Kategorija: <span>Izgradnja puteva u Srbiji</span>

Potpisan sporazum između BiH i Srbije o izgradnji GP Bratunac – Radio Slobodna Evropa

Ministar komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine (BiH) Vojin Mitrović i ministrica građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović potpisali su u petak, 18. septembra Sporazum o izgradnji zajedničkog graničnog prijelaza Bratunac i Sporazum o održavanju i rekonstrukciji cestovnih međudržavnih mostova.

Ta dva sporazuma potpisana su pored mosta “Bratoljub” koji je izgrađen prije tri godine u Bratuncu na sjeveroistoku BiH.

Na mjestu koji povezuje Ljuboviju u Srbiji i Bratunac u BiH, 2017. godine, Srbija je izgradila most “Bratoljub”, dužine 227 metara. Vrijednost radova bila je 13 miliona eura, a napravljeni su i pristupni putevi mostu.

Republika Srpska (RS) je završila izgradnju pristupnih puteva iz pravca Bratunca, dok plato za carinski terminal i granični prelaz Bratunac gradi Bosna i Hercegovina o čemu je u petak i potpisan sporazum.

Izgradnja graničnog prelaza Bratunac kod mosta Bratoljub između Bosne i Hercegovine i Srbije


Izgradnja graničnog prelaza Bratunac kod mosta Bratoljub između Bosne i Hercegovine i Srbije

Vijeće ministara BiH je 30. decembra 2019. usvojilo Odluku o odobravanju višegodišnjeg projekta „Izgradnja graničnog prijelaza Bratunac – Ljubovija“ za šta je odobreno 14,5 miliona maraka (7, 25 miliona eura).

Ministar komunikacija i transporta BiH, Vojin Mitrović naveo je u petak u Bratuncu kako će izgradnja novog graničnog prijelaza biti završena do marta naredne godine, te da će na taj način biti rasterećeni granični prijelazi Zvornik i Rača, ali i da će dvije zemlje biti dodatno povezane.

„Ovaj granični prelaz biće prve kategorije i vjerujem da će biti završen do marta iduće godine. Sve će to dati šansu za ubrzani razvoj ove regije sa obje strane rijeke Drine. Ovdje će se graditi i poslovna zona, koja će biti prva u ovoj regiji“, rekao je ministar Mitrović.

Ambasador Srbije u BiH Aleksandar Đorđević istakao je kako mu je zadovoljstvo što ima mogućnost da „u ime svoje zemlje, narodu na ovim prostorima, preda na upotrebu most Bratoljub“. Dodao je da se nada kako će do kraja marta biti završeni i ostali građevinski radovi te da će most dobiti punu funkciju.

“Nadam se da će ovaj most biti spojnica između naše dve države, Srbije i Bosne Hercegovine, a Srbija kao najmnogoljudnija i najveća država na Balkanu ima obaveze da gradi dobre odnose sa svojim susedima i upravo smo danas ovde svedoci jednog takvog gesta”, izjavio je Đorđević.

Potpredsjednica Vlade Srbije i ministrica građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović je podsjetila kako je most Bratoljub završen 2017. godine, te da su najvažniji radovi na graničnom prijelazu, kako bi most bio zaista u funkciji.

“A to je da se završe do marta, da imamo granični prelaz prve kategorije i da ljudi i robe mogu nesmetano da prelaze granični prelaz. Da omogućimo da se narodi povezuju zato što je regionalno povezivanje negde najvažniji način i uslov razvoja bilo koje države pa i naših”, ocijenila je Mihajlović.

Ona je kazala da je potpisani Sporazum o održavanju mostova na rijeci Drini od velikog značaja i navela kako se razmišlja o uspostavi željezničkog saobraćaja između Beograda i Sarajeva.

Građevinski radovi za carinski terminal na graničnom prelazu između Bratunca i Ljubovije počeli su 2. aprila ove godine.

Novi granični prelaz će biti zajednička lokacija carinskih i policijskih organa BiH i Srbije, a radi se o međunarodnom graničnom prelazu na kojem će biti dozvoljen i promet roba koje podliježu inspekcijskom nadzoru.

Izgradnja graničnog prelaza Bratunac kod mosta Bratoljub između Bosne i Hercegovine i Srbije, u Bratuncu


Izgradnja graničnog prelaza Bratunac kod mosta Bratoljub između Bosne i Hercegovine i Srbije, u Bratuncu

Izgradnja mosta “Bratoljub”, u dužini od 227 metara, trajala je od oktobra 2015. do maja 2017. godine i koštala je oko 13 miliona eura, ali zbog nepostojanja prelaza još nije u funkciji.

Srbija je, prema dogovoru, završila izgradnju mosta i pristupne puteve sa svoje strane, RS izgradnju pristupnih puteva iz pravca Bratunca, dok plato za carinski terminal i granični prijelaz sa nadstrešnicom površine 2.000 metara kvadratnih treba da izgradi BiH.

https://www.slobodnaevropa.org/a/30845854.html

Mihajlović: Pregovaramo o izgradnji poslednje deonice obilaznice oko Beograda – Danas

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, održala je danas sastanak sa generalnim direktorom kineske kompanije „Pauer Čajna“ Jang Boom i direktorom azerbejdžanske kompanije „Azvirt“ Ahmetom Muratom Turkogluom na temu nastavka izgradnje obilaznice oko Beograda od Bubanj potoka do Pančeva (sektor C).

Mihajlović: Pregovaramo o izgradnji poslednje deonice obilaznice oko Beograda 1Foto: Kabinet potpredsednice Vlade

Mihajlović je istakla da je plan da se, po završetku radova na izgradnji sektora B, započne izgradnja i poslednje deonice, što će doprineti potpunom završetku drumsko-železničke obilaznice oko Beograda.

„Ovo je veoma važan projekat za državu na čiji završetak smo čekali decenijama. Završetak obilaznice podrazumeva izmeštanje teretnog saobraćaja iz centra grada, unapređenje bezbednosti saobraćaja, kao i dalji privredni rast zbog razvoja novih industrijskih zona u pojasu obilaznice. Očekujem da se u najskorijem roku zatvore pregovori u vezi sa tehničkim rešenjem i vrednosti projekta i pristupi potpisivanju komercijalnog ugovora“, rekla je ona.

Mihajlović: Pregovaramo o izgradnji poslednje deonice obilaznice oko Beograda 2
Foto: Kabinet potpredsednice Vlade

Direktori „Pauer Čajne“ i „Azvirta“ istakli su spremnost da nastave saradnju na izgradnji sektora C obilaznice, kao i da pregovore o ceni privedu kraju.

Sastanku su prisustvovali i direktori „Puteva Srbije“ i „Infrastrukture železnice Srbije“, direktorka Uprave za javni dug, predstavnici JP „Koridori Srbije“, kao i ekonomski savetnik u Ambasadi NR Kine u Srbiji.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.





https://www.danas.rs/ekonomija/mihajlovic-pregovaramo-o-izgradnji-poslednje-deonice-obilaznice-oko-beograda/

“Transparentnost”: Odbačena prijava protiv Drobnjaka koji je u Kukulovcu pozivao na glasanje – Južne vesti

Više javno tužilaštvo u Nišu, kako kažu u organizaciji “Transparentnost Srbija”, odbacilo je krivičnu prijavu protiv direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka, koji je desetak dana pred izbore u selu Kukulovce kod Leskovca pozivao na glasanje i obećao izgradnju puta.

Odbačena je i ista prijava organizacije CRTA, iako je, kažu u “Transparentnosti”, „slučaj Kukulovce“ jedan od najilustrativnijih primera zloupotrebe javnih resursa za potrebe izborne kampanje sa poslednjih izbora.

Tužilac je odbacio prijavu uz konstataciju da je Drobnjak u Kukulovcu sa meštanima neformalno vodio razgovor.

Iako je reč o skupu na kojem su javni funkcioneri učestvovali u službenom kapacitetu, a na koji su pozvani i mediji – pišu iz “Transparentnosti”.

Dodaju i da tužilac uopšte nije razmatrao uzročno-posledičnu vezu između najave meštana sela da će da bojkotuju izbore zbog neispunjenih obećanja i brzoj poseti Drobanjaka i gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića.

Obećani su putevi uz rečenicu direktora Puteva kojom ih poziva da gasaju.

Zamenik VJT je utvrdio nespornu činjenicu – da je za asfaltiranjem ulica u selu Kukulovce postojala potreba, ali je kao nesporne činjenice naveo i tvrdnje za koje ne postoji potkrepljenje – „da bi se ti radovi svakako realizovali kroz određeni vremenski period“ i da bi radove „svakako finansiralo JP Putevi Srbije“. Naime, asfaltiranje seoskih ulica uopšte nije obaveza republičkog javnog preduzeća, već za to postoji samo mogućnost kroz „naloge za urgentno održavanje“. Tužilac nije predočio dokaze da je izvođenje konkretnih radova bilo prethodno planirano niti da je za njega postojao projekat – pojašnjavaju u ovoj organizaciji.

Drobnjaga je civilni sektor prijavio za krivično delo “primanje i davanje mita u vezi sa glasanjem”. Podsećaju da izvršenje tog dela nije povezano sa pozivanjem da se glasa za određenu stranku, niti mora da bude funkcioner neke stranke.

“Transaparentnost” će, kako kažu, povodom nezakonitog postupanja zamenika javnog tužioca uputiti pritužbu VJT u Nišu, kao i disciplinskom tužiocu Državnog veća tužilaca.

Podsetimo, sve se ovo dogodilo polovinom juna, nepune 2 nedelje pre izbora koji su održani 21. juna.

Meštani Kukulovca su zapretili bojkotom zbog neispunjenih obećanja, a Drobnjak je tamo bio već dva dana nakon te informacije.

Dok je premijerka Ana Brnabić tvrdila da asfaltiranje ulica u ovom selu nije kupovina glasova, rezultati su pokazali da je izlaznost bila oko 90%, a da je SNS dobio 77,6% glasova.

https://www.juznevesti.com/Politika/Transparentnost-Odbacena-prijava-protiv-Drobnjaka-koji-je-u-Kukulovcu-pozivao-na-glasanje.sr.html

Investicioni bum bez dovoljno benefita za Srbiju – Ekonomija – Dnevni list – Danas

Vlast i stručna javnost različito gledaju na američko učešće u infrastrukturnim projektima predviđeno Vašingtonskim sporazumom

Dok Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva tvrdi da je ekonomski sporazum, potpisan u Vašingtonu, „investicioni bum“ domaća stručna javnost ne deli njen optimizam i skeptična je po pitanju da li će on za Srbiju zaista biti isplativ.

Investicioni bum bez dovoljno benefita za Srbiju 1Foto: FoNet/Beoinfo

Ministarka Mihajlović je izjavila da Vašingtonski sporazum vredan oko četiri milijarde dolara i da će Srbija razgovarati sa predstavnicima Američkog fonda za razvoj o finansiranju deonica auto puta Niš -Merdare- Priština.

Za prvu deonicu od Niša do Pločnika dugu 33 kilometara tender će biti raspisan krajem oktobra ili početkom novembra. Za nju je obezbeđeno 40 miliona evra bespovratnih sredstava od Evropske unije a potpisan je i ugovor o kreditiranju sa Evropskom investicionom bankom na 100 miliona evra.

Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta kaže za Danas da u ovom trenutku nije moguće proceniti koja su sredstva na koja će Srbija moći da računa kada je reč o novcu koji će američke finansijske institucije izdvojiti za realizaciju infrastrukturnih projekata u koje je uključena naša zemlja.

– Takođe, sada je nemoguće proceniti koliko će Srbija finansijski biti opterećena u realizaciji tih projekata. Predstavnici nadležne američke agencije u Beograd dolaze 21. septembra i tada ćemo saznati više detalja vezanih za konkretnu realizaciju Vašingtonskog sporazuma. Dolazak američkih finansijskih institucija na naše prostore je svakako važna i korisna stvar. Sa druge strane, koliku će korist imati Srbija kada je reč o realizaciji određenih projekata, poput izgradnje auto puta Niš – Merdare – Priština je nešto što je u ovoj fazi veoma teško procenti. Potpuno je jasno da će Amerikanci insistirati na tome da njihove kompanije budu nosioci realizacije projekta a ne srpska preduzeća što predstavlja gubitak i lošiju varijantu za našu stranu. U tom smislu ne možemo očekivati da će ti projekti biti preterano unosni i isplativi za Srbiju – navodi naš sagovornik. Prema njegovim rečima, izgradnja auto puta od Niša do Prištine ne spada u prioritete za Srbiju u situaciji kada ne postoje auto-putevi sa kojima je naša zemlja povezana, na primer sa Republikom Srpskom, Crnom Gorom i Rumunijom – objašnjava Radosavljević.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije kaže za Danas da je je izgradnja auto puta Niš – Priština značajan projekat od koga naša zemlja može da ima koristi.

– To je važna saobraćajnica, značajna za američke interese, a s obzirom da sve veći broj naših turista odlazi na more u Albaniju izgradnja tog auto puta ima smisla i za srpsku stranu. Ne verujem da će Amerikanci tražiti da njihova preduzeća rade te poslove. Oni će sigurno insistirati na raspisivanju tendera za izgradnju te saobraćajnice, ako se postigne dogovor o učešću američke strane u njenoj izgradnji. U tom slučaju, naša strana mora da insistira na tome da na tim tenderima uslovi budu takvi da srpske firme budu ravnopravne sa stranima. Da uslovi budu takvi da one mogu da učestvuju u tim tenderima i bore se za dobijanje posla. Znači mora im se garantovati mogućnost da budu ako ne nosioci posla, ono bar partneri u njegovom sprovođenju. Samo na taj način domaća građevinska operativa može profitirati i moći će se konstatovati da je sprovođenje tih projekata isplativo za državu Srbiju – zaključuje naš sagovornik.

Delegacija DFC dolazi u Beograd 21. septembra

Izvršni direktor američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) Adam Boler najavio je da će delegacija na visokom nivou 21. septembra posetiti Beograd.

On je prošlonedeljne razgovore Beograda i Prištine u Vašingtonu nazvao istorijskim a na Tviteru je potvrdio da će DFC otvoriti kancelariju, kako bi otpočela sa projektima ključnim za ekonomsku normalizaciju između Beograda i Prištine, dogovorenu na sastanku u Beloj kući.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

https://www.danas.rs/ekonomija/investicioni-bum-bez-dovoljno-benefita-za-srbiju/

Bivšem direktoru „Puteva Srbije“ Branku Jociću pet godina zatvora – 021.rs Novosadski informativni portal

Ovom odlukom potvrđen je deo prvostepene presude kojom je u maju 2019. godine osuđen Jocić, kao i još dvojica privrednika iz preduzeća „Rotijer“, Dragan Pavlović i Milan Josipović, na zatvorske kazne od pet, odnosno tri godine zatvora zbog zloupotrebe položaja.

 

Deo presude kojom je Predrag Todosić bio osuđen na dve godine zatvora, Apelacioni sud je ukinuo, jer smatra da je u tom delu presudom prekoračena optužba, pa je naložio da mu se suđenje ponovi, objavljeno je na sajtu Apelacionog suda.

 

Potvrđenom presudom, Jociću je izrečena i mera zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovođenje tuđom imovinom ili čuvanje te imovine u trajanju od tri godine. Vreme provedeno u zatvoru ne uračunava se u vreme trajanja ove mere. Oko 14 meseci koliko je Jocić proveo u pritvoru, uračunava mu se u zatvorsku kaznu, kao i ostalim osuđenima u ovom slučaju.

 

Takođe, protiv Jocićeve majke, Radmile Jocić, optužnica je ranije odbačena jer je trajno neuračunljiva, ali joj je sud oduzeo stan površine 63 metra kvadratna u Loznici.

 

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva, povodom ovog slučaja, upućeno na parnicu.

 

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je prvostepeni sud pravilno zaključio da između službene radnje koju je preduzeo Jocić i primljenog poklona za njegovu majku, koji je plaćen sa računa privrednog društva „Rotijer“, postoji uzročno-posledična veza, te da je Jocić znao da parafiranjem ugovora stvara privid da će javno preduzeće čiji je bio generalni direktor navodno upravljati projektima.

 

Što se tiče krivičnog dela koje se odnosi na lokaciju Loznica i Krupanj, Apelacioni sud navodi da je prvostepeni sud ispravno zaključio da je Jocić kriv, imajući u vidu da je „životno i logično da je kao generalni direktor JP ‘Putevi Srbije’ i lice sa stečenim visokim obrazovanjem imao jasna saznanja da ugovori koje parafira sadrže nedostatke koji onemogućavaju bilo kakvu tehničku implementaciju projekata koji se u njima pominju, odnosno znao je koje je lice ovlašćeno za izradu tehničke dokumentacije“.

 

Prema viđenju Apelacionog suda, Jocić, Pavlović i Josipović su preduzimali radnje koje nisu bile u skladu sa tada važećim zakonskim i podzakonskim aktima. Oni su, kako se navodi u odluci, imali veoma neformalan i proizvoljan pristup, koji se ispoljavao parafiranjem ugovora koji nisu zavedeni, izvođenjem radova koji ne predstavljaju sanaciju klizišta, nevođenjem građevinskog dnevnika na gradilištima na kojima su izvedeni radovi. Takođe, građevinski dnevnik nije overen propisanim pečatom odgovornog izvođača radova, jer odgovorni izvođač radova nije ni bio određen, shodno Zakonu o planiranju izgradnji, pa nisu svakodnevno ni unošeni navodi koje je to lice bilo ovlašćeno da unosi u građevinski dnevnik.

 

Sud je u odnosu na Pavlovića pravosnažno odbio optužbu da je izvršio krivično delo davanje mita.

 

Ranije je sud odlučio da se Jociću i članovima njegove porodice privremeno oduzme sedam nekretnina u Srbiji i Crnoj Gori, kao i 12 ručnih satova jer postoji sumnja da su stečeni nelegalnim putem. Nakon osuđujuće pravosnažne presude, sada bi trebalo da bude pokrenut postupak za trajno oduzimanje te imovine.

 

Protiv Jocića i još 15 optuženih vodi se postupak pred Specijalnim sudom po drugoj optužnici za zloupotrebe u preduzeću „Putevi Srbije“.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/252653/Bivsem-direktoru-Puteva-Srbije-Branku-Jocicu-pet-godina-zatvora.html

Do kraja 2021. godine od Preljine do Požege novim auto-putem – Energetski Portal

Foto: Vlada Republike Srbije

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović održala je danas u kampu u Pakovraću sastanak sa investitorom, izvođačima radova, nadzornim organom i glavnim projektantom izgradnje auto-puta “Miloš Veliki” od Preljine do Požege.

Mihajlović je naglasila da je reč o jednom od najvažnijih projekata na teritoriji Srbije, podsetivši na obećanje direktora CRBC-a predsedniku Republike da će deonica od Preljine do Požege biti završena do kraja sledeće godine.

Ona je iznela uverenje da će kvalitet izvedenih radova biti najbolji, istakavši veliki značaj ovog projekta za povezivanje Srbije sa regionom, ali i za Čačak koji postaje centar naše zemlje, s obzirom na auto-puteve koji prolaze kroz njega.

Pročitajte još:

Potpredsednica Vlade je, takođe, navela da je koronavirus imao ogroman uticaj na saobraćaj u Srbiji i na finansijsko stanje u “Putevima Srbije”.

Činjenica je da ćemo mnogo izgubiti od prihoda putarina, ipak, projekte koje smo započeli na regionalnim i lokalnim putevima ćemo završiti, a za ono što je planirano da se radi uradićemo projektno-tehničku dokumentaciju, u nadi da će sledeća godina biti bolja, poručila je ona.

Mihajlović je navela da je danas u Srbiji aktivno 63.000 gradilišta, sa više od 7.000 radnika na najvećim gradilištima, ocenivši da je to izuzetno važno za dalji rast i razvoj naše zemlje.

Takođe, ona je najavila da će se nastaviti ulaganja i u niški i u kraljevački aerodrom, da se završava aerodrom u Pranjanima i da će do kraja sledeće godine biti završen i aerodrom u Trebinju.

Izvor: Vlada Republike Srbije

https://www.energetskiportal.rs/do-kraja-2021-godine-od-preljine-do-pozege-novim-auto-putem/

Gastarbajteri u Srbiji: Štrajk glađu radnika iz Indije – Radio Slobodna Evropa

Slučaj radnika iz Indije koji su nedavno štrajkovali glađu u Kraljevu, nije usamljen, uverava naučni saradnik na beogradskom Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović.

Ovaj ekspert iz oblasti radnog i socijalnog prava, prognozira da će takvih slučajeva u budućnosti biti sve više.

Oko 40 radnika iz Indije, koji su bili angažovani na izgradnji puteva u Srbiji, štrajkovali su ispred Osnovnog suda u Kraljevu na jugozapadu Srbije 16. i 17. avgusta zahtevajući da im firma u kojoj su angažovani, Građevinsko preduzeće Nikolić, isplati zaostale zarade i obezbedi avionske karte za povratak u Indiju.

Kompanija „Nikolić“ iz Kraljeva, čija je vlasnica Nina Nikolić, dovela je prošle godine oko 150 radnika iz Indije. Oni su angažovani preko američke kompanije „Idea kapital“ čija je direktorka takođe Nina Nikolić, koja je istovremeno i zastupnica ogranka u Srbiji.

Mario Reljanović objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) da to što su državne institucije ostale neme na molbe i optužbe radnika iz Indije na najbolji način ilustruje odnos države prema sopstvenim zakonima, ali i prema radnicima iz inostranstva.

Zašto nadležni ćute?

Reljanović podseća da Zakon o radu strane državljane zaposlene kod poslodavca na teritoriji Srbije tretira kao i domaće radnike, kao i Zakon o zapošljavanju stranaca, koji propisuje da stranci zaposleni u Srbiji imaju jednaka prava i obaveze kao i njeni državljani, što poslodavci, prema njegovim rečima, ne poštuju, a državne instrukcije „ne primećuju“.

„Čini mi se da država prećutno dozvoljava da se radna snaga uvozi, i to na način da ne moraju da se poštuju čak ni osnovna prava radnika koja bi oni imali po našem zakonodavstvu“, ističe Reljanović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji deficit jeftine radne snage, jer je mnogo ljudi odlučilo da ode iz zemlje, zbog čega se ona sada uvozi.

“Slučaj radnika iz Indije pokazuje da oni za poslodavca moraju biti još jeftiniji (povoljniji) nego domaći radnici. Do sada smo se reklamirali kao zemlja sa jeftinom radnom snagom, a sada ćemo se reklamirati da imamo i uvezenu robovsku radnu snagu“, kaže Reljanović.

Njegov komentar odnosio se na promotivni spot koji je emitovan pre šest godina na CNN-u, a u kojem se Srbija reklamirala kao zemlja sa, između ostalog, jeftinom radnom snagom.

Kineski radnici najbrojniji

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje koja izdaje dozvole za rad strancima, u Srbiji je u prvih šest meseci ove godine izdato 5.106 radnih dozvola, od čega 2.576 za zapošljavanje, 804 za samozapošljavanje, 793 za upućena lica, 323 za kretanje u okviru privrednog društva, 583 lične radne dozvole, 16 radnih dozvola nezavisnim profesionalcima i 11 radnih dozvola za osposobljavanje i usavršavanje.

Najviše radnih dozvola izdato je državljanima Republike Kine, Ruske Federacije i Turske, a na spisku zemalja čiji građani rade u Srbiji nalazi se i Indija.

Radna manipulacija

Međutim, prema nezvaničnim procenama broj stranih radnika koji su u Srbiji angažovani bez radnih dozvola je izuzetno veliki, a posebno je zabrinjavajuća činjenica što su ti radnici angažovani na izgradnji kapitalnih projekata i što država zatvara oči pred njom, upozorava Mario Reljanović.

On napominje da je to opasna praksa koja Srbiju može svrstati u red zemalja u kojima je radna eksploatacija veoma razvijena.

„Pre nekoliko dana pronađeni su Turci koji su ilegalno radili na izgradnji stanova. Ljudi iz Sindikata putara kažu da Turaka, Pakistanaca i Indijaca ima jako mnogo na svim deonicama auto-puta“, objašnjava Reljanović.

U julu ove godine oko 80 radnika iz Turske koji su angažovani na projektu Beograd na vodi štrajkovalo je jer im poslodavac, turska kompanija, nije isplatio zarade više od dva meseca.

Reljanović upozorava i da se strani radnici koji imaju takav tretman u Srbiji mogu smatrati žrtvama trgovine ljudima.

Inspekcije u Srbiji nenadležne

U pisanom odgovoru na pitanja RSE, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja naglašava da stranac kome je izdata dozvola za rad „ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Republike Srbije“.

U dopisu se navodi da Inspekcija rada ne raspolaže podacima o ukupnom broju radno angažovanih državljana Indije u Srbiji.

Kako se navodi u odgovoru, državljani Indije koje je inspekcija rada zaticala na gradilištima, a koji su se požalili na uslove, zaposleni su kod stranog poslodavca od koga su, kako se objašnjava, upućeni kod drugog, domaćeg poslodavca, za koga vrše ugovorene poslove.

“Za upućena lica prema pomenutom zakonu, u smislu njihovog radnog angažovanja, poslodavac u našoj zemlji je dužan da pribavi dozvolu za privremeni boravak i radnu dozvolu, i da prema radno angažovanim licima preduzme mere za njihov bezbedan i zdrav rad“, ističe se u odgovoru za RSE.

Ministarstvo za rad je navelo i da prilikom inspekcijskog nadzora kod poslodavca GP „Nikolić“ iz Kraljeva nisu utvrđene nepravilnosti iz domena nadležnosti inspekcije rada.

Inspektori rada su, kako se dodaje, 12. avgusta izvršili inspekcijski nadzor u firmi Nikolić u Kraljevu, postupajući po predstavci državljana Indije, koju je potpisalo 25 radnika.

Utvrđeno je da su jednom broju državljana Indije istekle radne dozvole za upućena lica, koje su izdate od strane Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Kraljevo, napominje se u odgovoru ministarstva.

Ministarstvo: Nadležna inspekcija u SAD

Na pitanje RSE da li je tačna informacija da Inspekcija rada u Kraljevu ne može ništa da preuzme jer su radnici iz Indije angažovani peko kompanije čije je sedište u Majamiju u SAD i da je, shodno tome, za njih nadležna američka inspekcija, Ministarstvo je odgovorilo pozitivno.

„Za upućena lica prema pomenutom zakonu, u smislu njihovog radnog angažovanja, poslodavac u našoj zemlji je dužan da pribavi dozvolu za privremeni boravak i radnu dozvolu i da prema radno angažovanim licima preduzme mere za njihov bezbedan i zdrav rad“, kaže se u odgovoru Ministarstva i dodaje „da se prava angažovanih lica iz radnog odnosa ostvaruju po propisima države iz koje su ta lica upućena u skladu sa zaključenim ugovorima o radnom angažovanju“.

„U vezi sa ostvarivanjem prava po osnovu radnog angažovanja državljana Indije koji su u radnom odnosu kod stranog poslodavca registrovanog u SAD, stvarno i mesno je nadležna odgovarajuća inspekcijska služba u Americi i ona jedino može utvrditi zakonitost upućivanja lica na rad u inostranstvo i ostvarivanje njihovih prava prema propisima koji važe u Americi“, ističe Ministarstvo.

‘Tumačenje ministarstva neprihvatljivo’

Za Marija Reljanovića takvo tumačenje domaćih zakona i propisa je potpuno neshvatljivo i neprihvatljivo.

„To je nešto što bih ja nazvao saučesništvom države u pribavljanju potpuno obespravljene, jeftine radne snage. I Vi i ja možemo da osnujemo firmu na Kipru…()…da sami sebi uvezemo radnike i da ih držimo zavezane u nekom podrumu gde nam rade, a da po tom tumačenju to nije jurisdikcija inspekcije rada i da se u takvim slučajevima ne mogu primeniti zakoni Srbije“, kaže Reljanović.

On dodaje da će, ako se ovakvo tumačenje zakona produži, to značiti da se Srbija odrekla suvereniteta da bi obezbedila jeftinu radnu snagu.

Sagovornik RSE upozorava da ugovori o radu koje strani radnici potpisuju sa agencijama i kompanijama preko kojih se dolazi do posla u Srbiji, po pravilu nisu usklađeni sa srpskim radnim pravom, što nesavesnim poslodavcima daje širok prostor za manipulacije.

Sindikat: Državne institucije da rade svoj posao

Generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata (SSS) Zoran Mihajlović kaže za RSE da se na osnovu ovog ali i drugih sličnih primera može zaključiti da država na neki način štiti neodgovorne i nekorektne poslodavce.

Taj sindikat je zajedno sa nevladinom organizacijom „Astra“, koja se bavi iskorenjivanjem svih oblika eksploatacije i pružanja pomoći žrtvama, stupio u kontakt sa međunarodnim komitetom sindikata i Savezom sindikata Indije i obavestio ih o izuzetno teškom položaju njihovih radnika u Srbiji.

„Od državnih institucija, a pre svega od inspekcije rada, očekujemo da preuzmu odgovornost, počnu da rade svoj posao i zaštite preostale indijske radnike od samovolje poslodavca“, ističe u izjavi za RSE Mihajlović.

On ocenjuje da je obrazloženje za pasivan pristup državnih organa ovom problemu, po kome su za radnike iz Indije angažovane za rad u Srbiji nadležne američke inspekcije, skandalozno.

“Pozivamo državu da na svojoj teritoriji primenjuje svoje zakone“, ističe Mihajlović.

U kompaniji Nikolić čekaju da se reši problem

RSE je u više navrata telefonom i SMS porukama komunicirao sa Ninom Nikolić u nameri da čuje njeno mišljenje o problemima radnika iz Indije, ali je ona neposredno pred zaključenje ovog teksta u SMS poruci poručila da će o tome moći da govori tek kada reši taj problem.

Nikolić je u ranije, u izjavi koju je dala za N1 televiziju 4. avgusta, rekla da njena kompanija ima veliku grupu ljudi koji su otkazali ugovore u februaru i martu ove godine i da oni od tada praktično ne rade.

„Svi su i dalje na našem trošku. Žive kod nas, hranimo ih i šaljemo kod lekara. Letovi za Indiju ne saobraćaju već duže vreme. Čim se otvore, poslaćemo ih kućama, o našem trošku kao što smo i prethodno radili. Sve radimo u skladu sa njihovim ugovorima“, navela je Nikolić.

Štrajk glađu radnika iz Indije u Kraljevu


Štrajk glađu radnika iz Indije u Kraljevu

Radnici se vraćaju u Indiju

Međutim, prema navodima NVO „Astra“, GP „Nikolić“ nije ispunilo obećanja koja se odnose na uslove smeštaja, ishranu i isplatu zarada, pa se deo radnika početkom ove godine vratio u Indiju, a oni koji su ostali prošle nedelje su dvodnevnim štrajkom glađu u centru Kraljeva morali da se bore za svoja prava.

U odgovoru Ministarstva za rad se navodi da inspekcija nije kontrolisala uslove smeštaja radnika iz Indije, jer to nije u njihovoj nadležnosti.

Srna Ignjatović iz NVO „Astra“ ocenjuje u izjavi za RSE da su radnici u Srbiji izloženi radnoj eksploataciji i ističe da je posebno zabrinjavajuće što nijedna državna institucija kojima su se obraćali nije reagovala na njihove molbe za pomoć.

Članice „Astra tima“ za podršku žrtvama prisustvovale su u petak 17. avgusta potpisivanju ugovora između predstavnika GP „Nikolić“ i radnika iz Indije, kojim je okončan njihov štrajk glađu i najavljen njihov skori povratak kući.

„Indijski radnici su prihvatili da im poslodavac isplati jednu zaostalu platu, kupi avionske karte za povratak u njihovu zemlju i da im finansira testove na korona virus, koji su obavezni“, objašnjava za RSE Srna Ignjatović.

Za uzvrat, dodaje ona, radnici su potpisali izjave da više nemaju nikakvih finansijskih potraživanja od poslodavca.

“Predviđeno je da se radnici u Indiju vraćaju u desetočlanim grupama“, kaže Ignjatović.

Kako se vidi na Twitter nalogu ambasade Indije u Srbiji, devet radnika iz te zemlje je napustilo Srbiju 26. avgusta letom do Indije preko Dubaija.

Prethodno je, 10. avgusta, njih 18 napustilo Srbiju, navodi se na Twitter nalogu ambasade.

https://www.slobodnaevropa.org/a/gastarbajteri-u-srbiji-strajk-gladju-radnika-iz-indije/30805533.html

Sloga: Zabrinuti smo za radnike iz Indije koji štrajkuju – Danas

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ izrazili su danas „duboku zabrinutost i punu sindikalnu solidarnost“ sa radnicima iz Indije koji su angažovani na izgradnji puteva Srbije, a koji u Kraljevu štrajkuju, jer su, kako je navedeno, postali žrtve najgrublje eksploatacije.

Sloga: Zabrinuti smo za radnike iz Indije koji štrajkuju 1Foto: Z. Nikolić

U saopštenju „Sloge“ se podseća da je zbog toga reagovao i ogranak UNESCO za bioetiku koji je zatražio reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Kao sindikat, odgovorno potvrđujemo da UNESCO ima pravo i na izraženu zabrinutost zbog ozbiljnih oblika eksploatacije i kršenja ljudskih prava i domaćih radnika u Srbiji, poput radnika leskovačke Jure i drugih preduzeća“, navedeno je u saopštenju.

Istaknuto je da je Srbija poslednjih godina zahvaljujući „nekontrolisanom, neoliberalnom konceptu slobodnog tržišta i autoritarne vlasti postala meka za brzu zaradu mešetarenjem na radničkoj muci“.

Iz „Sloge“ su ukazali da većina radnika u državi radi za minimalnu cenu rada bez nade da za rad dobiju i pristojnu zaradu dostojnu čoveka.

„Nehuman i eksploatorski oblik se najviše iskazao tokom vanrednog stanja zbog Kovida 19, kada su radnici od strane poslodavaca bukvalno terani i ucenjivani da rade suprotno preporukama koje su stizale iz SZO, dok je ozbiljna reakcija države izostajala“, navedeno je u saopštenju.

U sindikatu „Sloga“ smatraju da odgovornost za takvo stanje u oblasti rada „snosi isključivo aktuelna autoritarna vlast koja dopušta kršenje radnih prava, dok istovremeno ne dopušta nezavisan rad inspekcijskih organa“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

https://www.danas.rs/ekonomija/sloga-zabrinuti-smo-za-radnike-iz-indije-koji-strajkuju/

BISERI NAŠE DRŽAVE: Top pet gradova u Srbiji koji će doživeti ekonomski bum (VIDEO) – Srbija danas

Naime, Unija je dodelila milion evra podrške za oko 120 projekata.

Neka „zaboravljena mesta“ u Srbiji ponovo oživljavaju, zahvaljujući rekordnoj poseti ovog leta, novim putevima, otvaranju radnih pozicija…

JAPAN OSTAO BEZ CIFARA ZA KREDITNE KARTICE: Korona pospešila onlajn kupovinu i elektronsko plaćanje

JAPAN OSTAO BEZ CIFARA ZA KREDITNE KARTICE: Korona pospešila onlajn kupovinu i elektronsko plaćanje

81,4 MILIJARDE EVRA NA ZAJAM: Evropska komisija daje novac za očuvanje radnih mesta u 15 zemalja EU

81,4 MILIJARDE EVRA NA ZAJAM: Evropska komisija daje novac za očuvanje radnih mesta u 15 zemalja EU

ZAŠTO JE SADA PRAVO VREME DA KUPITE STAN? Banke nude manje učešće, a od septembra stižu NOVE OLAKŠICE

ZAŠTO JE SADA PRAVO VREME DA KUPITE STAN? Banke nude manje učešće, a od septembra stižu NOVE OLAKŠICE

Putevi od davnina spajaju ljude i narode, a Srbija je poslednjih godina poseban akcenat stavila na izgradnju auto-puteva koji bi „zaboravljenim“ gradovima mogli da vrate sjaj.

Ipak, negde nisu samo auto-putevi presudili, već i sama situacija s pandemijom, koja je pogurala domaći turizam, pre svega onaj na planinama, u banjama i manjim mestima naše zemlje.

Zanimljivo je i to što „tradicionalno prebukirane“ destinacije bivaju manje interesantne, jer naši turisti otkrivaju lepote neotkrivene Srbije. Isto tako, određenim mestima cenu dižu planovi o izgradnji fabrika, kao na primer, u Inđiji ili na jugu zemlje.

Prema podacima resornog ministarstva, broj gradilišta je u Srbiji porastao sa 1.500 iz 2013. godine na 62.000, koliko ih ima danas.

Od Požarevačke petlje do Golupca vodiće brza saobraćajnica, koja bi mogla značajno da doprinese statusu tog mesta.

Smeštena na obali Dunava, i poznata po burnoj istoriji i Golubačkoj tvrđavi, ta opština ima šansu da oživi: nova saobraćajnica bi trebalo da bude duga 68 km i da ima četiri vozne trake, projektovane za brzinu od 100 kilometara na čas. Osim toga, ovaj kraj ima turistički potencijal koji je prepoznala i EU.

Milion evra za „neotkriveni dragulj Srbije“

Naime, Unija je dodelila milion evra podrške za oko 120 projekata, koji treba da uklone posledice pandemije i da ožive Boljevac, Bor, Golubac, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek, Smederevo, Negotin, Požarevac, Veliko Gradište, Sokobanju i Zaječar.

Ako se pomerimo malo ka jugu, dolazimo do Kruševca koji je ekonomski centar Rasinskog okruga. Kako su u junu najavili iz ministarstva građevine, ovaj grad bi mogao da bude „najzeleniji“, s obzirom da je u njemu, prvi put u Srbiji, izgrađena moderna fabrika za preradu otpadnih voda.

Kruševac će uskoro biti spojen sa Moravskim koridorom, što može značiti priliv velikog broja investicija. Takođe, to je šansa za Kruševljane da ostanu da žive i rade u svom rodnom mestu.

Ni Inđija ne zaostaje za vrednim ulaganjima.

Naime, kompaniji „Toyo“ odobreno je korišćenje zemljišta za izgradnju fabrike guma. Vrednost tog zemljišta, koje će biti otuđeno bez naknade, iznosi više od 350 miliona dinara, a u sam projekat je uloženo čak 364 miliona evra.

Ono što je značajno za ovaj grad i njene stanovnike, jeste da se investitor obavezao da će otvoriti radna mesta, povezana sa investicijom. I dok bi Inđija mogla da postane „raj“ za proizvodnju guma i kvalifikovani kadar, još jedan vojvođanski grad postao je raj – ali za nekretnine.

Kvadrat 600 evra

Na širenje novogradnje u Zrenjaninu posebno je uticao dolazak stranih investitora, pa tako on sada spada u top tri grada u kojima vredi imati nekretninu. Kvadrat u Zrenjaninu je 600 evra i nastavlja da se penje.

Inače, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je rani javni uvid povodom izrade prostornog plana područja posebne namene koridora auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.

To bi dodatno trebalo da utiče na konkurentnost Beograda, ali i Vojvodine, a u obuhvatu plana nalaze se i dva aerodroma: Ečka i Čenej. Nastavak ovog državnog puta severno od Zrenjanina prema Novom Sadu, predstavlja važnu vezu ka međunarodnom putu E-75.

Takođe, kako je najavljeno u novembru prošle godine, auto-put Ruma-Šabac biće gotov za sada već dve i po godine, kao i brza saobraćajnica Šabac-Loznica. U taj projekat je uloženo skoro 500 miliona evra. Drugim rečima, na potezu od Rume do Loznice gradi se 77 kilometara najmodernijih saobraćajnica u tom delu zemlje, a Šabac dobija i novi most na Savi.

Čačak postaje grad svetskih ideja?

Aktuelni projekti će značajno olakšati kretanje stanovnicima iz gusto naseljenih mesta oko ovih gradova, koji ubuduće neće morati da kruže i idu starim putem. Još jedan grad je dodatno dobio na značaju polovinom juna, a to je Čačak, budući da je tamo otvoren Naučno-tehnološki park.

Čačak je tako postao grad koji ima veliki potencijal na polju digitalizacije i nauke, i može privući mnogo stranih investitora.

Čak dve inovativne ideje promovisane u poslednje vreme potiču od mladih Čačana: jednu je osmislio Branimir Plazinić, a reč je o prvom rotacionom parking sistemu u Srbiji.

Iza druge ideje, o eko-pločama od stakla, takođe stoji Čačanin: Pavle Milošević se nakon studija u Kini vratio u rodnu zemlju, i započeo jedinstveni biznis koji je prvi tog tipa, kako kaže, u Evropi.

Podsetimo, krajem decembra 2019. vozači su mogli da se uvere i u prednosti auto-puta „Miloš Veliki“, kada je prvi put bilo moguće stići od Beograda do Čačka za oko sat vremena.

HRVATI GRCAJU U DUGOVIMA ZBOG KORONE! Zadužuju se od EU za novih milijardu evra

HRVATI GRCAJU U DUGOVIMA ZBOG KORONE! Zadužuju se od EU za novih milijardu evra

SEVER EVROPE NA KOLENIMA: Ovo niko nije očekivao, najveći pad standarda u istoriji skandinavskih zemalja

SEVER EVROPE NA KOLENIMA: Ovo niko nije očekivao, najveći pad standarda u istoriji skandinavskih zemalja

Telekom Srbija započeo proces izdavanja korporativnih obveznica

Telekom Srbija započeo proces izdavanja korporativnih obveznica

Na livadi pored Ribničkog jezera niče Zlatni grad: Cena zemljišta na ovom zlatiborskom području duplo skočila

Na livadi pored Ribničkog jezera niče Zlatni grad: Cena zemljišta na ovom zlatiborskom području duplo skočila

POTREBNO JE VIŠE PROJEKATA I BRŽI RAZVOJ: Ana Brnabić ambiciozno namerava da podigne ovaj srpski veliki grad

POTREBNO JE VIŠE PROJEKATA I BRŽI RAZVOJ: Ana Brnabić ambiciozno namerava da podigne ovaj srpski veliki grad

 

https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/biseri-nase-drzave-top-pet-gradova-u-srbiji-koji-ce-doziveti-ekonomski-bum-video-2020-08-26

Potrošnja goriva od marta pala 15 procenata – B92

Beograd — Potrošnja goriva u Srbiji pala je od početka krize 15 odsto, a posle dinamičnog pada usledio je rast i može se očekivati da će sadašnje cene derivata mirovati.

Izvor: Tanjug

Foto: Depositphotos/Ensuper

Foto: Depositphotos/Ensuper

To je danas za Tanjug rekao generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

Benzin i dizel su u Srbiji ove godine prvo pojeftinili za 27 do 32 dinara, a nedavno su poskupeli za 11-12 dinara.

Cene su pratile periode velikog pada cene nafte a zatim i period porasta te cene na svetskom tržištu.

„Ovakve promene cena u Srbiji se pre svega mogu pripisati promeni cene sirove nafte, mada je u međuvremenu došlo do povećanja i akcize za 1,3 dinara sa PDV-om. Sada je cena sirove nafte čitavog avgusta, između 40 i 45 dolara po barelu, i može se reći da je stabilna, samim tim nema promena troškova naftnih kompanija pa ni cene goriva“, kaže Mićović.

Na pitanje kakve se cene mogu očekivati u narednom periodu on kaže kako nikada nije bilo nezahvalnije bilo šta dugoročno prognozirati.

„Nema najava nekih većih promena na globalnom ni na lokalnom tržištu, očekujem da će ove cene goriva ostati. Da li će biti dinar ili dva, gore ili dole, teško je predvideti ali to ne može dramatično da promeni život ili ekonomiju“, kaže on.

Mićović kaže da je ove godine s obzirom na dramatična dešavanja u društvu i na tržištu nafte i derivata zabeleže neuobičajeno mali pad potrošnje goriva u Srbiji.

„U prvih šest meseci samo 10 posto je bila manja potrošnja goriva. Od marta do danas pad je oko 15 procenata. To je još uvek manje nego što bi se očekivalo“, rekao je on.

Ovog leta izostao je tranzit kroz Srbiju, ali se naši građani unutar granica države daleko više kreću, mnogi rade od kuće ali se manje prelazi granica i kupuje gorivo u BiH i Severnoj Makedoniji i Mićović kaže da takva kretanje na tržištu jedna drugo potiru.

Dodaje da se na nacionalnom tržištu potrošnja ipak ne vraća očekivanom dimikom a tek će se videti kako će septembar pre svega po pitanju pandemije uticati na privredu.

Ona kaže da će potrošnja na poljoprivredi i ove jeseni postojati, da se izgradnja puteva odvija planiramo dinamikom, a u problemu su trasporteri u prevozu putnika koji su ozbiljni potrošači.

„Smatramo da je prilika da država preduzme korake i pomogne privredi. Treba možda postaviti pitanje opšteg smanjenja akciza, ali bi svakako bio korak da se napravi diferencijacija između poljoprivrede, transporta, industrije i ostale potrošnje“, kaže on.

Objašnjava da u većini zemalja postoje različite akcizne stope za različite namene, i da je to prilika za Srbiju kako bi pomogla svojoj ekonomiji.

„Manje fiskalno opterećenje za određene namene povećalo bi potrošnju goriva, šlo bi išlou prilog naftnim kompanijama ali istovremeno ne može da ne ide u prilog budžetu. Svako povećanje potrošnje dovelo bi do povećanog priliva u budžet, bez obzira na smanjenje akciza. Mi cenimo da bi kroz jaču ekonomiju sve to bilo vraćeno u budžet više nego što bi budžet izgubio smanjenjem priliva od akciza“, kaže on.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=21&nav_id=1722311