Kategorija: <span>Izgradnja puteva u Srbiji</span>

Nastavljeni radovi na trotoaru i stazi ka Niškoj Banji započeti u predizbornoj kampanji pre 5 godina – Južne vesti

Još 2016. godine, pred izbore, započeta je biciklistička staza na potezu od Bulevara cara Konstantina prema Niškoj Banji, a pet godina kasnije mašine su opet na toj trasi. Na deonici koja povezuje dve opštine pored staze, radiće se i trotoar u vrednosti od 80 miliona dinara koji finansiraju Putevi Srbije, a upravo je, kažu nadležni, nedostatak novca bio razlog višegodišnjeg zastoja. Sada preduzeće ima 90 dana da završi davno započet posao.

Za pet godina, koliko je prošlo od prvog zvuka lopate na izgradnji biciklističke staze i trotoara, promenila su se tri gradonačenika u Nišu, a deonica je ostala ista.

Povezivanje Niša i Niške Banje kroz taj projekat najpre je najavjeno 6 dana pred izbore 2016. godine. Od tada je rekonstrukcija puta na Bulevaru završena, ali ne i bicikistička staza i trotoar.

219032661_529253041649771_654686137792289484_n

Rok za završetak 90 dana; foto: T. T.

U Direkciji za izgradnju Niša su tada naveli da su radove zakočili razgovori Puteva Srbije i PZP-a, detaljnijeg objašnjenja nije bilo. Pet godina kasnije izvršni direktor tog preduzeća Zoran Prokić navodi da će deonica biti gotova za 90 dana.

Danas smo svedoci početka radova državnog projekta servisne saobraćajnice od mosta na Kutinskoj reci do kružnog toka prema Niškoj Banji, ova trasa obuhvata izadu servisne saobraćajnice, trotoare za pešake i biciklističke staze – rekao je on.

Zbog atmosferske kanalizacije kasnili su radovi na rekonstrukciji samog kolovoza na Bulevaru, a Prokić kaže da je ona uključena i u projekat izgradnje staze i trotoara.

Radi se o trasi dužine 1,4 kilometara, radove izvodi Trace za potrebe Puteva Srbije, znači kompletna je njihova mehanizacija, radna snaga, njihov nadzor. Projekat je oko 80 miliona dinara i radovi će biti završeni za oko 90 kalendarskih dana – dodao je.

Upravo je, prema rečima gradonačelnice Dragane Sotirovski, novac bio glavni krivac što radovi nisu završeni do danas.

Ovaj projekat država je započela pre nekoliko godina, onda je zbog nedostatka para to zaustavljeno, sada smo uspeli sa predsednikom da dogovorimo i ovu opštinu – navela je Sotirovski.

Podsetimo, biciklistička staza na Bulevaru cara Konstantina započeta je pre izbora, a samo dva meseca nakon toga na terenu nije bilo nijednog radnika.

Ideja novog rukovodstva Grada je da Niš dobije što više staza za bicikliste. Neke su već dobile novu signalizaciju, ali i prve pritužbe građana koji se žale na visoke ivičnjake.

https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Nastavljeni-radovi-na-trotoaru-i-stazi-ka-Nskoj-Banji-zapoceti-u-predizbornoj-kampanji-pre-5-godina.sr.html

SRBIJA ŠIRI MREŽU PUTEVA Gradimo preko 1.200 kilometara, ovo su NAJVAŽNIJI PROJEKTI GODINE – Blic.rs

Ove godine u Srbiji se sprovodi više važnih infrastrukturnih projekata, a među njima su i vrlo značajne brze saobraćajnice i autoputevi. Planiranje i izgradnja ovih saobraćajnica počela je ili počinje u toku ove godine, a prema prethodnim najavama u izgradnji će do kraja godine u izgradnji 8 autoputeva. Ukupna dužina planiranih puteva iznosi preko 1.240 kilometara.

Pre dva meseca, tj. u maju počeli su radovi na izgradnji Fruškogorskog koridora, a do kraja godine mogu da se očekuje i početak izgradnje brze saobraćajnice do Požarevca, zatim od Požarevca do Velikog Gradišta i na kraju do Donjeg Milanovca.

Majstori su aktivni na autoputu Čačak-Požega, na Moravskom koridoru, autoputu Kuzmin- Sremska Rača, i na autoputu Ruma-Šabac-Loznica. Niš merdare. Tu su i Zrenjanin-Beograd i šumadijski koridor „Karađorđe“, dok je u planu i gradnja deonice autoputa od Požege do Boljara ka Crnoj Gori.

Foto: Snežana Krstić / RAS Srbija

Moravski koridor- „digitalni autoput“

Moravski koridor se gradi sa ciljem da poveže Čačak i Pojate, tj. Koridore 10 i 11, a završetak radova je planiran za četiri godine. Ukupna dužina koridora je nešto više od 112 kilometara, sa sve 63 mosta.

Trenutno se radi na autoputu od Pojata do Kruševca, dužine delu Moravskog koridora koji će da spoji Koridore 10 i 11, a prema dosadašnjim najavama biće završen u 2022. godini.

Ono što je posebno kod ovog koridora je to što se rade i telekomunikacioni uređaji duž autoputa, kako bi se vozači snabdevali informacijama značajnim za bezbednost na putu, kao i besplatan internet.

Foto: Rade Prelić / Tanjug

Preljina- Požega

Ova deonica autoputa Miloš Veliki važi za najzahtevniju. Dužina deonice ukupno iznosi 30 kilometara, a takođe je predviđena i izgradnja 30 mostova, 6 nadvožnjaka u sklopu devijacija(dužine 555 metara), četiri nadvožnjaka u sklopu petlji (dužine 1.6 kilometara) i pet mostova van autoputa (dužine 300 metara).

Tunel u Trbušanima je probušen, i ostalo je još dva tunela, a prema najavama radoviće se završiti i pre roka.

Projektovana deonica se u Požegi nastavlja na deonicu Požega-Boljare, vezu sa Crnom-Gorom dužine 107 kilometara., i na deonicu Požega- Kotroman, koja predstavlja vezu sa Sarajevom čije je projektovanje u toku.

Pročitajte još:

Autoput Sarajevo

Gradnja autoputa Beograd-Sarajevo je počela, zvanično, krajem avgusta 2019. godine, otvaranjem gradilišta na deonici Sremska Rača-Kuzmin dugačkoj oko 18 kilometara, ukupne vrednosti 250 miliona evra.

Deonica sa mostom preko Save, kako je ranije najavljivano je, bi trebalo da bude završena do kraja iduće godine.

Beograd-Zrenjanin-Novi Sad

Ukupna dužina novog autoputa od Beograda do Novog Sada, preko Zrenjanina iznosiće 110 kilometara. Trasa od Borče do Zrenjanina biće duga 58 kilometara, a ukupna vrednost radova je procenjena na oko 600 miliona evra.

Kako je najavljivano iz ministarstva izgradnja bi trebala da počne pre kraja ove godine i u planu su trenutno dve alternativne trase.

ZrenjaninFoto: Milan Ilic / RAS Srbija
Zrenjanin

Kod Beograda se obe varijante uključuju u tzv. „Severnu tangentu“, gde bi novi čvor trebao da bude budući ulaz na autoput. Odatle se razvijaju dve rute, jedna ka Jabuci, a druga ka Opovu. Novi autoput se praktično poklapa sa trasom postojeće magistrale. O izgradnji ovog autoputa je bilo reči još u martu 2019. godine, a u januaru 2020. godine je potpisan Memorandum o izradi dokumentacije za izgradnju sa izvođačem.

Šumadijski koridor

Autoput „Vožd Karađorđe“ tj. Šumadijski koridor, ukupne dužine 220 kilometara je u planu, a reč je o brzoj saobraćajnici sa dve trake u oba smera koja će povezivati istočnu i centralnu Srbiju. Jedna trasa je Mladenovac-Orašac-Aranđelovac, a druga Lazarevac-Aranđelovac.

Saobraćajnica će se spajati sa Koridorom 10 u zoni Markovca, a moguća je veza i u zoni Mladenovca. Kod Lajkovca trebalo bi da se poveže i sa Koridorom 11, tj. autoputem „Miloš Veliki“.

Foto: Snežana Krstić / RAS Srbija

Brze saobraćajnice

U decembru prošle godine je započet i projekat Ruma-Šabac i brza saobraćajnica Šabac – Loznica, ukupne dužine 77 kilometara.

Takođe su najavljeni i sledeće saobraćajnice, Bački Breg-Sombor-Kikinda-granica sa Rumunijom (175 km), Slepčević-Pavlovića most (15 km), Kragujevac-Mrčajevci (33 km), petlja Požarevac-Golubac (70 km), Golubac-Donji Milanovac-Brza Palanka i Kladovo-Negotin (146 km) i Paraćin-Zaječar-Negotin (140 km).

https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/srbija-siri-mrezu-puteva-gradimo-preko-1200-kilometara-ovo-su-najvazniji-projekti/9vr5sk0

Vučić očekuje da se tramvaji iz Kragujevca nađu i na ulicama gradova Srbije – N1 Info

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, tokom posete fabrici Simens Mobiliti Cerovac u Kragujevcu, da je ta nemačka kompanija odlučna da Kragujevac postane u budućnosti železnički centar za proizvodnju šinskih vozila u Evropi.

„Ovo je početak. Poseta generalnog direktora Simens mobiliti Mihaela Petera pokazuje jasnu odlučnost Simensa da Kragujevac pretvori u buduće železničko čvorište i čvorište za proizvodnju vozova u Evropi“, rekao je Vučić nakon obilaska fabrike.

Vučić je, zajedno sa direktorom Simensa u Srbiji Udom Ajhlingerom, razgledao tramvaj koji je u Kragujevcu napravljen za Minhen, navodeći da je prvih 10 tramvaja proizvedenih u Kragujevcu već otišlo u Bremen, da se prave tramvaji i za Nirnberg i Kopenhagen, te da očekuje da se u budućnosti ti tramvaji nađu i na ulicama gradova Srbije.

Nemci ne odlaze kad istekne rok za subvencije

Istakao je i da srpsko-nemačka ekonomska saradnja raste svakoga dana, pa danas nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 71.000 radnika.

„Te kompanije su za nas uvek najsigurnije, jer Nemci gde dođu ne odlaze kada istekne rok za subvencije, oni dolaze u Srbiju da ovde ostanu da rade“, kazao je on.

Najavio je da će se u Kragujevcu uraditi 1,4 kilometara najsavremenije pruge za testiranje na lokaciji pored fabrike kako bi se zadovoljile potrebe Simensa za istraživanje i razvoj i testiranej železničkih vozila, što će koštati više od 20 miliona evra.

Dodao je da će se tu nalaziti i razvojno-istraživački centar Simensa.

„Uradićemo i novu železničku vezu za povezivanje fabrike Simensa i Majnd parka: Sobovica – Lužnice – Majnd park – Batočina, u dužini od 16 kilometara, što je dodatnih 18 miliona evra“, kazao je Vučić.

Podsetio je i da je u Simensu u Kragujevcu zaposleno više od 900 ljudi, uglavnom iz Šumadijskog i Podunavskog okruga.

Novi stadion i rekonstrukcija Klinčkog centra

Vučić je tokom posete Kragujevcu najavio i da uskoro kreće izgradnja stadiona u tom gradu, kišne i fekalne kanalizacije, i rekonstrukcija Kliničkog centra, i ocenio da dolazi „najbolje vreme za Kragujevac i Šumadiju“.

Stadion će, prema njegovim rečima, moći da primi 19.900 gledalaca, biće natkriven, biće „treći-četvrti po veličini u Srbiji i na njemu će moći da se igraju najbolje evropske utakmice jer će imati sve standarde“.

Vučić je ocenio da će stadion biti „prava lepotica“ i novi razvojni program za Kragujevac i Šumadiju.

Istakao je da rekonstrukcija Kliničkog centra teče kako je planirano, da se završava kompletan projekat i da će biti uloženo od 45 do 50 miliona evra kao i da će i to biti „lepotica od kliničkog centra“.

Vučić je rekao da će u obilaznicu oko Kragujevca biti uloženo oko 160 miliona evra, da će se graditi pruga za industrijski park, izmestiti toplana iz centra grada, graditi kišna i fekalna kanalizacija.

„Rešavaćemo i problem Zastava oružja i sve će to biti završeno u narednih godinu, dve, tri, četiri, zavisno od projekta“, rekao je Vučić iz ocenu da „dolazi najbolje vreme za Kragujevac i Šumadiju“.

On je rekao da radovi na „Centru izvrsnosti“ u Kragujevcu, u okviru kojeg će biti „banka matičnih ćelija“, kasne zbog pandemije i jer je Evropska investiciona banka odbila jednog od izvođača radova, pa se traži drugi.

Realizacija nekoliko infrastrukturnih projekata u Kniću

Vučić je izjavio je da će u Opštinu Knić u narednih godinu dana u izgradnju vodovoda biti uloženo 147 milona dinara, odnosno oko 1,2 miliona evra.

On je, prilikom obilaska Knića, naveo i da će se raditi na izgadnji kanalizacije.

„U narednih 12 meseci odredili smo i 110 miliona dinara, odnosno milion evra za obnovu i izgardnju lokalnih puteva“, rekao je Vučić.

Dodao je da od 1. novembra počinje gradnja obilaznice oko Kragujevca, do Vučkovice i spajanje do Mrčajevca, što će, kako je naveo, pomoći i meštanima Knića da budu bolje povezani sa svetom.

Vučić je najavio i da će u Kniću biti izgrađena i multifukcionalna hala sa 500 mesta, koju će moći da koristi Naučno obrazovni centar Šumadijska akademija, ali i u kojoj će sportom moći da se bave osnovci i srednjoškolci iz te varošice, za koju će biti izdvojeno više od 5,3 miliona evra.

https://rs.n1info.com/biznis/vucic-ocekuje-da-se-tramvaji-iz-kragujevca-nadju-i-na-ulicama-gradova-srbije/

Kruševac: U toku radovi na gradnji pet ulica na lokaciji „Stari aerodrom“, rok 90 dana – B92

U toku su radovi na izgradnji pet ulica na lokaciji „Stari aerodrom“.

Izvor: RTKKruševac

Ilustracija: Shutterstock/Stockr

Ilustracija: Shutterstock/Stockr

Ekipe kruševačke Tehnogradnje za realizaciju projekta imaju 90 radnih dana.

Radovi na lokaciji počeli su 29. juna. Kako piše RTK, ukoliko vremenski uslovi dozvole radovi će biti završeni i pre roka.

Po planu teku zemljani radovi koji uključuju i pripremu za infrastrukturne priključke kao i atmosfersku kanalizaciju. Predviđen je i jedan kružni tok. Ulice će biti deo pristupnih saobraćajnica preme stadionu koji se gradi u ovom delu grada. Sredstva su obezbeđena iz gradskog budžeta, 65 miliona, i ministarstva privrede, 65 miliona dinara, dakle po oprobanom modelu po kom su urađene ulice oko spomenika knezu Lazaru. Prostornim planom za lokaciju „Stari aerodrom“ predviđena je izgradnja komercijalnih i stambenih objekata.

Infrastrukturni radovi izvode se po planu i programu razvoja mesnih zajednica i u Kobilju. U ovom selu gradi se put u dužini od 2,8 kilometra. Radove čija je vrednost 28 miliona dinara, izvode ekipe Kruševacputa, a paralelno se gradi put koji će, preko Kose Lovci spojiti sela Stanci i Zdravinje. Vrednost radova na ovoj deonici je 56 miliona dinara. Sredstva su obezbeđena iz budžeta Javnog preduzeća putevi Srbije.

Pored izgradnje puteva, uskoro će početi radovi na drugoj fazi rekonstrukcije Doma kulture u Kobilju, čija je vrednost 2,4 miliona dinara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

https://www.b92.net/lokal/krusevac/ekonomija-krusevac-u-toku-radovi-na-gradnji-pet-ulica-na-lokaciji-stari-aerodrom-rok-90-dana-1893166

Vučić: „Imamo ogromne planove; dobili bismo izlaz na more“ VIDEO/FOTO – B92

Predsednik Aleksandar Vučić danas je bio u poseti Kladovu.

Izvor: B92, Tanjug

Foto: TANJUG/JADRANKA ILIC

Foto: TANJUG/JADRANKA ILIC

Prenos ste mogli da pratite na B92.net.

Cena nekretnina raste, stižu nova ulaganja

Predsednik je na putu do tog mesta na istoku Srbije poručio je da stižu nova ulaganja u taj deo zemlje.

„Na putu za Kladovo. Srbija je prelepa, a Dunav njen biser. Stižu nova ulaganja na istok naše zemlje. Srbija pobeđuje“, napisao je Vučić na zvaničnom Instagram profilu „Budućnostsrbije“, uz fotografiju sa puta.

Predsednik se na terenu detaljnije upoznao sa dinamikom radova na izgradnji puteva u ovom kraju.

„Rekli su mi da je ranije kvadrat u Kladovu bio 700-750 evra, a sad 1.200. To je lepa vest“, ocenio je Vučić.

„Kad budemo došli do 900-1.000 evra prosečne plate, ljudi će krenuti da se vraćaju u zemlju. Moramo da požurimo da do 2026. to dostignemo“, poručio je Vučić danas.

„Žila kucavica“

Vučić je danas, naime, obišao radove na rekonstrukciji deonice državnog puta od Golog Brda do Kladova u dužini od 34 kilometra koje izvodi Štrabag.

Predsednik je tokom razgovora sa radnicima i predstavnicima lokalne vlasti istakao da je taj put veoma značaj za građane tog dela Srbije.

„Ovaj put je žila kucavica istočne Srbije“, istakao je Vučić.

Takođe, dobio je informaciju da će obnova i rekonstrukcija puta od Zajčara do Negotina biti završena do 15. oktobra.

Vučić je pozvao telefonom ministra finansija Sinišu Malog i dogovorio sa njim da se do kraja godine obezbedi iz budžeta dodatnih devet miliona evra za rekonstrukciju puteva.

Predsednik se tom prilikom interesovao i za druge puteve u tom kraju, na primer, za put od Negotina do Brze Palanke u dužini od 30 kilometara, zatim put do Klokočevca i ka drugim mestima.

Razgovarao je sa radnicima, pitao ih da li ima još ljudi zainteresovanih da rade poslove u niskogradnji i kakve uslove imaju.

„Bukvalno čudesna“

Vučić je ukazao da taj deo zemlje ima veliki potencijal za razvoj turizma.

„Istočna Srbija je bukvalno čudesna“, naglasio je on.

Vrednost radova puta od Golog Brda do Kladova je 592 miliona dinara, a posao će biti gotov u narednih desetak dana, jer je ostalo da se završi još kilometar i po ove deonice.

Obilasku je prisustvovao i ministar građevinarstva Tomislav Momirović, kao i predsednici opština istočne Srbije.

Predsednik Vučić je zatim obišao u HE Ðerdap 1 rekonstruisane mašinske prostorije, a zatim i rekonstruisanu brodsku prevodnicu na HE Ðerdap koja je izuzetno važna za plovidbu na Dunavu.

Radovi vredni 28,5 miliona evra

Rekonstrukciju prevodnice obavila je nemačka firma DSS Noel i naša preduzeća Feromont inženjering Beograd i Elektromontaža Krajevo.

Radovi su vredni 28,5 miliona evra, a 60 odsto sredstava je obezbeđeno iz kredita Evropske razvojen banke, a ostalih 40 odsto je grant Connecting Europe facility fonda.

Zahvaljujući rekonstrukciji, skraćeno je vreme prevođenja brodova sa sat i 50 minuta na 90 minuta, smanjen je broj i trajanje nepredviđenih zastoja plovidbe i povećana bezbednostrada prevodnice.

Osim toga, produžen je vek trajanja opreme na prevodnici, umanjeni troškovi održavanja za 30 odsto i smanjen je uticj rada prevodnice na životnu sredinu, istaklo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćajaj i infrastrukture.

Trošimo više

„Za mene je važno energetsko-ekonomsko povezivanje, ekološko, ali i ono što je bitno za celu Srbiju – mi smo radove ove završili 1970. kada je to bio simbol snage Jugoslavije. Sada kada gradimo puteve, brzu saobraćajnicu, srpska država ponovo imaju snagu, ekonomsku moć“, ocenio je Vučić.

Dodao je da dijaspora sada može da se vrati u svoju zemlju.

„Gradimo ovde i nove puteve, od Kladova do Donjeg Milanovca i do Glupca, kao i brzu saobraćajnicu do Beogada, zatim puteve prema Rtkovu i Brzoj Palanci, rekonstruišmeo put Negotin – Zaječar… Sve to radimo u godinama kada srpska država ponovo ima ekonomsku snagu i moć i kada verujemo da veliki broj naših ljudi može da se vrati nazad u svoju zemlju“, naveo je Vučić.

Istakao je da je Srbiji vraćena obnovljen i modernizovan međunarodni vodni put, što i predstavlja projhekat adaptacije brodske prevodnice.

Kako je rekao, to inženjersko čudo služi za prevođenje brodova u iz gornje u donju vodu i obrnuto.

On se zahvalio Evropljanima jer su nam „poklonili 11 miliona evra“.

„Mene je najviše obradovala pedantna i precizna realizacija projekta. Odradili smo to tačno u dan“, napomenuo je.

Predsednik Srbije najavio je da će u narednim godinama biti većih ulaganja u elektroprivredu, jer će to biti godine velike borbe da se obezbedi balansirana prizvodnja struje.

U HE Đerdap će se, kaže, u narednih 10 godina uložiti još 380 miliona, kako bi Ðedap mogao da dobije dodatnih 50 megavata struje, što je važan zadatak za EPS.

Dodao je da će se kao predsednik boriti za to, ako bude neslaganja sa vladom, da se više ulagaže u energetsku infrastrukturu.

„Trošimo sve više struje, navikli smo se na udobniji život“, dodao je.

Potrebe za gas i električnu energiju nekada nam rastu i po 30 posto u periodu od par godina.

„To su neviđene promene, to je nagli skok standarda na koji mi moramo da odgovorimo, a ne samo da se dodvoravamo narodu i radimo ono što narod najviše voli da čuje“, kazao je.

Istakao je da država mora da brine o energetskoj bezbednosti Srbije, te rekao je da je sa šefom Delegacije EU Semom Fabricijem dogovorio, iako, kako je dodao, još nije dobio pristanak, da se grant za Ðerdap 2 poveća sa 40 na 42 odsto.

Ukazao je da je zbog kontrolnog tornja veoma srećan i da je teško da bismo se odlučili da ga radimo sami da nismo imali veliku podršku EU.

Radnicima je poručio da će se država boriti da imaju veće plate i da mogu još bolje da žive, i planiraju budućnost za sebe i decu.

Od Subotice do Skoplja za četiri i po sata

Vučić se osvrnuo i na radove na Ramskoj tvrđavi.

„Radićemo nove marine, plaže, mnogo ćemo da ulažemo u Dunav kako bismo privlačili što više turista. Da gradimo istok Srbije kako bi se ljudi vratili svojim kućama“, poručio je predsednik.

Kad budemo imali brzu prugu od Subotice do Skoplja stizaće se za četiri i po sata, naglasio je.

„Nadam se da ćemo moći da potpišemo ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, a zatim od Niša do severnomakedonske granice. Možete da mislite kad budemo imali brzu saobraćajnicu od Subotice do Skoplja, da za 4 i po sata stignete… Ko je to mogao da zamisli nekada? A to će biti moguće u Srbiji za koju godinu“, najavio je.

„Da li ćemo imati Hemijski park u Negotinu, tu informaciju ćemo imati za dva tri meseca“, rekao je predsednik.

Prahovo

Sem toga, kaže da postoje „ogromni planovi i za Prahovo“.

„Treba u narednim mesecima, mesec ili dva, da definišemo svoje zahteve i potrebe, a onda ćemo taj posao i da obavimo. Dovođenjem velikih kompanija dobili bismo dodatni izlaz, ja kažem na naše more, jer nas to približava i Crnom moru, povezuje sa svima i omogućava lakši prevoz baržama i brodovima do svih evropskih destinacija“, kazao je Vučić.

Prahovo je jedna od ključnih tačaka razvoja, ocenio je.

„To nam takođe podiže bukvalno sve – ceo Negotin, Kladovo, ali to dodatno pomaže Boru, Donjem Milanovcu i Majdanpeku. Još tražimo garancije i sigurnost za firme, a onda ćemo moći da zaposlimo istok Srbije. Mnogo toga radimo i pravimo, a Prahovo je ključno“, naveo je.

Istok Srbije je biser naše zemlje, kaže predsednik.

Odgovarajući na pitanje novinara zašto se ponovo ne vrate radne akcije, kazao je da bi voleo, ali se plaši da nije moguće. „Pogledajte kako izgleda nov put, treba da vratimo ljude na istok Srbije i da ih molimo da imaju i više dece“, zaključio je.

Podsetio je da je u planu izgradnja brze saobraćajnice do Požarevca, i dalje do Velikog gradišta i Golupca, a namera je da se rade i drugi putevi u tom delu, kako bi se uvezao ceo istok Srbije, do Zaječara.

„Luke su budućnost“

Luke su budućnost, istakao je danas predsednik najavljujući dalja ulaganja u luke na Dunavu.

Vučić je, odgovarajući na pitanje da li će, nakon što u septembru počne proširenje luke Prahovo, uslediti dalja ulaganja u luke, preneo da je sada čuo od Evropljana koliko para imaju i da hoće da ulažu.

„Sem, uložite nešto više para u Srbiju. Kada vidim da imate 55,4 milijarde moglo bi malo više da bude za nas. Dosta ste dali svima drugima, dajte malo i nama“, rekao je on u šali obraćajući se šefu Delegacije EU Semu Fabriciju.

Vučić se zahvalio EU na dosadašnjim ulaganjima, na otvorenosti, kao i mogućnosti da učestvujemo u tim projektima.

„Imamo problem sa regulisanjem vodotoka sa Hrvatskom. Neću da govorim ovde šta mislim, jer neću da Fabricija dovodim u neprijatnu situaciju“, dodao je on ukazujući da postoje problemi oko Vukovarske ade i mnogo toga.

Rekao je da mora mnogo da se uradi, da se osnaži Smederevo, zatim kod Ramske tvrđave, gde se ne graničnimo sa Rumunijom, a gde je Dunav kod nas najširi.

Vučić je rekao da su luke budućnost, jer će se morati ulagati više u plovidbu zbog niže emisije štetnih gasova. Konstatovao je i da će ulaganja dovesti i do rasta cena placeva, čija će vrednost skočiti i do četiri puta.

„Čim smo najavili brzu saobraćajnicu cene placeva i nekretnina su skočile i do pet puta“, konstatovao je on.

Nikad se nije više gradilo

Nikada toliko puteva nismo radili i gradili, dodao je Vučić danas.

„Sve ovo je izgrađeno u poslednje tri godine kada imamo najviše novca. Sad nam ostaje da uredimo plaže na Dunavu, radimo i biciklističke staze, a to sve košta“, kazao je predsednik u Kladovu.

Cela Dunavska magistrala će biti urađena, jer je to razvojni projekat koji vraća ljude u svoju zemlju.

„Radimo dodatnih 10 kilometara do Golubačke tvrđave, nisam ni znao da to može da košta 2, 3 miliona evra“, naveo je.

U rečni saobraćaj, dodao je, nije se nikad toliko ulagalo.

Bola Beograda ne bi imalo struje da ne postoji HE Đerdap, napomenuo je.

Zbog visokih temperatura troše se enormne količine stuje, a imamo najjeftiniju struju u Evropi, ocenio je predsednik.

Minimalac 300 evra

Predsednik je rekao da se trudi da minimalac u Srbiji bude 300 evra.

„Ja znam da 300 nije dovoljno kao minimalac, ali je svakako bolji pod 159 evra koliko je nekada iznosio. To odgovara vrednim ljudim koji rade širom Srbije, koji rade u prodavnicama, koji raznose novine. Mi povećanjem minimalca brinemo o svim građanima Srbije, pogotovo onima kojima je to najpotrebnije“, naveo je.

Uvećaće, tvrdi, neoporezivi deo, ići će se na dalje oporezivnaje radnih poreza.

„Mi vodimo računa da zaštitimo poslodavca koliko je to moguće, ali i da sačuvamo našeg radnika. Mislim da je 300 evra minimalna plata koju Srbija sada može da iznese. Mi ćemo sada minimalcem da stignemo prosečnu platu. To je pokazatelj najbržeg napretka Srbije koje se vidi na svakom koraku“, rekao je Vučić.

Predsednik je istakao da je ponosan na sve što je do sada uspeo da uradio u Srbiji kako bi se nastavio napredak i razvoj Srbije. Ukazao je i na izuzetno dobru ekonomsku poziciju Srbije u odnosu na neke okolne zemlje.

„Naša stopa rasta prošle godine je bila -1, a bilo je i nekih sa -15, -16… Danas imamo za 55-60 evra veće plate nego Bosna i Hercegovina“, kaže on.

„Pogledajte Abu Dabi i Libiju kako danas izgledaju. Dobro je da se poredimo i da vidimo gde smo bili i gde smo danas. Suština je u snazi rukovodstva i politici koju vodite. Ljudima su potrebne vizija, želja i snaga“, rekao je Vučić.

Predsednik je kazao da je pozicija Srbije u Evropi danas znatno bolja.

„U martu mesecu je potvrđeno da imamo za 60 evra veće plate za Srbiju nego u Bosni i Hercegovini. Mi do kraja godine možemo da budemo na istom nivou kao Bugarska, uprkos tome što su oni dobili 40 milijardi bespovratne pomoći od EU, dok smo mi dobili svega tri puta manje“, istakao je.

Vučić se osvrnuo i na, kako kaže, lažne procemne političkih analitičara.

„Teško je ljudima da priznaju nešto, činjenice im se ne dopadaju, a čim im se činjenice ne dopadaju, to je gore po činjenice. Ali narod sve to vidi, ljudi znaju da nikada nije dovoljno, ali znaju i te kako da cene to što je urađeno. Pogledajte samo Beograd, pogledajte samo koliko smo toga uradili u Beogradu. Beograd je procvetao, na svakom koraku se gradi“, rekao je Vučić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=07&dd=13&nav_id=1889910

Putevi Srbije: U zoni radova na Obilaznici oko Beograda smanjiti brzinu i poštovati signalizaciju – Danas

Zbog izgradnje nove petlje „Bubanj potok“ izmenjen režim saobraćaja

Putevi Srbije: U zoni radova na Obilaznici oko Beograda smanjiti brzinu i poštovati signalizaciju 1Foto: Screenshot/ Putevi Srbije- Youtube

Javno preduzeće „Putevi Srbije“ saopštilo je da se zbog izvođenja radova na izgradnji nove petlje „Bubanj Potok“ na Obilaznici oko Beograda i njenog uklapanja sa postojećim autoputem, na državnom putu I A reda broj 1 u smeru ka Nišu, saobraćaj se odvija po izmenjenom režimu od zone isključenja sa autoputa na Kružni put do petlje „Tranšped“.

Kako naglašavaju iz tog preduzeća, u zoni radova saobraćaj se odvija u po dve saobraćajne trake za svaki smer kretanja: saobraćaj ka Nišu odvija se preticajnim saobraćajnim trakama oba smera dok u smeru ka Beogradu odvija se zaustavnom i voznom saobraćajnom trakom.

Apeluju na učesnike u saobraćaju da prilagode brzinu kretanja uslovima na putu i da poštuju postavljenu privremenu saobraćajnu signalizaciju, kao i da budu strpljivi, s obzirom na pojačan intenzitet saobraćaja zbog letnje turističke sezone.

https://www.danas.rs/drustvo/putevi-srbije-u-zoni-radova-na-obilaznici-oko-beograda-smanjiti-brzinu-i-postovati-signalizaciju/

Oštećenja na auto-putu „Miloš Veliki“, putnicima smeta beton u tunelima – 021.rs Novosadski informativni portal

U JP „Putevi Srbije“ uveravaju da će otkloniti nedostatke i oštećenja, piše Blic.

 

Mnogi vozači koji se redovno kreću autoputem „Miloš Veliki“ čude se zbog čega im podrhtava vozilo u tunelima Šarani i Brđani dok saobraćajnica pre i posle mraka nije oštećena.

 

„Kad god uđem u te tunele osetim veliko truckanje koje nestaje čim izađem iz tunela. Ne znam uopšte u čemu je problem“, žali se jedan od vozača.

 

U JP „Putevi Srbije“ tvrde da ne postoje oštećenja na kolovozu u tim tunelima, ali otkrivaju razlog zbog čega je vožnja na tim deonicama drugačija.

 

Kolovoz u tunelima Šarani i Brđani je od betona. U trenutku izgradnje pomenutih tunela, zakonskom regulativom nije bilo moguće u tunelima raditi asfaltni, već samo betonski kolovoz. Betonski kolovoz za razliku od asfaltnog, ima dilatacione spojnice, koje predstavljaju poprečne i podužne prekide u betonskim pločama, sa ciljem da se obezbedi nesmetana termička reakcija betona i spreči pucanje betona. Tako fomirane dilatacione spojnice stvaraju dinamičku reakciju na pneumatike vozila prilikom njihovog prolaza“, objašnjavaju u ovom preduzeću za Blic.

 

Kako kažu, u međuvremenu se izmenila zakonska regulativa zbog čega je u planu izrada završnog sloja od asfalt betona preko postojećeg betonskog kolovoza, što bi donelo komforniju vožnju.

 

„U toku je sprovođenje potrebnih ispitivanja i izrada predloga mera za izradu završnog asfaltnog sloja. Rok i period izrade završnog sloja od asfalt betona će biti utvrđeni u skladu sa predloženim merama (proizišlih iz sprovedenih ispitivanja) i skladu sa planom radova na održavanju državnih puteva“, naglašavaju u „Putevima Srbije“.

 

Deonica Ub-Lajkovac opet problematična

 

Vozači imaju primedbe i na stanje deonice Ub-Lajkovac na autoputu „Miloš Veliki“, gde su se pojavile pukotine na kolovozu iako je ta deonica već jednom obnavljana.

 

Postoje oštećenja u voznoj saobraćajnoj traci, na levom kolovozu u dužini od oko tri kilometra. Uzrok nastanka oštećenja će biti utvrđen nakon izvršenih ispitivanja koja su planirana da se izvedu tokom jula. Po dobijanju rezultata ispitivanja, biće utvrđene i mere za sanaciju“, kažu u „Putevima Srbije“ i dodaju da će tada biti određen i rok za izvođenje radova.

 

Inače, trenutno se gradi nova deonica na autoputu „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege koja bi, prema najavama, trebalo da bude završena krajem godine.

 

„Karakteristično za ovu deonicu je što prolazi kroz veoma težak geografski teren i zbog čega će morati da se izgrade brojni tuneli i mostovi. Skoro trećina trase čine mostovi i tuneli. Radovi na prvoj i prioritetnoj poddeonici Preljina-Pakovraće u dužini od 14,3 kilometra su ispred ugovorene dinamike, dok će javnost blagovremeno biti obaveštena o završetku radova“, podvlače u preduzeću i dodaju da na deonici od postojeće naplatne rampe Preljina do Pakovraća treba uraditi izmeštanje elektroenergetskih, telekomunikacionih, vodovodnih i gasnih instalacija na čak 73 mesta.

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/278775/Ostecenja-na-auto-putu-Milos-Veliki-putnicima-smeta-beton-u-tunelima.html

Putevi Srbije raspisali tender za studiju opravdanosti brze saobraćajnice – N1 Info

Javno preduzeće Putevi Srbije raspisalo je tender za pronalazak izrade Prethodne studije opravdanosti sa Generalnim projektom izgradnje brze saobraćajnice prvog B reda Kraljevo-Ušće-Raška-Novi Pazar u dužini od 125 kilometara.

Kako je navedeno u tehničkoj dokumentaciji, cilj ovog dokumenta je da predstavi ekonomsku analizu potencijala buduće saobraćajnice.

Vrednost tendera za izradu studije izvodljivosti iznosi 125 miliona dinara.

Više detalja pogledajte na portalu eKapija.

https://rs.n1info.com/biznis/putevi-srbije-raspisali-tender-za-studiju-opravdanosti-brze-saobracajnice/

Kome sve Srbija duguje i koliko – Ekonomija – Danas

Poslednji zvanični presek stanja javnog duga 31. marta ukazuje na nekoliko zanimljivih činjenica. Trenutno, recimo, više dugujemo po osnovu hartija emitovanih na domaćem (10,88 milijardi evra) nego na stranom tržištu (6,16 milijardi evra).  Kada je reč o trenutnim dugovima prema stranim vladama, na prvom mestu nisu ni Evropska unija, ni Kina, niti Rusija, već Vlada i Fond Abu Dabija sa 1,72 milijarde evra, navodi se u ediciji Finansije TOP u izdanju magazina Biznis i finansije.

Stranim vladama dugujemo ukupno 2,66 milijarde evra, približno koliko i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD), prema kojoj trenutno imamo obaveze u vrednosti od 2,19 milijardi evra.

Ukupni javni dug je, inače, na kraju prvog kvartala iznosio 28,1 milijardu evra ili 55,7 odsto BDP, dok je nezvaničnu crvenu liniju na njegov rast povukao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izjavom da „neće biti dozvoljeno“ da udeo javnog duga pređe 60,5 odsto BDP.

S druge strane, rebalans budžeta predviđa deficit od 381,7 milijardi dinara i još 478,6 milijardi dinara za otplatu glavnica i nabavku finansijske imovine. To znači da bi država trebalo da obezbedi nešto više od sedam milijardi evra kako bi pokrila oba „minusa“, što u fokus vraća pitanje cene budućeg zaduživanja, što bilateralnog, kod stranih država, što na međunarodnom finansijskom tržištu.

Odnos javnog duga i BDP na kraju ove godine zavisiće od toga da li će se ispuniti projekcija Vlade da će privredni rast dostići šest odsto, što je pretpostavka na osnovu koje su rađeni i budžet i rebalans.

Nisu problem kamate već isplativost projekata

Šira javnost teško da može da isprati za koje namene se država zadužuje. Najviše prostora u medijima dobijaju pozajmice za infrastrukturne projekte – puteve, pruge, elektrane ili neizbežni beogradski metro.

Za detalje oko finansiranja izgradnje metroa ćemo, po svoj prilici, morati još da se strpimo. U samom Zakonu o metrou i gradskoj železnici, koji je Skupština Srbije usvojila 20. maja, navedeno je da je vrednost tih projekata procenjena na „oko šest milijardi evra“, kao i da su „pregovori sa bankama u toku za obezbeđivanje što povoljnijih uslova kreditiranja“.

Kada je reč o kreditima koje je Srbija uzimala od Exim banke Kine (Export-Import Bank of China), kamatne stope na dolarske pozajmice kreću se od dva odsto za dve deonice brze pruge, preko 2,5 odsto za deonice autoputa Surčin-Obrenovac ili Obrenovac-Ljig, do tri odsto za pozajmicu za izgradnju mosta Zemun-Borča ili prve faze modernizacije termoelektrane “Kostolac B”.

Kredit za obilaznicu oko Beograda uzet je u juanima, sa 2,5 odsto kamate.

Krediti Vlade Abu Dabija (Ujedinjeni Arapski Emirati) u lokalnoj valuti dirhamu koštaju nas 2,25 do 2,5 odsto, odnosno dva odsto u dolarima.

Turskoj Deniz banci za kredit u evrima za izgradnju puteva Novi Pazar-Tutin, Sremska Rača-Kuzmin i za most preko Save plaćamo 2,5 odsto kamate, dok ćemo Evropskoj investicionoj banci (EIB) za kreditiranje izgradnje „Autoputa mira“ od Niša do Merdara plaćati kako odaberemo: EIB nudi varijabilnu kamatnu stopu po formuli šestomesečni EURIBOR plus 1%, uz mogućnost da se kamatna stopa fiksira ako se proceni da je to povoljnija opcija sa stanovišta upravljanja javnim dugom.

Prema mišljenju direktora ekonomske istraživačke jedinice LIBEK-a Mihaila Gajića, nije toliko problematična cena kredita koje Srbija uzima poslednjih nekoliko godina, već to da nisu dostupne studije izvodljivosti ili cost-benefit analize za velike infrastrukturne projekte koji su u toku.

„Struka se uglavnom slaže da je obilaznica oko Beograda neophodna, ali su mišljenja podeljena kada je reč o brzoj prugi do Budimpešte, autoputu do Sarajeva ili do Crne Gore. Ne znamo da li su ti projekti neto pozitivni, a njih ne samo da treba platiti, već kasnije i održavati, a ako zarađujete manje nego što su troškovi, takvi putevi mogu postati kamen oko vrata privredi“, upozorava Gajić.

Politika zaduživanja ili zaduživanje radi politike

Sagovornik veruje da su upravo infrastrukturni projekti pokazatelj prisustva dve vrste motiva za zaduživanje.

„U Srbiji su prisutne međunarodne finansijske institucije poput EIB, IBRD ili Svetske banke, koje investiraju u projekte koji treba da povežu evropske regione preko Srbije, ali imamo i situaciju da se grade putevi koji su pre politički nego ekonomski opravdani”, kaže Gajić i podseća da ulaganja u infrastrukturu utiču na ubrzanje privrednog rasta, što je „dobitna kombinacija za vlast“.

Smatra i da je bilo opravdano zaduživati se bilateralno u periodu od 2012. do 2016. godine, kada smo imali visok javni dug i plaćali po 2 do 3 odsto kamate Azerbejdžanu, Rusiji ili Kini, dok su nas evroobveznice koštale i do 7,5 odsto godišnje.

„Od pre pet godina, međutim, udeo javnog duga u BDP stagnira ili se smanjuje i ulazimo u fazu ekonomskog rasta, a to se toliko odrazilo na cenu evroobveznice da je poslednja emisija nosila prinos od 1,92 odsto, niži od povoljne kamate kineske banke. Zašto bismo onda uzimali kredite bilateralno?“, pita Gajić i aludira na poznatu parolu „i posle Tita, Tito“.

Pored toga što se aranžmani sklapaju direktnim dogovorom, po sistemu „ko finansira taj i gradi“, uz manjinsko učešće domaće kooperative, prave se sporazumi sa izvođačima iz različitih zemalja kako bi se kupio mir u kući, dodaje on.

„Ako Kinezi grade obilaznicu oko Beograda, Azerbejdžanci će graditi deo autoputa, američka firma Moravski koridor, a Francuzi će učestvovati u projektu beogradskog metroa“, kaže Gajić, uz ocenu da država, davanjem posla velikim stranim kompanijama, pokušava da kupi politički uticaj u zemljama porekla.

Pitanje je samo koliko takvo i toliko zaduživanje može da potraje.

„Mi trenutno nismo u problemu u smislu da smo pred bankrotom, a imamo i visoke prognoze ekonomskog rasta. Ali pitanje je gde bismo bili posle dve ili tri godine vođenja loše fiskalne politike, sa visokim deficitima kakvi su planirani rebalansom budžeta, i sa velikim zaduživanjem“, kaže Gajić i zaključuje da bi bilo dobro da malo „prikočimo“, kako bi javni dug ponovo počeo da se smanjuje, kao što je bilo pre izbijanja pandemije.

Vraški komplikovana odluka

Iako se mesecima spekuliše o naraslim inflatornim pritiscima koji bi mogli da „poguraju“ ključne centralne banke ka odluci da napuste politiku nultih ili negativnih kamatnih stopa, što bi poskupelo zaduživanje država, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić smatra da se radi o neutemeljenim tvrdnjama, koje demantuju konkretni parametri.

„Manjak radne snage u SAD eliminisao je opasnost od ‘pregrevanja’ konjukture, dok je na dan 24. maja očekivana stopa inflacije na period od pet godina bila 2,24 odsto, a ciljana inflacija je dva odsto. Uz to, indeks koji meri neizvesnost ekonomske politike je drastično opao upravo za komponentu inflacije, što sve ukazuje na to da je malo verovatno da će FED biti sklon da menja kamatnu stopu u bliskoj budućnosti“, objašnjava Đukić.

Prema njegovom mišljenju, FED će, kao „centralna banka sveta“, biti prvi koji će krenuti u postepenu normalizaciju monetarne politike, odnosno u podizanje kamatnih stopa, ali tek pošto dobro proceni efekte ne samo na američku nego i na svetsku privredu. To ide u korist zemalja poput Srbije, koje su morale da se zaduže tokom pandemije.

„Sve ostale centralne banke moraće to da urade posle FED-a“, uveren je Đukić.

Podseća da su upravo narasli dugovi država ključni problem centralnih banaka, i iznosi podatak da je prosečan udeo duga u BDP u EU 79,5 odsto, ali da je zato Grčka na 200 odsto, Italija na 154,2 odsto a Portugal na 130,8 odsto što „vezuje ruke Evropskoj centralnoj banci kada je reč o eventualnom podizanju kamatne stope“

https://www.danas.rs/ekonomija/kome-sve-srbija-duguje-i-koliko/

Vučić: „Pre kraja godine u izgradnji 9 auto-puteva“; „U drugom kvartalu rast i preko 13 odsto“ – B92

Kruševac — Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić obratili su se javnosti posle sednice Vlade u Kruševcu.

Izvor: B92, Tanjug

Foto: buducnostsrbijeav/Instagram

Foto: buducnostsrbijeav/Instagram

„Danas nisam mogao da prepoznam Kruševac u odnosu na pre nekoliko godina. Zadovoljan sam što smo doveli investitore. Razumeo sam molbu gradonačelnice da dovedemo još jednu fabriku u Kruševac“, rekao je Vučić.

Naveo je i da je razgovarano kako da se ojača ono što imamo kada je reč o državnim fabrikama.

Vučić je govorio i o rastu BDP-a.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da danas očekuje preliminarne podatke o stopi rasta za drugi kvartal, gde se nadamo rastu od 13 odsto.

„Danas očekujemo preliminarne podatke o stopi rasta za drugi kvartal pre svega industrijske proizvodnje, na osnovu te stope možemo zaključiti sve druge parmetre. Nadamo se u drugom kvartalu stopi rasta od 13 odsto, što bi vodilo ka rastu od 6,5 do 7 odsto do kraja godine“, objasnio je on na konferenciji za štampu posle svečane sednice Vlade Srbije u Kruševcu.

To bi, kaže, vodilo ka značajnom povećanju plata i penzija, a bio bi i ogroman uspeh koji bi našu zemlju svrstao među prva tri mesta na tlu Evrope.

Preneo je da je na sednici razgovarano o tome kako država može da ojača ono što ima u posebnim siromašnim sredinama kao što su Bosilegrad, Blace, i druga mesta

„Razgovarali smo kako da pomognemo najudaljenijim opštinama koje nemaju mogućnost da pronađu investitiora. Nemaju autoput. Želimo da pomognemo ljudima da dobiju drugu platu u kući kroz dodatno zapošljavanje“, objasnio je on.

Vučić je istakao da vlada želi da popravi i infrastrukturu na istoku Srbije, te izrazio uverenje da će biti devet autoputeva i brzih saobraćajnica u izgradnji do kraja godine.

Govoreći o putu Pozarevac-Veliko Gradište rekao je da je razgovarano da se grade sigurne plaže za kupače, i sve drugo kako bi se doveli turisti kojima bi predstavili najlepšu atrakciju a to je Dunav koji je najlepši kroz našu zemlju.

Isto tako bilo je razgovora o daljem snaženju vojske, policije, pre svega u smislu opreme, oružja i volje za nastavkom borbe protivkriminala i korupcije.

Takođe, dodao je, bilo je reči o Zelenoj agendi, i to ne zato što je postala popularna, već kako bi se pokazalo građanima šta realno može da se uradi u narednom periodu.

U svom obraćanju ukazao je i da se Kruševac mnogo promenio, da ne može da ga prepozna iako u njega dolazi često.

Vučić: Za spomenike u Krusevcu nije dat novac iz budžeta

Vučić je rekao da za spomenike u Kruševcu nije dat nijedan dinar iz budžeta.

On je odgovorio tako na pitanje zašto je planiran drugi spomenik Knezu Lazaru, koliko košta i zašto je potreban drugi spomenik.

„Jedino što sam čuo je da se spomenik diže iz donacija ljudi. Nijedan dinar iz budžeta nije dat. Ne znam što smeta više spomenika“,zapitao je Vučić.

Podsetio je da ni spomenik Stefanu Nemanji nismo imali, da nemamo ulicu ni spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću.

„Takvi smo mi, i sada ćemo da dignemo hajku na naše spomenike. Nije iz budžeta otišao novac“, zaključio je on.

Brnabić: Vrednost investicija u Kruševcu 300 miliona evra

Premijerka Ana Brnabić čestitala je danas građanima Srbije Vidovdan, za koji je rekla da je važan datum u kolektivnoj svesti našeg naroda i jedan od temelja srpskog kolektivnog identiteta, a građanima Kruševca 650 godina od osnivanja grada.

Nakon sednice Vlade Srbije u Kruševcu, Brnabić je kazala da je aktuelna vlast u poslednjih nekoliko godina uradila mnogo za Kruševac i Rasinski okrug, navodeći da je od kraja 2012. godine u tom gradu posao dobilo 3.262 građana, a da je vrednost investicija koje su dovedene oko 300 miliona evra.

„Na sednici vlade, gradonačelnica Kruševca zamolila je predsednika Vučića da dovede još jednu fabriku. Potrebna nam je još jedna fabrika kako bismo rešili problem nezaposlenosti u tom gradu“, rekla je Brnabić novinarima nakon sednice.

U narednom perodu, kaže, biće fokus na ulaganje u domaću pamet i dodaje da će tokom dana obići Biznis inkubator u Kruševcu, a u koji je, ističe, investiran dodatan novac kako bi od njega bio napravljen regionalni biznis starap centar.

„Uložiću svoje vreme i energiju kao bismo pomogli mladima da ostanu u Kruševcu, da svoje znanje i talenat investiraju odavde, a jedna od stavri koja će umnogome pomoći je i prvi digitalni autoput – Moravski koridor, koji će do kraja sledeće godine doći do Kruševca“, navela je Brnabić.

Ističe da će taj digitalni koridor dati drugačiji i bolji kvalitet života za sve građane u tom kraju, kao i bolje poslovne prilike za mlade i građane srednjih godina.

Brnabić navodi da u Srbiji postoje, kako kaže, neozbiljni političari koji su tvrdili da je Moravski koridor „bacanje para“ i da Kruševcu nije potreban autoput.

„To su ljudi koji su više od 10 godina vodili ovu zemlju i ova zemlja je danas upravo zbog toga potpuno drugačija, jer mi mislimo da su ljudi u Kruševcu zaslužili autoput i to prvi digitalni autoput“, rekla je Brnabić.

Pored toga, navodi da je Kruševac dobio i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, sa delom kanalizacione mreže i dodala da je poslednjih godina u to uloženo 24 miliona evra.

Kaže da je, između ostalog, završena rekonstrukcija fabrike vode, a da će u narednom periodu biti završena kanalizaciona mreže i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Brusu i Blacu.

Brnabić podseća i da je Kruševac u vreme pandemije dobio kovid bolnicu, te kaže da je jedna od tema današnje sednice bila kako da ta bolnica nakon završetka pandemije bude iskorišćena za smanjenje liste čekanja i poboljšanje zdravstvene zaštite u čitavom okrugu.

„Predsednik Vučić, ministar Zlatibor Lončar i ja smo razgovarali o tome šta je potrebno da uradimo za tu bolnicu, kako ona ne imala prazan hod, već da omdah leči ljude nakon koronavirusa“, kazala je Brnabić.

Govoreći o osnivanju Kruševca i Vidovdana, Brnabić je podsetila da je 1371. godine Knez Lazar podigao Kruševac kao novu prestonicu Srbije, a nakon 18 godina, 1389. godine, je svoju vojsku predvodio u Kosovsku bitku upravo iz Kruševca.

Zbog toga je, kaže, ponosna što se današnja sednica vlade održila u tom gradu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=06&dd=28&nav_id=1882194