je odlučilo JP „Putevi Srbije“, iako je novopazarska firma ponudila znatno veću cenu od one koja je ponuđena javnom nabavkom.

Za izgradnju deonice saobraćajnice, u dužini od 2,3 kilometra, na kojoj treba da se izvrši čišćenje i sređivanje terena, betoniraju potporni zidovi, asfaltira i postavi signalizacija i oprema, novopazarsko preduzeće za puteve ponudilo je cenu od 212.780.196,07 dinara, odnosno oko 1,8 miliona evra, bez uračunatog PDV. Minulog proleća iz JP “Putevi Srbije” saopšteno je da je za nastavak radova na ovoj saobraćajnici izdvojeno više od ‘166,6 miliona dinara (preko 1,4 miliona evra). Tender za izbor izvođača je raspisivan dva puta.

Pored preduzeća “Novi Pazar put”, spekulisalo se da bi posao mogla da dobije turska firma “Tašjapi”, koja gradi put Novi Pazar-Tutin.

Republičko preduzeće za puteve opredelilo se za novopazarsko preduzeće. U obrazloženju odluke o dodelhivanju posla navodi se da je cena tog preduzeća prihvatljiva “iako je ponuđena ukupna cena veća od procenjene vrednosti javne nabavke, s obzirom da je analizom dostavljenog predmera i predračuna komisija utvrdila da su cene na nivou važećih tržišnih vrednosti”.

Poslednjeg dana novembra ove godine biće punih 15 godina kako je počela izgradnja ovog puta, koji treba da rastereti saobraćaj iz centra grada.

Kamen temeljac su tada postavili premijer Vojislav Koštunica I predsednik novopazarske opštine Sulejman Ugljanin, tadašnji koalicioni partneri na svim nivoima. Tada je rečeno da će izgradnja saobraćajnice duge 5,6 km koštati 5,3 miliona evra.

Za prvih godinu dana asfaltirano je 800 metara puta, izgrađen most na Ljudskoj reci I potporni zid. Onda je počelo da ponestaje novca, da se komplikuju imovinsko-pravni odnosi zbog nerealnih cena eksproprijisanog zemljišta i usledio je devetogodišnji prekid.

Radovi su nastavljeni pre tri godine, kada je iz republičke kase izdvojeno 88 miliona dinara. Tim sredstvima je urađeno nešto više od 1,2km puta. Bilo je planirano da obilaznica bude u funkciji od proleća ove godine.

Novi rok za završetak obilaznice oko Novog Pazara je sledeća godina. „Novi Pazar put“ je od početka angažovan na izgradnji. Novi posao treba da završi za 4 meseca.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/novi-pazar-put-nastavlja-radova-na-izgradnji-obilaznice/

Izgradnja obilaznice oko Novog Pazara skuplja za oko 400.000 evra – Danas

Javno preduzeće „Putevi Srbije“ poverilo je posao izgradnje nastavka obilaznice oko Novog Pazara kompaniji „Novi Pazar put“, iako je ta firma na tenderu dostavila ponudu znatno veću od procenjene vrednosti javne nabavke, objavio je danas radio Sto plus.

Ta kompanija je za izgradnju obilaznice, od Vareva ka Paralovu, u dužini od 2,3 kilometra, jedina dostavila ponudu i to u vrednosti od 212.780.196,07 dinara, odnosno oko 1,8 miliona evra, bez uračunatog poreza na dodatu vrednost.

Iako je ponuda „Novi Pazar puta“ bila za oko 46 miliona dinara veća od procenjene vrednosti radova (166,6 miliona dinara bez PDV), tenderska komisija JP „Putevi Srbije“ je odlučila da im poveri posao i dodeli ugovor.

„Ponuda ponuđača ‘Novi Pazar put’ je prihvatljiva iako je ponuđena ukupna cena veća od procenjene vrednosti javne nabavke, s obzirom da je analizom dostavljenog predmera i predračuna komisija utvrdila da su cene na nivou važećih tržišnih vrednosti“, navodi se u obrazloženju odluke o dodeli ugovora koju je potpisao direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak.

Rok za izvođenje radova na ovoj deonici obilaznice ja 120 dana, a od izabranog izvođača se očekuje da izvrši čišćenje i sređivanje terena, betonira potporne zidove, asfaltira i postavi signalizaciju i drugu opremu.

Izgradnja obilaznice oko Novog Pazara, kojom bi trebalo da se izmesti saobraćaj iz gradskog jezgra, traje gotovo 15 godina.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je tokom poslednje posete Novom Pazaru izjavio da je prilikom izgradnje obilaznice bilo „dosta problema sa eksproprijacijom zemljišta, da cena nije bila adekvatno procenjena, ali da veruje da će ova deonica biti završena sledeće godine“.

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/izgradnja-obilaznice-oko-novog-pazara-skuplja-za-oko-400-000-evra/

Evropska Srbija: Kada se završe sve započete investicije, sledi privredni i ekonomski bum – https://informer.rs

Prema informacijama na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastukture, u toku 2021. godine, na tlu Srbije, radi se punom parom na izgradnji mreže modernih puteva, koji će znatno olakšati i ubrzati saobraćaj, te i sam transposrt robe kroz našu zemlju. Uporedo sa saobraćajnicama, u toku je i rekonstrukcija železničke mreže puteva.

Sve ovo zajedno dovešće do toga da će Srbija uskoro postati „bliža“ najvećim morskim lukama u regionu, poput Soluna, Pireja, Rijeke, Konstance, te i lukom Bar u Crnoj Gori, što će kroz tranzitni saobraćaj našoj državi napuniti budžetsku kasu.

Ako u obzir uzmemo i činjenicu da se kroz ekspanziju gradnje direktno, te i indirektno zapošljava veliki broj ljudi i to iz više sfera industrije, situacija je „win win“ po našu ekonomiju. Takođe, ovakav odnos države prema investiranju u izgradnju puteva, pored toga što oživljava privredu, utiče i na tržište nekretnina, o čemu najbolje govori ponuda na sajtu Nekretnine.rs.

Šta se sve gradi u Srbiji

Pruga Beograd – Novi Sad

Pruga Beograd – Novi Sad, godinama je zbog nebrige i neodržavanja, propadala, zbog čega je saobraćaj na određenim pravcima bio jako usporen. Rekonstrukcijom dela postojeće, ali i izgradnjom novog železničkog pravca na kojem se nalazi veliki broj vijadukta, podvožnjaka, nadvožnjaka, te i najduži tunel u Srbji „Čortanovci“ sa dužinom od 2.242 metra, do Novog Sada će se stizati za oko pola sata.

Prema tehničkim parametrima, brzina kojom će se kretati vozovi na dva koloseka, izgleda ovako: Na potezu od Stare Pazove do Karlovačkih Vinograda, moći će da se kreće do 200 km/h, na delu od Karlovačkih Vinograda do Petrovaradina, kretaće se brzinom od 160 km/h , i na kraju, od Petrovaradina do Novog Sada, vozovi će se kretati brzinom od 100 km/h.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Okončanje radova predviđa se za kraj ove godine, dok bi prvi vozovi prema najavama trebalo da se pojave već u februaru 2022. godine. Prema planu, sledeća investicija na ovom polju, jeste realizacija pružnog pravca na relaciji Novi Sad – Subotica, dugačkoj 108 kilometara, treća je deonica kroz Srbiju, koja se nalazi u okviru međunarodnog projekta izgradnje pruge za velike brzine Beograd-Budimpešta.

Izgradnja obilaznice oko Beograda

Završetkom obilaznice oko glavnog grada Srbije, ne samo da će se završiti auto-put, već će iz Beograda biti izmešten tranzitni saobraćaj. Izgradnja je trenutno u toku, a prema dostupnim informacijama na sajtu nadležnog ministarstva, ove godine se intezivno radi na sektorima 4, 5 i 6, odnosno, na deonicama most na Savi kod Ostružnice – Bubanj Potok.

U aprilu ove godine, otvorena je trasa puta u dužini 7, 7 kilometara na deonici od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovača i Petlovo Brdo. Nešto ranije, kraju je privedena obilaznica od Batajnice do Dobanovaca i Ostružnice, sa novim mostom na Savi koji je izgrađen pored starog ostružničkog mosta.

instagram/avucic

U planu je i izgradnja nastavka obilaznice od Bubanj Potoka do Pančeva, tako da bi cela obilaznica bila duga oko 69 kilometara.

Izgradnja auto-puta brze saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica

Kada se završi ovaj put, do 2024. godine, od Beograda do Šapca će se stizati za manje od 40 minuta, dok će do Loznice biti potrebno oko sat i 15 minuta.

Saobraćajnice će se otvarati po etapama, te se očekuje da će deonica od Rume do Šapca biti završena početkom oktobra 2023. godine, dok će deo od Šapca do Loznice, biti priveden kraju do kraja oktobra 2024. godine.

Završetkom ovog auto-puta, očekuje se da će uslediti i ekspanzija ulaganja stranog kapitala u delove oko saobraćajnice, te i da će se otvoriti mesta za još više investicija na tlu Srbije.

Izgradnja auto-puta E-736 „Miloš Veliki“ Deonica Preljina – Požega

Dužina deonice od Preljine do Požege iznosi 30,9 kilometara i izuzetno je komplikovana za izgradnju jer dobar deo puta čine mostovi i tuneli. Kada se bude završilo sa izgradnjom ovog dela auto-puta E-763, bićemo bluži završetku povezivanja Koridora 11, odnosno, auto-puta Beograd – Južni Jadran kojim se ostvaruje veza između Srbije i Crne Gore, odnosno, luke Bar, preko koje se kasnije morskim putem povezuje sa lukom Bari u Italiji.

Informer

Takođe, sa završetkom deonice Preljina – Požega, Srbija će dodatno ojačati položaj po broju investicija u regionu, a predviđa se i procvat turizma, što za sobom povlači i ekspanziju tržišta nekretnina u ovom delu Srbije.

Informer

Moravski koridor

Moravski koridor trebalo bi za četiri godine da poveže Čačak i Pojate, odnosno Koridore 10 i 11 u dužini od 112,3 kilometara, ali i sve telekomunikacione uređaje duž autoputa. Tako će vozače snabdeti svim informacijama značajnim za bezbednost na putu, koje će stizati iz upravljačkog centra za kontrolu saobraćaja, a duž celog autoputa imaće na raspolaganju i besplatan internet, piše Blic.

Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz marta ove godine, završetkom autoputa od Pojata do Pranjana u dužini od 112 kilometra, od Čačka do Niša če se putovati oko sat i po vremena, dok će od Kraljeva do Niša biti potrebno nekih petnaest minuta kraće.

RTK

Sredinom septembra meseca, saopšteno je da je završeno 35 posto radova na koridoru, te i da radovi napreduju odlično.

Fruškogorski koridor

Prvog maja ove godine, započeta je izgradnja “Fruškogorskog koridora”, koji će voditi od Novog Sada do Rume, i prema planovima, rok završetka radova je tri godine. Prema planu, auto-put biće dugačak 47, 7 kilometara imati četiri trake od po 3,5 metra, bez zaustavnih traka, i spajaće se sa deonicama ka Šidu i Subotici.

Tanjug/Jaroslav Pap

Ono što je najbitnije jeste činjenica da će se on samo nadovezati na brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica, čime će se formirati mreža kvalitetnih, brzih i modernih puteva, koji će povezivati regionalne centre, ali i ojačati tranzitni saobraćaj i vezu sa Bih; Hrvatskom i Rumunijom.

printscreen

Izgradnjom ove deonice, rešiće se i veliki problem zagađenja teretnih vozila koja saobraćaju kroz Frušku goru i Irig, koja je je trenutno najprometnija saobraćajnica u našoj zemlji, sa dnevnim prosekom od čak 10 do 12 hiljada vozila.

Najvažniji značaj koridora Novi Sad – Ruma sa tunelom je taj što će se rešiti ogroman problem prolazaka teretnih vozila preko Fruške gore i kroz Irig, kuda prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji sa dnevnim presekom prelazaka od 10. do 12 hiljada vozila.

https://informer.rs/vesti/politika/646072/evropska-srbija-kada-zavrse-sve-zapocete-investicije-sledi-privredni-ekonomski-bum

Obezbeđen zajam u iznosu od 430 miliona evra za izgradnju 5G autoputa u Srbiji – N1 Info

Britanska izvozna kreditna agencija UKEF (UK Export Finance) je na Globalnom investicionom samitu u Londonu obezbedila zajam u iznosu od 356 miliona funti, odnosno 430 miliona evra za izgradnju 5G autoputa u Srbiji, saopštila je Ambasada Velike Britanije u Beogradu.

Projekat izgradnje Moravskog koridora (E-761) tako postaje prvi projekat u Srbiji koji će koristiti podršku najstarije svetske izvozne kreditne agencije, a ukupan iznos koji je UKEF opredelio za kreditiranje lokalnih projekata je oko četiri milijarde funti.

Predviđeno je da Moravski koridor spoji Pojate i Preljinu i bude jedna od najmodernijih saobraćajnica u regionu, budući da projekat konzorcijuma Behtel-ENKA predviđa najnoviju telekomunikacijsku opremu, signalizaciju i tehnologiju za kontrolu poplava, odnosno sisteme za zaštitu životne sredine.

“Oduševljena sam jer je danas potvrđena UKEF podrška za projekat Moravski koridor. Ova najava je potvrda da radimo na jačanju odnosa UK i Srbije usmerenim ka budućnost,” rekla je britanska ambasadorka u Srbiji Šan Makleod.

Ona je naglasila da je kreditnu liniju vrednu četiri milijarde funti UKEF opredelio za podršku razvoju infrastrukture u Srbiji.

„Ujedinjeno Kraljevstvo ima ogromno iskustvo i stručnost ne samo u izgradnji puteva, već i u sektorima poput železničke inovacije i zelene energije. Ovi sektori su kljućni za budući razvoj Srbije i šireg regiona Zapadnog Balkana“, naglasila je Makleod.

https://rs.n1info.com/biznis/obezbedjen-zajam-u-iznosu-od-430-miliona-evra-za-izgradnju-5g-autoputa-u-srbiji/

Sandžačko pitanje pre 110 godina – Društvo – Dnevni list Danas – Danas

O zajedničkoj odbrani Novopazarskog Sandžaka i njenoj važnosti pisao je „Mali žurnal“ na današnji dan pre 110 godina.

Novinar na samom početku teksta ističe mogućnost stvaranja balkanske konfederacije i da bi njenim stvaranjem sva druga pitanja, osim odbrane Sandžaka, bila u drugom planu.

„Udruživanje balkanskih država ima poglaviti cilj, odbranu od najezde Austrije i Nemačke, tih jedinih neprijatelja Balkana“, piše u „Malom žurnalu“.

Novopazarski Sandžak, ističe se, ima veliki značaj za Srbiju, Balkan i Tursku.

„Taj neznatni teritorijum je životni nerv kako za Srbiju, tako i za Austriju, i od ovih dveju država, koja ga bude imala živeće – druga će uginuti. Za susednu Austrougarsku monarhiju Novopazarski Sandžak nema značaj kao oblas, već kao jedan od ekonomskih puteva, koji za austrijski izvoz ima najvećeg značaja.“

Austriji je izvoz tada bio potisnut sa svih strana, a kako autor teksta navodi jedino je mogla da izvozi na Balkan i u Malu Aziju i da bi to ostvarila mora da na sve načine pokušava da osvoji put Sarajevo-Mitrovica-Solun.

To ostvarivanje bilo bi propast Srbije, ali i ostalih država Balkana.

Sandžačko pitanje pre 110 godina 2
Foto: Screenshot/digitalna.nb.rs

„Po tome sudeći, rešenje balkanskog pitanja poklapa se u nekoliko sa rešenjem Sandžačkog pitanja, jer ako ovaj padne pod najezdom Germanaca, pašće i svi nacionalni ideali balkanskih državica.“

Srbija bi i sa i bez stvaranja balkanskog saveza država branila Novopazarski Sandžak.

Novinar „Malog žurnala“ u nastavku piše da bi Austrija posle nauspelih diplomatskih pregovora kao rešenje za osvajanje Sandžaka videla u ratu.

„U prvi mah celokupna akcija mora biti upravljena na Srbiju i Crnu Goru, koja će se prirodno prve odupreti najezdi. Što brže zauzeće Srbije i važnih puteva, koji vode ka Skoplju i u srcu Maćedonije biće glavna težnja operacija austrijskih armija.“

Srbija bi ukoliko bi se to desilo bila najviše izložena napadima i imala bi najveći broj žrtava.

Ističe se i značaj povezanosti srpskog i crnogorskog naroda, kao i da bi obe nacije imale pravo da postave svoje vojske u Sandžaku.
Izgradnja železničkih pruga i puteva u Sandžaku i južno od granice Srbije bi poslužili vojnim ciljevima, a navode se pruge koje bi spojile Srbiju i Crnu Goru preko Sandžaka i Jadranska železnica.

Postavljanje srpske vojske u Novopazarskom Sandžaku moglo bi, kako novinar piše, da dovede do „oružane akcije“ od strane Austrougarske i da bi to moglo da se desi dok balkanske države nisu spremne.

Zbog toga, one treba da rade na ostvarivanju ideje o savezu balkanskih država.

Ostvarivanje balkanske konfederacije je u interesu trojnog sporazume, te da bi „sile trojnog sporazuma i moralno i materijalno potpomagale akciju, koja bi bila upućena na to, da dalju germansku najezdu na Balkanu spreči“, piše na kraju teksta.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.

https://www.danas.rs/drustvo/sandzacko-pitanje-pre-110-godina/

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović u Šapcu – Glas Podrinja

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić u obišli su radove na novom mostu na Savi kod Šapca, koji je deo buduće brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica.

Nakon obilaska radova na pomenutoj deonici u Gradskoj kući organizovan je radni sastanak gradonačelnika Šapca dr Aleksandra Pajića sa predstavnicima ministarstva.

-Zadovoljstvo je što smo sa ministrom razgovarali o aktuelnim pitanjima kada je infrastruktura u pitanju. Grad će svojim budžetom i uštedama koje smo ostvarili u prvih devet meseci izgraditi oko 15 kilometara putne infrastrukture, a resorno ministarstvo novih 15 kilometara. Ovo je veliki doprinos za meštane šabačkih sela i zanači da će ostati na selu i imati mogućnosti slične kao i u gradu. Pokazujemo da je pravo partnerstvo sa svojom državom moguće i na delu to pokazujemo. Obećano sugrađanima ćemo ispuniti – naveo je gradonačelnik Šapca.

Foto: Glas Podrinja / Obilazak radova na mostu na Savi

Partnerstvo Grada i Republike

Ministar Momirović je istakao da će Vlada Republike Srbije nastaviti sa izgradnjom puteva, kako onih od nacionalnog značaja, tako i lokalnih.

-Zahvalio bih se gradonačelniku Pajiću na velikoj podršci prilikom izgradnje koridora od Rume do Šapca. Veoma brzo započinjemo sa gradnjom dela ka Loznici. Možemo da vidimo koliko benefita će to doneti svim građanima Šapca – rekao je ministar Momirović nakon sastanka sa predstavnicima lokalne samouprave koji je ocenio kao produktivan.

-Tokom razgovora pokušali smo da lociramo sva pitanja koja možemo da rešimo, ne samo sada, već i u narednom periodu. Potrebno je da odmah počnemo sa radom kako bismo nadoknadili izgubljene godine. U pitanju je 30 kilometara putne mreže, 11 potpuno novih puteva, ali i rekonstrukcija postojećih. To je nešto što će građani Srbije i Šapca veoma brzo videti kao rezultat. Kada je reč o investicijama, 50 odsto troškova investicije će snositi Grad Šabac, a 50 odsto Putevi Srbije. Ono što moramo da rešimo je put od Šapca ka Ceru i to je velika investicija, jer nije mala deonica. Potrebno je da naredne godine započnemo sa tim radovima kao bi bili finalizovani do kraja te godine. Često smo fokusirani na koridore, auto puteve, jer oni omogućavaju velikim kompanijama dolazak u zemlju i samim tim zapošljavanje ljudi, što dovodi do povećanja standarda. Ipak, ako zaboravimo na lokalne puteve, to znači da zaboravljamo da živimo u 21. veku. Do svakog domaćinstva će doći put, samo je potrebno malo strpljenja – dodao je ministar naglašavajući da se partnerstvo Grada ogleda u izgradnji koridora od Rume. Uveren je da će benefite vrlo brzo uočiti svi građani.

-Vlada Republike Srbije je dala značajnu direktnu novčanu pomoć Gradu Šapcu. Iako nije u pitanju mali iznos građani to ne mogu da vide u prvom trenutku, ali kroz puteve koji će proći kroz 11 Mesnih zajednica oni će moći da vide šta znači sinergija lokalne samouprave i Vlade. Dužni smo da građanima obezbedimo puteve i mi ćemo to uraditi uz poštovanje utvrđene dinamike za koju imamo snagu zahvaljujući ekonomskim reformama.

Zavštetak radova pre roka

Direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić pohvalio je saradnju sa Gradom koji je učestvovao u realizaciji ključnih elemenata na izgradnji projekta auto puta Šabac-Ruma i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, uključujući i most na Savi.

-Vrhunsko razumevanje i podrška u svim segmentima i fazama realizacije projekta. Most preko Save će biti završen znatno pre roka. Mi ćemo završiti radove do kraja 2022. godine. Planiramo da deonicu auto puta završimo do sredine 2023. godine. Na sastanku je dogovoreno da do završetka tih radova izvršimo rekonstrukciju puta koji će povezati petlju na kraju mosta u dužini od pet kilometara kao ključni deo saobraćajnice za Šapčane. Nakon toga nastavljamo rekonstrukciju državnog puta ka Sremskoj Mitrovici – rekao je o Antić o planiranim rokovima u narednom periodu.

-Kamp odakle se vode sve projektne aktivnosti na izgradnji mosta preko Save će nakon završetka radova ostati na istoj lokaciji i može biti idealan za novu industrijsku zonu kao poziv za novog investitora. Kao što se može videti radimo partnerski i verujemo da će se multiplikovati benefiti -naglasio je direktor Koridora Srbije i napomenuo da su svi zahtevi lokalne samouprave i opravdane primedbe građana uvažene po pitanju brze saobraćajnice od Šapca ka Loznici čiji je krajnji rok za završetak četvrti kvartal 2024. godine.

Foto: Glas Podrinja / Završetak radova pre predviđenog roka

-Izmešten je deo saobraćajnice u selu Štitar i verujem da konačno imamo trasu koja je optimalna i da su građani u najvećoj meri zadovoljni. Građani poštuju i cene velike radove, ali im je uvek prioritet lokalni put. Izgradnjom brze saobraćajnice sav postojeći saobraćaj će biti unapređen, jer će sav teretni i teški saobraćaj biti na brzoj saobraćajnici.

https://www.glaspodrinja.rs/aktuelno/25863/ministar-gradjevinarstva-saobracaja-i-infrastrukture-tomislav-mo

U septembru 300 miliona evra za infrastrukturu: „Toliko radnika na putevima nije bilo od 60-ih“ – B92

Beograd — „Toliki broj radnika na putevima nismo imali od 60-ih godina“, istakao je juče Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Izvor: Tanjug

Foto: Depositphotos/diyan_nenov

Foto: Depositphotos/diyan_nenov

Moravski koridor je trenutno jedno od najvećih gradilišta u Srbiji, koje će spojiti Pojate i Kruševac i povezati taj kraj sa zapadnom Srbijom, Čačkom i Preljinom a pre 10 godina niko nije mogao da sanja da ćemo imati ekonomske snage da povežemo Kruševac i Čačak, izjavio je sinoć Momirović.

On je gostujući na Tanjug televiziji naveo da je dinamika u izgradnji puteva u Srbiji veoma velika a jedan od pokazatelja je i broj radnika koji su uposleni u izgradnji i koji svakodnevno premašuje cifru od 2000.

„Toliki broj radnika na putevima nismo imali od 60-ih godina“, istakao je on.

Velike su i sume koje se ulažu u ovu oblastu, pa je prema njegovim rečima, samo u septembru u auto-puteve, brze pruge, vodnu i vazdušnu infrastrukturu uloženo više od 300 miliona evra.

Kada je reč o izgradnji pruge od Beograda do Niša pa dalje do Severne Makedonije naveo je da je Srbija od Evropske unije dobila grant između 600 i 800 miliona evra, da se sada ugovaraju radovi na ovoj pruzi i kada krenu to će biti najveća investicija u prugu u istoriji Srbije, vredna 1,8 milijardi evra.

Deonica od Beograda do Niša biće dugačka 245 km, prelaziće se za dva sata a osim blagodeti putnicima, ubrzaće i kargo saobraćaj.

Naveo je i da se pregovara sa Telekomom da se bežičnim internetom pokrije pruga između Beograda i Novog Sada a kasnije će se to raditi i na drugim delovima pruga.

Govoreći o investicijama u vodni saobraćaj istakao je da je sa Evropskom unijom upravo završen investicioni projekat u okviru koga je Srbija dobila značajne grantove kako bi se omogućila bolja plovnost Dunava oko Futoga.

Momirović je najavio i da će se raditi izvlačenje nemačke potonule flote iz Drugog svetskog rata u okolini Prahova koja otežava plovnost Dunava u tom delu.

„To je pokušano da se prvi put uradi 50-ih godina ali nije uspelo. Nespešan je bio i pokušaj iz 70-ih a nadam se da ćemo sada sa nemačkim partnerima uspeti da uklonimo tu flotu koja stoji skoro 70 godina“, rekao je ministar Tomislav Momirović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=10&dd=05&nav_id=1932316

TANJUG | Putevi Srbije o izmeni režima saobraćaja zbog radova – Tanjug

BEOGRAD – Putevi Srbije upozoravaju vozače da se na izlasku iz mesta Tomaševca obavljaju radovi na izgradnji kružne raskrsnice, a da se saobraćaj odvija naizmeničnim propuštanjem vozila uz pomoć semafora.

Radovi će trajati do 31. oktobra.

Kompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicima Tanjugovih servisa http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=686894

Sa kim sve Srbija gradi pruge i puteve? – Radio Slobodna Evropa

Evropska unija(EU) će uložiti oko 45 miliona evra za modernizaciju pruge kod Niša koja počinje 30. septembra. Za jedanaest godina EU je Srbiji donirala 143 miliona evra za železnicu. Partneri Srbije u izgradnji infrastrukture su i Kina i Rusija od kojih Srbija uzima kredit, koji su često na meti kritika zbog netransparentnosti. Montaža: Stanko Milovanović

https://www.slobodnaevropa.org/a/arbija-pruge-putevi-gradnja/31486341.html

Momirović: Izgradnja i saniranje lokalnih puteva podjednako važno kao i novi auto-putevi – Danas

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

https://www.danas.rs/politika/momirovic-izgradnja-i-saniranje-lokalnih-puteva-podjednako-vazno-kao-i-novi-auto-putevi/