Stiže 5.000 dinara od države: Od sutra počinje prijavljivanje za novčanu pomoć – evo ko sve ima pravo – Prva

Info

Svi mladi od 16 do 29 godina mogu od 1. decembra da se prijave za jednokratnu pomoć od 5.000 dinara na portalu Uprave za trezor idp.trezor.gov.rs.

Ilustracija Foto: Djalek/Shutterstock

Ilustracija Foto: Djalek/Shutterstock

.

„Zakon koji reguliše ovo pitanje je stupio na snagu 20. novembra i taj datum se upravo uzima kao presečni kada je reč o tome ko ispunjava uslove za ovu pomoć“, objasnio je ministar finansija Siniša Mali. „Svi mladi od 16 do 29 godina mogu da se prijave kako je predsednik obećao. Prijavljivanje je jednostavno, kao i ranije, broj lične karte i matični broj, izaberete banku u koju ćemo da uplatimo novac i mi ćemo već od 16. do 20. decembra svima isplatiti“, kazao je Mali.

Naveo je nedavno i da je prve dve pomoći od po 100 evra primilo 1.060.000 mladih u Srbiji i da zato očekuje da će i ovog puta interesovanje biti veliko.

On je podsetio da će od 1. januara penzioneri imati još 12,9 procenata uvećanje penzija, što je sa prethodnim uvećanjem od devet procenata sa početka novembra, kumulativno povećanje od 20,1 odsto za 2023. godinu. Mali je dodao da će od početka neredne godine biti uvećane plate u javnom sektoru za 12,5 odsto, kao i minimalna zarada za 14,3 procenta, što znači da će minimalac biti iznad 40.000 dinara i da će „pogurati“ plate naviše

Sve to ne bi bilo moguće da se državnom kasom nije upravljalo domaćinski, pa sada ima novca za povećanje plata i pomoć građanima i privredi. Podsetimo, Skupština Srbije usvojila je 10. novembra rebalans budžeta za tekuću godinu, a 17. novembra i Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu.

Budžet za 2023. godinu razvojan i štedljiv

Budžet, naglasio je Mali, ima i štedljivu i razvojnu komponentu, i zasnovan je na tri stuba: povećanju penzija, plata i minimalne zarade, nastavku politike izdvajanja visokog procenta budžeta za investicije i izdvajanjima i ulaganjima u energetski sektor.

„Budžet će biti i razvojan i štedljiv. U njemu ne postoji ništa što nije potrebno, da bi neko mogao da kaže: bacate novac. Sa druge strane je razvojni, jer ulažemo u infrastrukturu, a ona nam je važna, jer čini našu ekonomiju atraktivnijom. Uz svaki novi autoput imate novu fabriku kojom se otvori novo radno mesto. To je dobro i za lokalne samouprave, jer će biti više uplata doprinosa, pa će se po tom osnovu u njihove budžete slivati više novca“, rekao je Mali.

Budžetom je predviđen i rast bruto društvenog proizvoda.

„BDP nam je u apsolutnom iznosu 2012. godine iznosio svega 33,7 milijardi evra, ove godine prelazimo 60,2 milijarde evra, a sledeće očekujemo rast BDP-a od 2,5 odsto, odnosno idemo na 68 milijardi evra“, istakao je nedavno ministar finansija.

Srbija ne odustaje od investicija

Mali je kazao da su investicije drugi stub predloženog budžeta i da predstavljaju značajnu promenu politike, jer se više ulaže nego ranije.

„Mi ne odustajemo ni od jedne investicije i dalje nam je visok procenat učešća investicija u BDP-u i iznosi oko 6,8 odsto. Podsećanja radi, nivo učešća investicija u ukupnom BDP-u 2011. godine je bio svega 3,1 odsto. Idemo na više stope ulaganja i građani to vide – nove puteve, objekte u školstvu i zdravstvu“, rekao je Mali.

U poslednjih 10 godina u Srbiji je izgrađeno ili rekonstruisano 135 zdravstvenih objekata rekao je ministar finansija nedavno u Skupštini Srbije.

„Trenutno se radi Tiršova 2, nastavak rekonstrukcije Kliničkog centra Srbije, izgradnja Kliničkog centra Kragujevac“, rekao je on.

Dodao je da su u Ministarstvu za upravljanje javnim ulaganjima sredstva za nabavku opreme za Institut za majku i dete Dr Vukan Čupić, za Dedinje 2, Klinički centar Vojvodine, KBC Dragiša Mišovih, za Institut za onkologiju i radiologiju, Institut za tropske i infektivne bolesti u Beogradu. Naveo je da se trenutno radi na oko 40 zdravstvenih objekata, odnosno domova zdravlja, Instituta, bolnica, između ostalog u Grockoj, Beogradu, Lapovu, Leskovcu, Rači, Novom Pazaru, Kikindi, Pančevu, Kučevu, Medveđi, Rači, Gadzin Hanu, Somboru, Pirotu, Zaječaru.

Mali je rekao i da se u dve faze gradi oko 1.000 kilometara kanallizacione mreže u oko 30 lokalnih samouprava.

“Trenutno se radi u Lazarevcu 25 kilometara, Veliki Crljeni 52 kilometra, Obrenovac 98 kilometara, Svrljig 6 kilometara, Knić 34 kilometra, Lajkovac 30 kilometara, Vranje 141 kilometar, Novi Bečej 47 kilometara, Novi Sad prva faza 67 kilometara, Kladovo 40 kilometara, Mionica 10 kilometara, Banja Vrujci 8,5 kilometara, prva faza u Kragujevcu 42 kilometra, Varvarin 45 kilometara”, rekao je Mali u Skupštini Srbije.

Pomoć od 8,8 milijardi evra očuvala ekonomsku stabilnost

Kao najveći uspeh svog resora u prethodnom periodu ministar finansija vidi to što smo uspeli da očuvamo ekonomsku stabilnost, uprkos brojnim izazovima sa kojima se poslednjih godina suočavamo. Uprkos izazovima pandemije i krize zbog rata u Ukrajini, Srbija je ostala ekonomski stabilna i jaka, pa smo u dve godine pandemije bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

Kako bi se to ostvarilo, u poslednje dve i po godine država je izdvojila oko 8,8 milijardi evra za pomoć i privredi i građanima. „To je spasilo našu privredu i radna mesta“, naveo je Mali. Napomenuo je da je zahvaljući paketima pomoći, država doprinela likvidnosti privrednih subjekata i olakšavanju poslovanja, a da je kroz davanja stanovništvu podsticana tražnja čime se direktno uticalo na ekonomsku aktivnost.

Svakako je važan i podatak da je su srpske javne finansije u tom periodu postale transparentne, kako je to ocenio američki Stejt department u ovogodišnjem Izveštaju o fiskalnoj transparentnosti.

Osim toga, obveznice Republike Srbije zvanično su uključene u Džej-Pi Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju, što je još jedna potvrda vrednosti i kvaliteta srpskih obveznica na svetskom tržištu. Uspostavljen je sistem za centralizovan obračun primanja – ISKRA, kojim će se u potpunosti uvesti red u sistem zarada kod korisnika javnih sredstava, zatim uspostavljene su olakšice za početnike u biznisu, a godinama unazad smanjuje se i poresko opterećenje na zarade.

„Stalno postavljamo nove ciljeve i borimo se da ih ostvarimo. Setite se samo najave da će prosečna plata biti 500 evra. Tu cifru smo odavno prešli, a novi cilj je da do 2026. godine prosečna plata bude 1.000, a prosečna penzija oko 500 evra. Raduje me i činjenica što je javni dug pod kontrolom, stabilan i daleko od granice koju propisuje Mastriht“, istakao je nedavno ministar finansija.

Reforme: Novi sistem protiv sive ekonomije

Kako je to nedavno istakao Mali, sa privrednim rastom nastavljamo i dalje, jer nismo odustali od projekata koje smo započeli, već smo doneli sistemske zakone i sproveli strukturne reforme koje značajno menjaju privredni ambijent u Srbiji i olakšavaju poslovanje.

Tu pre svega misli na nove sisteme E-faktura i E-fiskalizacija, koji će doneti brojne benefite i privredi i državi i građanima, a pre svega pomoći u borbi protiv sive ekonomije. U relativno kratkom vremenskom periodu sistem je uspeo da zaživi što potvrđuje i činjenica da građani skeniraju oko 7.000 do 8.000 računa dnevno i time pomažu državi da se bori protiv sive ekonomije.

Uvođenje elektronskog sistema fiskalizacije i elektronskih faktura dva su najvažnija reformska koraka koje sprovodi ministarstvo ove i naredne godine.

Podsetimo, primena novih sisteme e-fiskalizacije i e-faktura obavezna je od 1. maja i svi obveznici dužni su da izdaju nove fiskalne račune sa QR kodom.

Kapitalni projekti

Tokom prethodnog mandata Siniše Malog njegovo ministarstvo finansiralo je niz kapitalnih projekata od ogromne važnosti za Srbiju.

„Danas, posle mnogo novih kilometara auto-puteva, posle na stotine otvorenih fabrika i na stotine hiljada novih radnih mesta, posle novih bolnica i škola, naučno-tehnoloških parkova, mogu ponosno da kažem da je iza mene 10 teških, ali najvažnijih godina mog života, jer sve što smo radili, i što ćemo raditi, ostaće generacijama koje tek dolaze“, objavio je Mali na Instagramu.

Među kapitalnim projektima se svakako ističe izgradnja metroa u Beogradu, započeta u novembru prošle godine, o čemu je govorio u intervjuu za B92.net.

„Realizacija svih započetih projekata je u punom jeku. To su, na primer, Moravski koridor, Preljina–Požega, obilaznica oko Beograda, brza pruga Beograd – Novi Sad je puštena, a deo do Subotice se sada radi, kao i nastavak do Segedina, zatim Ruma–Šabac–Loznica se takođe radi. Od početka ove godine završeno je i Dedinje 2, zatim Klinički centar Srbije… Podsetiću vas i da je počela izgradnja metroa u Beogradu, na šta se čekalo decenijama. Svetska kriza nas nije sprečila da nastavimo sa predanim radom, jer smo u potpunosti opredeljeni da unapređujemo uslove života u Srbiji. Uostalom, građevinska industrija zapošljava ljude i podiže naš BDP“, rekao je nedavno ministar finansija. Izvor: b92.net

https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMiiQFodHRwczovL3d3dy5wcnZhLnJzL3Zlc3RpL2luZm8vc3RpemUtNS0wMDAtZGluYXJhLW9kLWRyemF2ZS1vZC1zdXRyYS1wb2NpbmplLXByaWphdmxqaXZhbmplLXphLW5vdmNhbnUtcG9tb2MtZXZvLWtvLXN2ZS1pbWEtcHJhdm8tMjI1MTMxMNIBAA?oc=5

Vučić: Pančevo će biti novo središte auto-puteva – Politika

(Instagram/ buducnostsrbije)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, tokom obilaska radova na izgradnji druge fabrike nemačke kompanije ZF Fridrihshafen u pančevačkoj Severnoj industrijskoj zoni, da će Pančevo postati novo središte auto-puteva, pošto će se graditi nastavak beogradske obilaznice, ali i auto-putevi do Zrenjanina i Vršca.

Vučić je rekao da će biti izgrađen auto-put od Pančeva do Zrenjanina, ali da je planirana i izgradnja nastavka auto-puta u okviru beogradske obilaznice, na tzv. sektoru C, od Bubanj Potoka do Pančeva.

„Takođe i brza saobaćajnica kombinovana sa autoputem do Vršca. Biće ovo novo središte auto-puteva”, istakao je Vučić.

On je rekao da je do sada u ZF u Pančevu zaposleno oko 1.740 radnika, od čega je iz Pančeva i okoline njih skoro 1.000.

Vučić je dodao da je u Pančevu skočila cena stambenog kvadrata sa 900 na 1.700 evra, prenosi Tanjug.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMiPmh0dHBzOi8vd3d3LnBvbGl0aWthLnJzL3NyL2NsYW5hay81MjYxMDAvdnVjaWMtcGFuY2V2by1mYWJyaWth0gEuaHR0cHM6Ly93d3cucG9saXRpa2EucnMvc3IvYXJ0aWNsZXMvYW1wLzUyNjEwMA?oc=5

Dačić na skupu Kina-CIEZ: Srbija želi da jača i unapređuje saradnju s Pekingom – Radio Slobodna Evropa

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u Beogradu da Srbija želi da nastavi da unapređuje i jača saradnju sa Kinom koju smatra „pouzdanim partnerom, iskrenim prijateljem i jednim od najuticajnijih političkih i ekonomskih faktora u današnjem svetu“.

U obraćanju učesnicima Osmog simpozijuma tink-tenkova Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (CIEZ) Dačić je izrazio uverenje da će taj skup „doprineti daljoj sveobuhvatnoj, uspešnoj i višestruko korisnoj saradnji u okviru formata Kina-CIEZ“.

„Mehanizam Kina-CIEZ od samog uspostavljanja stremi da postane sveobuhvatna platforma koja dodatno podstiče i upotpunjuje sve aspekte naše razgranate saradnje. Najbolji pokazatelj dosadašnjeg uspeha je činjenica da je obim trgovinske razmene između Kine i država CIEZ značajno porastao u prethodnih deset godina i to za čak 142,6 odsto, dostigavši cifru od 136,2 milijarde dolara u 2021. Takođe, važno je izdvojiti i uvećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda iz država CIEZ u Kinu za čak 1,5 odsto“, rekao je Dačić u obraćanju putem video linka, prenosi Beta.

U obraćanju učesnicima skupa koji je organizovao beogradski Institut za međunarodnu politiku i privredu, Dačić je rekao da je jačanje infrastrukture jedan od prioriteta za Srbiju.

„Izgradnja puteva je jedan od preduslova za suštinsko povezivanje naroda, a uspostavljanje čvrstih veza u regionu i šire je nesumnjivo vizija oko koje Srbija gradi svoju mirnodopsku politiku“, dodao je.

Dačić je podsetio da je saradnja u okviru mehanizma Kina – CIEZ, omogućila Srbiji realizaciju i pokretanje niza infrastrukturnih projekata.

„Ponosni smo što smo zajedno ostarili brojne rezultate od kojih posebno izdvajam one najaktuelnije, poput pokretanja srpsko-kineske avio linije, puštanja u rad deonice Beograd-Novi Sad u okviru železnice Beograd-Budimpešta i izgradnju Beogradske obilaznice od strane Power Construction Corporation of China“, dodao je.

Dačič je rekao i da se Srbija zalaže za dalje intenziviranje saradnje u okviru formata Kina-CIEZ, koji se, kako je naveo, pokazao kao izvanredan za očuvanje starih i razvoj novih vidova saradnje.

„Veoma nas raduje najava organizacije sastanka nacionalnih koordinatora Kina-CIEZ početkom decembra 2022. i očekujemo skoru realizaciju Samita lidera Kina-CIEZ“, naveo je i dodao da Srbija podržava predlog da Mađarska bude domaćin tog skupa.

Šef srpske diplomatije izrazio je zadovoljstvo što je Srbija domaćin Osmog simpozijuma tink tenkova Kina-CIEZ upravo na 10. godišnjicu mehanizma saradnje Kina – CIEZ.

Takođe je uputio „najiskrenije čestitke predsedniku Kine Si Đinpingu na ponovnom izboru za generalnog sekretara“ Komunističke partije Kine na nedavno održanom kongresu. „Smernice i zaključci ovogodišnjeg Kongresa KP Kine važni su ne samo za dalji razvoj i napredak Kine, već i za očuvanje globalnog mira, bezbednosti i stabilnosti“, naglasio je Dačić.

https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMiUGh0dHBzOi8vd3d3LnNsb2JvZG5hZXZyb3BhLm9yZy9hL2l2aWNhLWRhY2ljLXNyYmlqYS1raW5hLXNhcmFkbmphLS8zMjEzMzM4Ni5odG1s0gEA?oc=5

LESKOVAC SPREMAN ZA ZIMU: Smotra mehanizacije za zimsko održavanje ulica i puteva – Večernje Novosti

U GRADU na Veternici danas je održana smotra mehanizacije kojom će tokom predstojeće zimske sezone biti održavane ulice i putevi na teritoriji lokalne samouprave.

LESKOVAC SPREMAN ZA ZIMU: Smotra mehanizacije za zimsko održavanje ulica i puteva

foto: GU Leskovac

Preduzeće koje je ovaj posao dobilo na tenderu leskovačkog JP „Urbanizam izgradnja“ spremno je za zimsko održavanje saobraćajnica koje zvanično počinje 15. novembra i traje do 15. marta naredne godine.

Ono će održavati oko 25 kilometara ulica u Leskovcu i 447 kilometara lokalnih i nekategorisanih puteva, a za te namene je iz leskovačkog budžeta izdvojeno 30 miliona dinara.

Izvođač poverenih radova je u obavezi da nabavi 400 tona rinfuzne industrijske soli i 1200 tona kamenog agregata, odnosno količine koje će biti dovoljne da se i u zimskom periodu saobraćaj odvija nesmetano i bezbedno.

– Na zalihama se već nalazi gotovo sva predviđena količina agregata kao i 200 tona soli, a odabrani izvođač raspolaže svom neophodnom mehanizacijom. Održavanje će se vršiti po prioritetima, a četvrti stepen angažovanosti uvodi Krizni štab. Nadamo se da nećemo biti u takvoj situaciji, ali to zavisi od vremenskih prilika koje nas očekuju – kazao je Novica Nikolić, direktor JP „Urbanizam i izgradnja“.

BONUS – NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMidmh0dHBzOi8vd3d3Lm5vdm9zdGkucnMvYy9zcmJpamEvdmVzdGkvMTE3MzAxOS9sZXNrb3ZhYy1zcHJlbWFuLXppbXUtc21vdHJhLW1laGFuaXphY2lqZS16aW1za28tb2RyemF2YW5qZS11bGljYS1wdXRldmHSAQA?oc=5

MINISTAR GORAN VESIĆ: Procedure za građevinske dozvole treba uprostiti! Trudiću se da više zaštitimo domaće ko – Kurir

Velika je čast voditi resor saobraćaja i infrastrukture u kome je Srbija protekle decenije, uz finansije, ostvarila najveći napredak. Iako su u tom resoru najvidljiviji putevi i pruge, on obuhvata i rečni i vazdušni saobraćaj, građevinarstvo, urbanizam, katastar, kao i mnoge druge projekte kao što su „Čista Srbija“ ili izgradnja kanalizacije i deponija, a od uspešnosti tih projekata zavisi brzina razvoja Srbije. Zato sam ponosan i počastvovan što su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i SNS odlučili meni da povere vođenje tog resora, poručuje u intervjuu za Kurir Goran Vesić, ministar saobraćaja i infrastrukture.

Ukazuje i da je Vučić posebno angažovan u izgradnji upravo infrastrukture, zbog čega su, kako navodi, vlade izgradile 350 kilometara auto-puteva – kompletan Koridor 10, auto-put Miloš Veliki do Pakovraća, gradi se Moravski koridor, brzi put između Novog Beograda i Surčina, obilaznica oko Beograda završava se do Bubanj potoka, rekonstruisano je i izgrađeno 856 kilometara pruga, uključujući i prvu brzu prugu u Srbiji Beograd – Novi Sad, a sada se gradi brza pruga do Subotice, dok je započeta i gradnja beogradskog metroa. Jeste li sami izrazili želju da vodite upravo taj resor?

– Ja sam se sličnim poslom, razvojem ekonomije grada i izgradnjom infrastrukture bavio devet godina u Beogradu. Verovatno je to bio razlog zbog koga mi je ponuđen ovaj resor. Ipak, odluka o tome koji ću resor da vodim nije bila moja, već premijerke Brnabić i moje stranke.

Goran Vesić, Ministar, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
foto: Predrag Mitić/ Ministarstvo GSI

Koliko ćete se u budućem radu savetovati sa svojim prethodnikom Tomislavom Momirovićem?

– Poštujem njegov rad i trud. Mi smo kolege u ovoj Vladi i razgovaramo o mnogim temama. Infrastrukturni projekti se pripremaju godinama pre nego što građani vide izgradnju, tako da sve što budem postigao u resoru biće i njegov uspeh, kao i ono što bude radio neko ko će na mesto gde se sada nalazim doći posle mene, biće i moja pobeda. Na kraju krajeva, mi sprovodimo istu politiku koju predstavljaju Vučić i SNS. Svako od nas da neki svoj lični pečat, ili manji ili veći doprinos, ali politika je ista.

U koga imate najviše poverenja, ko će vam biti najbliži savetnik, zvanično ili nezvanično?

– Ja sam rukovodilac koji ima poverenja u svoje saradnike. Oni znaju da veoma poštujem ljude sa kojima radim, da se trudim da im izađem u susret kada imaju periodične ili druge probleme, ali da je ritam mog rada paklen i da nema ni vikenda, ni praznika, a ni radnog vremena. Možda je to teško, ali trudim se da budem fer prema ljudima i ponosan sam jer ljudi sa kojima sam radio poslednjih devet godina žele ponovo da rade sa mnom. Zato sam prvog radnog dana obišao svaku kancelariju i rukovao se sa svakim zaposlenim. Da im pokažem da smo jedan tim, da poštujem njihov rad i da je svako od njih moj najbliži saradnik. Imajući u vidu da ste se u vreme dok ste obavljali funkciju zamenika gradonačelnika Beograda i te kako bavili infrastrukturnim pitanjima u prestonici, koliko vam to iskustvo znači sada na ministarskoj funkciji?

– Bavio sam se u Beogradu izgradnjom infrastrukture. Učestvovao u skoro svim velikim republičkim projektima u Beogradu, od obilaznice, metroa, Prokopa, fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, regionalnog vodovoda Makiš-Mladenovac, toplodalekovoda Obrenovac-Beograd. Sigurno je da će mi to iskustvo koristiti na poslu koji sada radim.

Koji su po vama gorući problemi i čime ćete se najpre pozabaviti?

– Svako bi vam rekao da je to izgradnja puteva i pruga, ali to se podrazumeva. Ja mislim da treba pojednostaviti i uprostiti procedure za građevinske dozvole, čeka nas donošenje uredbe, na kojoj radim sa koleginicom Vujović, kojom ćemo regulisati postupak sa otpadom i verujem smanjiti broj divljih deponija, projekat „Čista Srbija“ znači ulaganje 3,5 milijardi evra u izgradnju kanalizacije, a verujem da Katastar treba da bude dostupniji građanima sa lakšim procedurama, koliko i verujem da rad vrednih ljudi zaposlenih u Katastru mora da se bolje vrednuje. Trudiću se da više zaštitimo domaće kompanije jer sam primetio da neka državna preduzeća objavljuju tendere sa takvim uslovima da domaće kompanije na njima ne mogu da učestvuju. Meni je to nedopustivo.

Goran Vesić, Ministar, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
foto: Predrag Mitić/ Ministarstvo GSI

Uklanjanje starog Savskog mosta podelilo je javnost. Kakvog ste vi mišljenja, treba li ga ukloniti ili pak ostaviti kao svojevrsni simbol jednog vremena?

– Beogradu su potrebni novi mostovi. Postojeći most je usko saobraćajno grlo, a novi će imati četiri trake za automobile, dve trake za tramvaje, pešačke i biciklističke staze i saobraćaj će se ulivati u tunel koji se gradi kod Ekonomskog fakulteta i vodi skoro do Pančevačkog mosta. To će smanjiti saobraćaj u centru grada za 14 odsto, kao i zagađenje. Istraživanja su pokazala da se izgradnjom novog mosta smanjuje broj putnika na Brankovom mostu za osam odsto, na Gazeli za pet odsto, dok će rasterećenje na Mostu na Adi biti četiri odsto. Saobraćajni institut CIP uradio je projekciju saobraćaja do 2048. sa varijacijama kako će izgledati saobraćaj bez novog mosta i sa novim mostom na mestu Starog savskog mosta. Pre CIP rađeno je u Beogradu brojanje putnika od strane relevantnih domaćih institucija, a potom i master plan saobraćaja, koji je radila renomirana britanska kompanija WSP, jedna od najboljih na svetu. Stari most neće biti izložen, već sačuvan kako bi se očuvalo sećanje na njega. U skupštinskoj raspravi potpredsednik Mali i ja nismo čuli nijedan argument koji bi osporio ove. Čuli smo netačne stvari da je stari most deo logora Staro Sajmište, što je netačno, jer su se najstrašnije stvari u ovom logoru dogodile do 10. maja 1942, a most je pušten u saobraćaj u julu iste godine. Beograd mora da se razvija i oni koji se protive izgradnji novog mosta i gradskog tunela protiv su razvoja našeg grada.

Imajući u vidu aktuelnu geopolitičku situaciju, hoće li država imati dovoljno novca za sve planirane infrastrukturne planove?

– To u ovom trenutku niko ne može da vam kaže. Čuli ste ministra Malog u Skupštini kada je obrazlagao rebalans i rekao koliko milijardi evra više plaćamo za energente. Kao i sve druge zemlje sveta. Nismo odustali ni od jednog infrastrukturnog projekta, ali jasno je da će, dok traju kriza i rat, biti manje novca za infrastrukturu. U ovom trenutku realizujemo 12 projekata putne infrastrukture, ukupne dužine oko 500 kilometara. Uveliko se radi Ruma-Šabac-Loznica, završava se most preko Save na auto-putu Kuzmin – Sremska Rača. Započeli smo radove na Fruškogorskom koridoru, gradimo auto-putu Niš-Merdare, radove na izgradnji saobraćajnice Požarevac – Veliko Gradište – Golubac su u u toku. Završili smo još jednu deonicu auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Pakovraća, čime smo napravili obilaznicu oko Čačka i nastavili ka Požegi. Na obilaznici oko Beograda završena je deonica od Ostružnice do izlaza iz tunela Straževica i završićemo je do proleća do Bubanj potoka. Gradimo metro u Beogradu i novi savski most, kao i dva mosta u Novom Sadu. Gradimo Moravski koridor. Izgradili smo brzu prugu od Beograda do Novog Sada, kojom ljudi putuju brzinom od 200 kilometara na sat i odmah smo nastavili izgradnju brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, koja treba da bude završena u mandatu ove Vlade. U prethodne dve godine, bez obzira na sve izazove sa kojima smo se suočavali, započeli smo i završili rekonstrukciju modernizaciju železničkih pravaca Subotica-Horgoš, započeli prugu Niš-Brestovac i uskoro započinjemo Niš-Dimitrovgrad, a gradićemo uz podršku Evropske unije i prugu od Beograda do Niša.

Uvek dostupan medijima Znam koliko je težak novinarski hleb

Novinari kažu da ste jedan od najdostupnijih političara. Šta vi kažete na to?

– Dok sam bio šef kabineta Zorana Đinđića, naučio sam da novinarima uvek treba dati vest ako želite da vas prenesu. Pre nego što sam završio Pravni fakultet, moje zanimanje je bilo novinar-saradnik. Još kao srednjoškolac radio sam u Ibarskim novostima i na Radio Kraljevu. U vojsci sam bio novinar Krila Armije, urednik u Studentu i novinar Demokratije. Znam koliko je težak taj hleb i verujem da novinari i političari, svako na svoj način, imaju obavezu da javnosti učine dostupnim sve državne teme.

Ivana Žigić/ Foto/Source:Predrag Mitić/ Ministarstvo GSI

Kurir

https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMioAFodHRwczovL3d3dy5rdXJpci5ycy92ZXN0aS9wb2xpdGlrYS80MDQ5NTIyL21pbmlzdGFyLWdvcmFuLXZlc2ljLXByb2NlZHVyZS16YS1ncmFkamV2aW5za2UtZG96dm9sZS10cmViYS11cHJvc3RpdGktdHJ1ZGljdS1zZS1kYS12aXNlLXphc3RpdGltby1kb21hY2Uta29tcGFuaWpl0gEA?oc=5

NETAKNUTA PRIRODA KOD DESPOTOVCA Izgradnja puteva povećava popularnost, ova pećina će uskoro biti pravi hit u Srbiji (FOTO) – Alo.rs

 

Resavska pećina proslavila je dva važna datuma – 60 godina od otkrivanja i pola veka od otvaranja za turiste. Najveća pećina u Srbiji samo je jedna od atrakcija, zbog koje oko 100 hiljada turista godišnje poseti Despotovac. Ipak, ovaj kraj tek treba da razvije svoju turističku ponudu, a nadležni se nadaju da bi izgradnja puteva dovela nove goste.

Kada je 1962. godine otkrivena Resavska pećina, ubrzo se u nju zajedno sa speleolozima spustila i kamera naše televizije. Tada smo prvi put snimili nekada nepoznatu jamu, a danas najveću i najposećeniju pećinu Srbije.

SPOMENIK PRIRODE NA PADINAMA BELJANICE Nekada je bio najviši vodopad u Srbiji, ali mu titulu najlepšeg još niko nije uzeo

Sa izvorom rečice Vrelo vodopad na padinama Beljanice proglašen je spomenikom prirode i objektom geonasleđa Srbije.

TURISTIČKA ATRAKCIJA SRBIJE Grad u kom nikada niko nije živeo, selo koje je dobilo ime na čudan način i nadaleko čuveni voz (FOTO)

Ime mu je dao Mustaj-beg iz Priboja.

SPOMENIK PRIRODE NA PADINAMA BELJANICE Nekada je bio najviši vodopad u Srbiji, ali mu titulu najlepšeg još niko nije uzeo

Sa izvorom rečice Vrelo vodopad na padinama Beljanice proglašen je spomenikom prirode i objektom geonasleđa Srbije.

TURISTIČKA ATRAKCIJA SRBIJE Grad u kom nikada niko nije živeo, selo koje je dobilo ime na čudan način i nadaleko čuveni voz (FOTO)

Ime mu je dao Mustaj-beg iz Priboja.

SPOMENIK PRIRODE NA PADINAMA BELJANICE Nekada je bio najviši vodopad u Srbiji, ali mu titulu najlepšeg još niko nije uzeo

Sa izvorom rečice Vrelo vodopad na padinama Beljanice proglašen je spomenikom prirode i objektom geonasleđa Srbije.

TURISTIČKA ATRAKCIJA SRBIJE Grad u kom nikada niko nije živeo, selo koje je dobilo ime na čudan način i nadaleko čuveni voz (FOTO)

Ime mu je dao Mustaj-beg iz Priboja.

– Zadnjih 10-15 godina možemo da kažemo da postoji tendencija rasta i da uvek brojimo oko 50-60.000 posetilaca. Resavska pećina je postala i turistička destinacija, i dovela je do izgradnje samog puta do Resavske pećine, i poboljšanja infrastrukutre i samog uzdizanja opštine Despotovac i turizma u Gornjoj Resavi – naglašava Slobodan Milošević, šumarski inženjer u JP „Srbija šume“.

U Gornjoj Resavi turisti tek otkrivaju netaknutu prirodu, vodopade, pećine, i najveću prašumu koja se prostire na čak 37 hektara.

Shutterstock/Resavska pećina
 

Vinatovača je jedna od najstarijih prašuma u Srbiji, a za nju kažu da je samo za istinske ljubitelje prirode. U blizini nema naseljenih mesta, a od Despotovca dovde je deli 32 kilometra puta od čega čak 17 makadama. Međutim, u Vinatovaču je zabranjeno ući i ovo je jedina tačka dokle je televizijska ekipa mogla da stigne.

– Ovde stvarno nije taknuta priroda sigurno 250 godina. Stabla su velikih dimenzija, visina je čak i preko 40 metara. Ovo je po smesi čista šuma, i samo bukvi ima na ovom zaštićenom području – navodi Milošević.

Područje Resave i manastira Manasija, turizam vide kao razvojnu šansu. Iz opštine poručuju da znaju šta im sve nedostaje da tu priliku iskoriste.

– Smeštajni kapaciteti, prilazni putevi, nadamo se Voždu Karađorđu, brzoj saobraćajnici, auto-putu koji ide ka nama, nadamo se da će taj put dodatno da približi naše sadržaje potencijalnim posetiocima – ističe Nenad Jovanović, zamenik predsednika Opštine Despotovac.

Opština Despotovac po površini je među pet najvećih u Srbiji, a naseljena je tek trećina njene teritorije. U njoj živi oko 20 hiljada ljudi. Meštani veruju da je njihov kraj nepravedno zapostavljen i nadaju se da bolji turistički dani za Resavsku dolinu tek predstoje.

Evo kako doći od Beograda do Despotovca:

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMirAFodHRwOi8vbGVwb3Rlc3JiaWplLmFsby5ycy90dXJpemFtL3Zlc3RpLzM1MTg5L25ldGFrbnV0YS1wcmlyb2RhLWtvZC1kZXNwb3RvdmNhLWl6Z3JhZG5qYS1wdXRldmEtcG92ZWNhdmEtcG9wdWxhcm5vc3Qtb3ZhLXBlY2luYS1jZS11c2tvcm8tYml0aS1wcmF2aS1oaXQtdS1zcmJpamktZm90by92ZXN00gEA?oc=5

Treći ekspoze, drugi rokovi, ista premijerka – Istinomer

Uglavnom hvaljenje postignutim, uz neizbežno „uradili smo“, „započeli smo“, „nastavićemo“… Naravno, bez podsećanja na broj probijenih rokova i obećanih završetaka.

Međutim, ni prethodna dva ekspozea aktuelne premijerke nisu obilovala konkretnim rokovima koji bi mogli da posluže građanima da prate ostvarenje planiranog i „drže za reč“ predsednicu i ministre. Ipak, čini se, bilo ih je više nego u ovom poslednjem. 

Povezan sadržaj

Kada je u junu 2017. Aleksandar Vučić sa premijerske prešao na predsedničku funkciju, Ana Brnabić je izjavila da upravo on „treba da ima ulogu mentora nad premijerom u prvih nekoliko meseci“, pa je i njen ekspoze većinom bio nadovezivanje na onaj koji je godinu ranije izneo Vučić. Ipak, garnirala ga je i svojim „ključnim rečima“ – digitalizacija i obrazovanje. “Digitalizacija državne uprave i pružanje usluga građanima koji će ih koristiti na jednostavan i brz način jedan je od mojih prioriteta”, istakla je tada Brnabić.

Istinomer, 15. 6. 2020. godine

‘Iako bez preciznijih rokova, Brnabić je najavila da će neki od njenih glavnih ciljeva biti – povećanje izvoza u IT sektoru, veći broj IT stručnjaka, digitalizacija državne uprave i obrazovanja, kao i sveopšte smanjenje digitalnog jaza u Srbiji. U drugom delu izlaganja, aktuelna predsednica Vlade je, između ostalog, govorila i o tome šta će država preduzeti po pitanju kontrole trošenja novca iz državne kase i reforme sistema plata.’

Pominjala je i četvrtu industrijsku revoluciju.

Otvoreni parlament, 28. 6. 2017. godine

‘Ova Vlada će raditi na promeni postojeće paradigme i načina razmišljanja u svakom segmentu društva. Sa četvrtom industrijskom, odnosno digitalnom revolucijom mi imamo šansu da nadoknadimo zaostajanje i uhvatimo priključak sa razvijenim zemljama. Ova tehnološka revolucija fundamentalno će promeniti naše živote. Ona je neminovna i nezaustavljiva. Samo pobednička društva idu u susret promenama i ne zaziru od njih. Duboko verujem da je Srbija spremna da predvodi ceo region u promenama koje slede i stvaranju novih mogućnosti za sve.’

Istinomer je tada pisao da je „utisak da su rokovi za konkretne planove izostajali kad god je to bilo moguće, pa je prvi deo ekspozea protekao u uveravanju da je digitalizacija važan proces koji će odrediti razvoj Srbije u narednim decenijama kao i da obrazovanje mora promeniti načine usvajanja znanja – umesto teorijskog, neophodno je da se stiču funkcionalna znanja“.

Povezan sadržaj

Drugi deo ekspozea bio je nešto konkretniji.

Otvoreni parlament, 28. 6. 2017. godine

‘Ova Vlada planira da nastavi rigoroznu kontrolu trošenja novca i održi fiskalnu disciplinu i odgovornost u upravljanju javnim finansijama. Naš cilj je da do 2019. godine deficit opšte države bude ispod 1%. To nas dovodi u rang fiskalno najodgovornijih zemalja.Sa daljim rastom BDP-a i niskim deficitom planiramo da do kraja mandata ove Vlade nivo javnog duga spustimo ispod 60% BDP-a.’

Obećala je tada da ćemo „do kraja ove godine imati i više od 102 kilometra auto-puta na pravcu od Obrenovca do Preljine“. Ipak to se desilo tek u avgustu 2019. Iznela je tada i dva obećanja za prvih 100 dana rada Vlade.  Jedno od njih bilo je donošenje Zakona o poljoprivrednom zemljištu, što je ostvareno u obećanom roku, za razliku od najavljenih izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i Zakona o radu. 

Novi ekspoze, stara obećanja

Nešto više od tri godine kasnije, krajem oktobra 2020, ponovo je Brnabić u Skupštini predstavljala ekspoze, a i ovog puta dominirao je utisak da „premijerka računa na zaboravnost građana“, jer se opet hvalila postignutim rezultatima izostavljajući podatke koji na njih bacaju drugačije svetlo.

Predstavljanje ekspozea, 2020 / Foto: FoNet

Istinomer, 29. 10. 2020. godine

‘Obavezno formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu, pojačana borba protiv korupcije i kriminala, platni razredi, socijalne karte, pomoć porodicama sa decom – samo su neke od tema koje je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić pomenula u novom ekspozeu. Iste stvari gotovo istim rečima obećavala je i u prethodnom ekspozeu, a ni deo toga u međuvremenu nije ostvaren.’

„Na međunarodnom planu, Srbija je postala zemlja koja se poštuje i koja se uvažava, zemlja koja vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku, pouzdan partner za razgovor, a ne zemlja pred koju se postavljaju ultimatumi i uslovi“, nabrajala je mandatarka. 

Povezan sadržaj

Pred iznošenje ekspozea, 2020 / Foto: FoNet

Ponavljala je obećanje o izgradnji pruge Beograd-Novi Sad, obećavala uvođenje platnih razreda, ali i tvrdila da će se brže raditi na reformi javnih preduzeća.

Istinomer, 28. 10. 2020. godine

‘Moramo brže raditi na reformi javnih preduzeća i ovo smo već pokrenuli u saradnji sa našim partnerima kao što je Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodni monetarni fond. Ovo će biti važno ne samo zbog pomoći u budžetu, već će značajno podići sveukupnu konkurentnost naše privrede.’

Neizostavni deo ekspozea i 2020. bila je izgradnja infrastrukture, uz navođenje radova koji su u toku, ali bez konkretnih rokova za njihov završetak.

Istinomer, 28. 10. 2020. godine

‘Započeli smo izgradnju još 290 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Nastavili smo izgradnju auto-puta ‘Miloš Veliki’ do Požege, započeli izgradnju Moravskog koridora od Pojata do Preljine, gradimo deonicu Ruma-Šabac-Loznica i auto-put od Beograda ka Sarajevu, deonicu Kuzmin-Sremska Rača. Valjevo povezujemo sa auto-putem ‘Miloš Veliki’ deonicom Iverak-Lajkovac. Uskoro završavamo i poslednju deonicu na brzoj saobraćajnici Kragujevac-Batočina, a radovi su u toku i na obilaznici oko Beograda, od Ostružnice do Bubanj Potoka.’

Napominjala je da kompletna digitalizacija škola mora da se završi do 2022, da će prva faza radova na Kliničkom centru Srbije biti gotova 2021, a da „uskoro očekujemo“ početak radova na kompletnoj rekonstrukciji i izgradnji Kliničkog centra Vojvodine.

Predstavljanje ekspozea, 2020 / Foto: FoNet

Najavila je da 2021. počinje izgradnja Fruškogorskog koridora, metroa u Beogradu i „Auto-puta mira“, deonica Niš-Pločnik; da se nastavlja priprema projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i brze saobraćajnice Sombor-Kula-Vrbas-Bečej-Kikinda, kao i da do 2023. godine treba da započnu radovi na auto-putu „Vožd Karađorđe“ i izgradnji južnog kraka auto-puta Beograd-Sarajevo, deonica Požega-Užice-Kotroman. 

Polaganje zakletve, 2022 / Foto: FoNet
Većina ovih najava mogla je da se nađe i u aktuelnom ekspozeu, jer su radovi na infrastrukturi i ovoga puta bili verovatno njegov najkonkretniji deo. Sa novim rokovima i bez podsećanja na stare, naravno.

Otvoreni parlament, 25. 10. 2022. godine

‘Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet auto-puteva i brzih saobraćajnica, uključujući deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin–Novi Beograd, na auto-putu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo-Lajkovac i auto-put od Rume do Šapca.’

  

Naslovna fotografija: Fonet

https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMiTGh0dHBzOi8vd3d3LmlzdGlub21lci5ycy9hbmFsaXplL3RyZWNpLWVrc3BvemUtZHJ1Z2ktcm9rb3ZpLWlzdGEtcHJlbWlqZXJrYS_SAQA?oc=5

Kineska firma, protesti u Novom Sadu i poslovi bez tendera – Radio Slobodna Evropa

Demonstranti na obali Dunava, policija naspram njih u pokušaju da ih spreči da priđu gradilištu. Ove slike iz Novog Sada, još jednom su poslove kineskih kompanija u Srbjiji doveli pod kritiku javnosti.

Aktivisti i deo građana smatraju da seča šume na obali Dunava, u delu grada poznatijem kao Šodroš, što je preduslov za početak radova na izgradnji mosta, ugrožava životnu sredinu.

Oni takođe traže da se objavi ugovor sa kineskom kompanijom koja je jedan od izvođača radova na gradnji mosta, kao i dokumenti o uticaju na životnu sredinu.

Novi most preko Dunava je samo jedan od projekata na kojima je angažovana kineska državna kompanija China road and bridge corporation (CRBC).

U kinesku kompaniju CRBC aktivisti upiru prstom i zbog toga što posao izgradnje mosta nije dobila na tenderu.

Raspisivanje tendera bi, navode, omogućilo nadmetanje više kompanija za ovaj posao i izbor najboljeg ponuđača.

Tokom potpisivanja komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova 19. marta tadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da država Srbija finansira projekat mosta sa 175,5 miliona evra.

Kako kineske kompanije dobijaju poslove u Srbiji?

Programski asistent u nevladinom Beogradskom fondu za političku izuzetnost Stefan Vladisavljev kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je projekat obilaznice i mosta u Novom Sadu jedan od brojnih projekata koje su kineske kompanije dobile na osnovu međudržavnih ugovora.

Vladisavljev: Projekti u Novom Sadu su jedni od brojnijih za kineske kompanije (foto: novembar 2018.)


Vladisavljev: Projekti u Novom Sadu su jedni od brojnijih za kineske kompanije (foto: novembar 2018.)

„To su infrastrukturni projekti za koje Srbija dobija finansijsku podršku kroz kredite, koje kineske banke obezbeđuju za implementaciju ovih projekata“, objašnjava on.

Vlade Srbije i Kine su 2009. potpisale Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture.

U tom Sporazumu piše da ugovori i projekti postignuti na osnovu ovog dokumenta ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i isporuku roba i usluga.

Tu obavezu propisuju zakoni Srbije, ali pošto su međudržavni sporazumi u Srbiji iznad nacionalnog zakonodavstva, poslovi koji se dogovaraju na osnovu njih mogu da izbegnu zakonske obaveze poput obaveznog raspisivanja tendera.

„A ti ugovori podrazumevaju da će pored kredita, koji se uzimaju od kineskih banaka, uvek za glavnog izvođača radova biti odabrana neka od kineskih kompanija“, dodaje Vladisavljev.

Osim toga izgradnja mosta u Novom Sadu proglašena je projektom od nacionalnog značaja. To takođe omogućuje da se posao sa investitorom i izvođačem radova sklopi direktno bez tendera.

Šta je saopštio CRBC?


CRBC je 23. oktobra saopštio da posluje širom sveta i da kompanija nikada nigde nije radila mimo važećih propisa.

Kompanija je tada saopštila da su radovi na mostu započeti u skladu sa važećim građevinskim dozvolama i prijavama građevinskih radova.

Kompanija je objavila privremene građevinske dozvole za izgradnju privremene saobraćajnice sa privremenim mostovima za potrebe izgradnje mosta preko Dunava.

CRBC je u tom saopštenju naveo da ima ozbiljnih problema sa početkom radova na izgradnji privremenih saobraćajnica jer protesti ometaju izvođenje radova.

„I to uglavnom primenom sile – rušeći gradilišnu ogradu i druge elemente“, navedeno je u saopštenju.

Poslovi CRBC u Srbiji

Kompanija CRBC je u kineskom državnom vlasništvu i gradi infrastrukturne projekte širom sveta. Prva je kineska kompanija koja se bavi infrastrukturom u Srbiji, gde je prisutna od 2010. godine.

Angažovana je uglavnom na projektima izgradnje puteva i železnice.

Poslednji posao koji su dobili je izgradnja kanalizacije i postrojenja za otpadne vode u okviru srpsko-kineskog projekta nazvanog „Čista Srbija“ vrednog 3,2 milijarde evra.

Za taj projekat se Srbija zadužuje kod Kine. Ovaj posao je ugovoren bez tendera.

Angažovani su i na dve od tri deonice brze pruge Beograd – Budimpešta. Ti poslovi takođe su dogovoreni direktnom pogodbom, bez tendera, a za njih se Srbija zadužila kod kineske Eksim banke (Eksport-import banka).

Pruga Beograd-Budumpešta je deo kineske inicijative „Pojas i put“ i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom, kao jednom od država Evropske unije.

Inicijativa je kritikovana od strane Zapada i viđena kao iskorišćavanje ranjivih zemalja nametanjem neodrživog duga kroz sporne finansijske ugovore.

CRBC je takođe izgradila i most u Beogradu, koji je spojio Zemun i Borču.

Most je popularno nazvan „Pupinov most“ po naučniku iz Srbije Mihajlu Pupinu, a ovu saobraćajnicu su 2014. otvorili kineski premijer Li Kećijang i tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić.

CRBC je takođe izvođač radova deonice autoputa kod Beograda Surčin-Obrenovac, kao i deonice autoputa Preljina – Požega u zapadnoj Srbiji.

Ova kineska firma gradi i Fruškogorski koridor u Vojvodini, koji će povezati Bačku sa Sremom.

Prema izjavama domaćih zvaničnika Srbija je od kineske Eksim banke dobila kredit za finansiranje Fruškogorskog koridora. Ugovor o izgradnji ovog koridora je vredan 606 miliona evra.

CRBC je angažovan i na izgradnji srpsko-kineskog industrijskog parka „Mihajlo Pupin“ u Beogradu. Preliminarna vrednost projekta je oko 300 miliona evra.

CRBC je sa drugim kineskim kompanijama angažovan i na izgradnji kineske fabrike automobilskih guma Linglong u Zrenjaninu u Vojvodini.

U novembru 2021. nevladine organizacije iz Srbije su objavile izveštaj o nehumanim uslovima u kojima boravi više od 400 radnika iz Vijetnama na izgradnji te fabrike.

Prema saopštenju Linglonga vijetnamski radnici su bili angažovani od strane jednog od izvođača radova, kompanije China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction TEPC. Ta kompanija tada nije odgovorila na upit RSE o radnicima i kritikama.

Takođe su ekološki aktivisti tražili od Longlonga podnošenje studije koja bi garantovala da životna sredina neće biti ugrožena.

Srbija je, međutim, i odustala od jednog projekta sa CRBC. To se dogodilo 2021. godine. Reč je o izgradnji pruge Beograd – Niš.

Umesto sa Kinezima, u taj posao Srbija je ušla sa EU, uz finansijsku podršku Evropske investicione banke (EIB) i to nakon što je prvobitni ugovor 2018. potpisala sa kineskom kompanijom CRBC.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa zvaničnicima Evropske unije u Briselu 26. aprila 2021, izjavio da je EU dala bolju ponudu u odnosu na Kinu.

Šta zvaničnici Srbije kažu o CRBC?

Premijerka Srbije Ana Brnabić je 25. septembra 2020. godine, na vebinaru posvećenom promociji Industrijskog parka „Mihajlo Pupin“ u Beogradu, rekla da je to „samo još jedna karika u lancu sveobuhvatnog čeličnog prijateljstva Srbije i Kine“.

Zvaničnici obe zemlje godinama unazad međusobne odnose opisuju kao „čelično prijateljstvo“.

Ovaj industrijski park bi, prema rečima premijerke, trebalo da otvori vrata domaćim i stranim stručnjacima iz informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i startap inovacionim kompanijama.

„Kompaniju CRBC smo prepoznali kao partnera koji je pouzdan, brz i efikasan i na koga možemo da se oslonimo“, poručila je tada Brnabić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u oktobru 2020. prilikom potpisivanja ugovora za Fruškogorski koridor sa CRBC rekao da je ponosan što je potpisan ugovor za takav projekat.

„Mi smo sa našim kineskim prijateljima stvorili klimu poštovanja i poverenja“, poručio je Vučić tada.

Ozvaničenje Fruškogorskog koridora između između predstavnika CRBC i Vlade Srbije uz prisustvo predsednika Vučića, Beograd, 6. oktobar 2020.


Ozvaničenje Fruškogorskog koridora između između predstavnika CRBC i Vlade Srbije uz prisustvo predsednika Vučića, Beograd, 6. oktobar 2020.

Tom potpisivanju ugovora prisustvovala je i ambasadorka Kine u Srbije Čen Bo.

„Velika mi je čast što danas zajedno sa predsednikom Vučićem svedočim još jednom koraku u unapređenju saradnje kineskih kompanija sa srpskim partnerima“, rekla je ona tada.

Kritike poslova na osnovu međudržavnih sporazuma

Zvaničnici u Srbiji projekte koji se sklapaju na osnovu međudržavnih sporazuma pravdaju potrebom izgradnje i modernizovanja infrastrukture.

Međutim, istraživač nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović kaže za RSE da se kod takvih poslova sve obavlja iza zatvorenih vrata na osnovu političkog dogovora.

„Za vladu je to win win (dobitna) situacija zato što dobijaju lak priliv novca, imaju priliku da se promovišu tim projektima, a ne moraju da se obaziru na set standarda na koje bi se obazirali u slučaju investicija iz fondova iz EU“, ukazuje Vuksanović.

On dalje navodi da su to netransparentni ugovori, što ostavlja mogućnost za „kršenje čitavog niza standarda poput vladavine prava, transparentnosti, ekoloških standarda, radnih prava“.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže za RSE da domaći zvaničnici govore da su aranžmani sklopljeni kroz međudržavne sporazume povoljni, ali dodaje da se ne predstavljaju dokazi.

Nenadić: Aranžmani bez dokaza (foto: januar 2017.)


Nenadić: Aranžmani bez dokaza (foto: januar 2017.)

„U najboljem slučaju se, kada se usvaja međudržavni sporazum, u obrazloženju daje podatak o tome da je kamatna stopa koja se dobija niska, ali nikada nema adekvatnog poređenja koliko se gubi zato što je posao ugovoren bez tendera“, naveo je Nenadić.

Njegov kolega iz Transparentnosti Zlatko Minić dodaje da takvi poslovi izazivaju sumnju na moguću korupciju.

„Ovakav način ugovaranja ostavlja prostor za političko dogovaranje, odnosno ostavlja prostor da se direktnim dogovorima između pojedinaca ostvari i korist za nekog“, naveo je Minić.

Minić: Takvi poslovi izazivaju sumnju na moguću korupciju (foto: jun 2018.)


Minić: Takvi poslovi izazivaju sumnju na moguću korupciju (foto: jun 2018.)

CRBC nije odgovorio na upit RSE da komentariše ocene o netransparentnosti dogovorenih poslova i sumnjama koje takvi aranžmani povlače za sobom.

CRBC bio kritikovan u Crnoj Gori

Kineska kompanija CRBC izgradila je u Crnoj Gori prvu deonicu autoputa Bar-Boljare koja je puštena u saobraćaj 13. jula.

Četrdeset jedan kilometar autoputa, koštao je skoro milijardu eura, a gradio se sedam godina sa pet odlaganja završetka radova.

Crnogorska Vlada za kašnjenja u poslednje dve godine odgovornom smatra kinesku kompaniju.

Crna Gora se za izgradnju deonice autoputa od 41 kilometra kreditno zadužila kod kineske Eksim banke za 809 miliona dolara na period od dvadeset godina. A zatim za dodatnih 90 miliona, koliko je koštala izgradnja pristupnih puteva.

Kineska kompanija je u Crnoj Gori optužena i za ekološku štetu. Osnovni sud u Podgorici je presudio da kineski CRBC treba da plati oko 200.000 eura zbog uništavanja riba i drugog živog sveta u reci Tari tokom izgradnje autoputa Bar-Boljare.

Kineska kompanija je novembra 2021, kako je saopšteno, privela kraju radove na sanaciji toka Tare i vraćanju u pređašnje stanje, koje je obuhvatilo izgradnju potpornih zidova.

Poslovi u Hrvatskoj na tenderu, u Srbiji bez

Kineska kompanija CRBC gradila je Pelješki most koji je spojio jug Hrvatske sa ostatkom države, ali je za taj posao morala da se izbori na tenderu.

Stefan Vladisavljev, programski asistent u nevladinom Beogradskom fondu za političku izuzetnost, ukazuje da je glavna razlika u tome što je Hrvatska članica Evropske unije (EU).

„I za slučaj Hrvatske i Pelješkog mosta je bitno napomena da se radilo o fondovima koje je obezbedila EU. Kada potpisujete ugovor o kreditu sa Kinom, takvi ugovori skoro uvek imaju klauzulu da morate da angažujete kinesku kompaniju“, napominje Vladisavljev.

Pelješki most, dužine 2.404 metra i visine 55 metara, koštao je 402 miliona evra, od čega je 357 miliona evra (85 posto) bilo bespovratnih sredstava Evropske unije.

Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da kineske kompanije koriste činjenicu da je Srbija na veoma specifičnom geografskom mestu i da je kandidat za članstvo u EU.

„Projekte na lokacijama kao što je Srbija mogu da iskoriste kao referencu da se naknadno takmiče na tenderima na tržištu EU. Most Pelješac u Hrvatskoj je očigledan promer toga“, smatra Vuksanović.

CRBC je angažovan u još jednoj članici Evropske unije – Mađarskoj, na pomenutoj izgradnji pruzi Budimpešta – Beograd.

Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici.

Mađarska je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.

Srbija nije članica EU, iako pretenduje kao kandidat da to postane.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže za RSE da se stranci prilagođavaju uslovima koji postoje na određenom tržištu.

„Pa tamo gde moraju da idu na tender naravno da će ići, a tamo gde mogu direktno da ugovore posao logično je da biraju da posluju na taj način“, dodaje Nenadić.

Kineska kompanija CBRC nije odgovorila na upit RSE da li bi bili spremni da se u Srbiji takmiče na javnim tenderima sa drugim kompanijama za kapitalne građevinske poslove.

Evropski zvaničnici su u više navrata upozoravali i na potencijalne posledice zaduživanja kod Kine.

U julu 2018. godine, tadašnji evropski komesar za proširenje Johanes Han je za portal Politico upozorio da Peking može zemlje Zapadnog Balkana pretvoriti u „trojanske konje“ koji će jednog dana biti članovi Evropske unije.

https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMia2h0dHBzOi8vd3d3LnNsb2JvZG5hZXZyb3BhLm9yZy9hL3NyYmlqYS1raW5hLWNyYmMtbm92aS1zYWQtbW9zdC10ZW5kZXJpLWludmVzdGljaWplLWtvcnVwY2lqYS8zMjEwNTc1OS5odG1s0gEA?oc=5

Malo selo u Srbiji pravi je fenomen i daje nadu: Mladi mu se vraćaju, a broj đaka u školi sve zaprepašćuje – Telegraf.rs

Iako malo, selo Osonica kod Ivanjice može da se pohvali velikim brojem đaka

Malo selo Osonica udaljeno samo nekoliko kilometara od Ivanjice jedno je od najrazvijenijih mesta ove opštine. Iako ima samo nekoliko stotina stanovnika, specifično je baš po broju dece u osnovnoj školi.

Za razliku od drugih manjih naselja, Osonica još uvek održava relativno visok broj mališana kada se u obzir uzme površina i gustina naseljenosti ovog područja.

Kako nam je objasnila učiteljica Vesna Mitrović iz Osnovne škole „Kirilo Savić“, u četiri razreda trenutno imaju 35 đaka, ali napominje da je broj učenika nekada bio mnogo veći, kao i da on svake godine opada.

Trenutno u školi ima 35 učenika. Raspoređeni smo tako da je prvi i drugi razred u kombinovanom odeljenju, u trećem razredu imamo 9 učenika, a u četvrtom 11. Predškolsko odeljenje broji petoro dece. Negde 1993. godine imali smo najviše đaka – oko 70, međutim, broj je u tendenciji opadanja kako godine prolaze. Razlog je što se ljudi nažalost manje-više iseljavaju iz ovih prostora – navodi učiteljica Vesna.

Dodaje da nastavi prisustvuju i deca koja uče po individualnom obrazovnom programu koji predstavlja đake sa poteškoćama u pisanju, čitanju ili bilo kojim drugim aktivnostima. Oni su raspoređeni po nivoima u zavisnosti od vrste poteškoće.

Iako je za sada dece u školi dovoljno za normalno funkcionisanje nastave, sudeći po trendu opadanja broja đaka, postoji bojazan da će za nekoliko godina njih biti sve manje. Učiteljica Mitrović kaže da postoji plan za očuvanje ovog malog školskog ogranka i u tom slučaju.

– Sve dok ima učenika formirala bi se odeljenja na osnovu broja, pa bi se kombinovalo. Kao što sada nismo imali dovoljno učenika da formiramo posebno prvi i drugi razred, pa smo ih spojili. Tako bi se smanjivao broj sve dok ne dođemo do nepodeljenog razreda. A kasnije, ukoliko bi došlo do premalog broja učenika, oni bi morali da pohađaju nastavu u Ivanjici, ali se nadam da do toga neće doći – navodi Vesna.

Kako smatra naša sagovornica, deca iz Osonice bi trebalo da ostanu u ovom naselju. Iako malo, mesto ima veliki značaj za našu zemlju – meštani mnogo ulažu u poljoprivredu i stočarstvo, ali imaju samo jedan problem.

– S obzirom na to da je ovo naselje koje je udaljeno od Ivanjice svega 8km mislim da bi deca trebalo da se zadrže ovde jer imaju vrlo jakih i velikih domaćinstava. Svi se bave proizvodnjom malina, krompira, imaju dosta stoke. Mislim da bi mladi trebalo da ostanu, a oni koji su otišli se polako vraćaju. Svi apeluju i žale se na infrastrukturu, potrebna nam je izgradnja boljih puteva. Uglavnom se građani najviše žale na taj problem, tako da bi nam unapređenje infrastrukture mnogo značilo – navodi ona.

Ipak, Vesna i njene koleginice svakodnevno putuju do škole. Sve učiteljice žive u Ivanjici, ali im dolazak u Osonicu ne predstavlja nikakav problem jer su deca ono što im svako jutro izmami osmeh na lice.

– U školi imamo tri učiteljice i jednu vaspitačicu. Mi živimo u Ivanjici i svaki dan putujemo. Ceo svoj radni vek sam na terenu i mogla bih slobodno da kažem da bih ovde ostala do penzije jer je sve nekako drugačije, mirnije i lepše. Deca su navikla da poštuju nastavnike, da se lepo jave, a nekad je samo to dovoljno da vam ulepša dan – navodi ona.

Iako odlazak mladih u urbanija mesta ne može u potpunosti da se spreči, učiteljica objašnjava da postoje velike prednosti ruralnog načina života. Osim čistog vazduha i domaćih proizvoda na trpezi, ona tvrdi da je najveći adut život bez žurbe.

– Mislim da bi deca trebalo da ostanu u Osonici prvenstveno zbog zdravijeg načina života. Drugačije se živi, sve je mnogo sporije, ne gleda se toliko na sat, nigde se ne žuri. Sve se dešava nekako spontano i polako za razliku od nas iz grada koji stalno gledamo na sat da li smo zakasnili, ovde nekako to lagano ide – dodaje ona.

Neminovno je tvrdi, da će nas gradska gužva izmoriti i da ćemo svi poželeti da se vratimo u mirnije predele, a deci poručuje da treba da čuvaju svoje poreklo i koliko god je moguće ulažu u svoje rodno mesto kako bi tu jednog dana i ostali.

Video: Porodica Zečević iz Ivanjice ima 6 dece, poslednji Todor rođen na putu za porodilište

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMilgFodHRwczovL3d3dy50ZWxlZ3JhZi5ycy92ZXN0aS9zcmJpamEvMzU3NjkxMS1tYWxvLXNlbG8tdS1zcmJpamktcHJhdmktamUtZmVub21lbi1pLWRhamUtbmFkdS1tbGFkaS1tdS1zZS12cmFjYWp1LWEtYnJvai1kamFrYS11LXNrb2xpLXN2ZS16YXByZXBhc2N1amXSAQA?oc=5

Opština Čajetina: Rekordna ulaganja u putnu infrastrukturu (VIDEO) – Novinska agencija Beta

Predsednik Skupštine opštine Čajetina Arsen Đurić izjavio je danas da je ta lokalna samouprva ove godine uložila više od 500 miliona dinara u izgradnju i rekonstrukciju puteva i ulica na teritoriji opštine.
Kako je precizirao, izgradjeno je 70 kilometara novih saobraćajnica, dok je u rekonstrukciju postojećih puteva i ulica uloženo 55 miliona dinara.

„Ovih dana intenzivno radimo na završetku nekoliko putnih pravaca na samom Zlatiboru. Radi se u ulici Sportova, od hotela Olimp do Studentskog odmarališta, a u toku je izgradnja ulice od hotela Tornik do pasarele preko magistrale, kao i nekoliko putnih pravaca u naselju Čolovića brdo“, kazao je Đurić, saopštila je Opština Čajetina.

Dodao je da su asfaltirane i ulice u Šišovićima i u Šipoviku, a u planu je i rekonstrukcija još dve ulice u Čajetini.

„Intenzivno se radi u još nekoliko mesnih zajednica, Mačkatu, Dobroselici, Branešcima, Šljivovici“, rekao je on i dodao kako bi u narednih 15 dana trebalo da se završe svi planirani radovi po pitanju izgradnje puteva i ulica.

Najavio je da se sledeće godine planira rekonstrukciju i proširenje još četiri ulice sa tri na pun profil od šest metara, uz dva metra pešačke staze, a gde prostor dozvoljava, i dva metra biciklističke staze.

„U planu je izgradnja pešačke staze od početne stanice gondole do međustanice kod Ribničkog jezera, što će još više upotpuniti turističku ponudu Zlatibora. To će našim gostima stvoriti još više mogućnosti za šetnju i vožnju bicikala dok uživaju u prirodi na Zlatiboru“, rekao je Đurić.

CEO VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE:

https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMia2h0dHBzOi8vYmV0YS5ycy9la29ub21pamEvZWtvbm9taWphLXNyYmlqYS8xNzA2MDMtb3BzdGluYS1jYWpldGluYS1yZWtvcmRuYS11bGFnYW5qYS11LXB1dG51LWluZnJhc3RydWt0dXJ10gEA?oc=5