Miloš Veliki, Vožd Karađorđe: Koji su auto-putevi najneophodniji – BBC

Deonica Miloš VelikiImage copyrightFonet
Natpis na slici Deonicu autoputa Miloš Veliki otvorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Barem što se tiče ceremonija otvaranja auto-puteva po Srbiji, letnja sezona 2019. će se svakako pamtiti kao jedna od uspešnijih.

Više hiljada ljudi okupilo se u nedelju na petlji Ljig i prisustvovalo otvaranju deonice auto-puta ka Čačku. Deonica puta nazvana je Miloš Veliki.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić provozao se panoramskim autobusom novom deonicom sa članovima vlade i gostima iz regiona.

Vučić je iskoristio priliku da najavi još jedan auto-put nazvan po istorijskoj ličnosti.

Vožd Karađorđe povezivaće sever Šumadije sa istokom Srbije.

Međutim, automobila na putevima je mnogo, kao i smerova kretanja, pa se postavlja pitanje koliko je još auto-puteva u Srbiji potrebno i koji su vozačima najneophodniji.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović ranije je najavila izgradnju tri nova auto-puta.

Koridor 11

Auto-put od Beograda do Crne Gore (Koridor 11), planiran da bude dugačak 270 kilometara, i dalje je prioritet.

Nova deonica od Obrenovca do Ljiga dugačka je 62.7 kilometara, što zajedno sa ranije otvorenom deonicom Ljig-Preljina čini 103.6 kilometara auto-puta E763 Beograd-Južni Jadran.

Izgradnja Koridora 11 počela je pre 11 godina, a kako stoji na sajtu Koridora Srbije očekivani rok za završetak radova je kraj 2019. godine.

Završetak radova najavljivan je više puta, pa je tako ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović obećavala da će put biti gotov 2017. godine, odnosno da će već tada do Zlatibora biti moguće doći za samo jedan sat.

Koliko će Koridor 11 koštati nije poznato, ali se zna cena deonica.

Za put Ljig-Preljina utrošeno je 760 miliona dolara, a ugovorena vrednost poslednje otvorene deonice je 430 miliona evra, što je sedam miliona evra po kilometru, objavio je Insajder.

Image copyrightKoridori Srbije/BBC
Natpis na slici Koridor 10

Gde ćemo pre?

Auto-put Miloš Veliki će postići pun efekat kada se izgrade deonice od Novog Beograda do Surčina i do Obrenovca, smatra Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP.

Očekuje se da deonica od Obrenovca do Surčina bude gotova do kraja 2019. godine, a od Surčina do Novog Beograda do sredine 2021. godine.

„Tada će Beograd biti optimalno povezan sa Čačkom“, kaže Ignjatović za BBC.

Saobraćajni institut CIP projektuje i deonicu auto-puta od Preljine do Požege, a prema rečima Ignjatovića, očekuje se i početak projektovanja „najteže deonice na Koridoru 11 – od Požege do Boljara.

„Kada se okončaju projekti i izvedu radovi na predmetnim deonicama može se zaključiti da će Srbija dobiti savremen, moderan auto-put od Beograda do Boljara“, istakao je Ignjatović.

Dodaje da je od velikog značaja za Srbiju i završetak autoputne i železničke obilaznice oko Beograda, kao i Moravskog koridora.

Koridor 11 je „prioritet koji mora da se kompletira“ i za nekadašnjeg ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića.

„Obavezno nastavak auto-puta od Preljine do Požege, pa od Požege do Ivanjice, granice sa Crnom Gorom“, smatra Mrkonjić.

Koridor 10

Ni Koridor 10 još nije gotov, jer su radovi na istočnom kraku ka Bugarskoj još uvek u toku.

Najavljivano je da će taj auto-put na jesen biti potpuno otvoren za saobraćaj.

Najveći izazov na izgradnji tog auto-puta bio je deo kroz Grdeličku klisuru. Ova deonica otvorena je u maju 2019. godine.

Izgradnja južnog dela Koridora 10 dugog 74 kilometra počela je 2013. godine. Na delu kroz Grdeličku klisuru radilo se šest godina i za to vreme je izgrađeno 26,3 kilometra auto-puta, 36 mostova i dva najsavremenija tunela, podaci su Koridora Srbije.

Za Miloša Velikog zasad potrebni veliki rezervoari

Oni koji se zapute u Čačak, moraće da napune rezervoare pre izlaska na novu deonicu auto-puta, jer pumpi na novom putu još uvek nema, pišu Večernje novosti.

Prve pumpe bi trebalo da se otvore tek sledeće godine.

A pumpi još uvek nema ni na novoj deonici Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri.

Moravski Koridor i novi autoputevi

„Na leto nas očekuje početak radova na auto-putu ka Bosni i Hercegovini, od Sremske Rače do Kuzmina, kao i Moravskog koridora, veoma važnog za Srbiju jer će povezati Koridore 10 i 11 i velike gradove u centralnom delu zemlje“, rekla je Mihajlović medijima.

Planirano je da Moravski koridor bude dugačak 112 kilometara. Ovaj auto-put povezivaće Pojate i Preljinu.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trenutno traži strateškog partnera za izgradnju ovog koridora.

A jedan od najvećih građevinskih poduhvata biće izmena toka Zapadne Morave.

Prostorni plan budućeg auto-puta otkriva da je predviđeno da se tok reke izmeni u blizini Kraljeva.

Kada je reč o planovima za nove deonice auto-puta, Mrkonjić kaže da „mi možemo da se ljutimo koliko hoćemo, ali auto-put Priština-Niš-Sofija spada u evropski koridor“.

Mrkonjić dodaje da je veoma važna i deonica Beograd-Obrenovac Koridora 11.

Dodaje da auto-put Beograd-Čačak, „možda nije bio od interesa za Evropu“, ali je svakako bio „najteži put sa najgušćim saobraćajem“.

Vožd Karađorđe

Još jedna istorijska ličnost – Vožd Karađorđe – trebalo bi da poveže Šumadiju i istočnu Srbiju.

Šumadijski koridor koji će povezivati Mladenovac i Bor, nosiće ime po vođi Prvog srpskog ustanka.

Kako je istakao predsednik Srbije, auto-put Vožd Karađorđe i brza saobraćajnica ići će „u ipsilon kraku od Mladenovca do Aranđelovca, od Topole do Rače, Svilajnca do Despotovca i Bora“.

Image copyrightPA
Natpis na slici Izgradnjom auto-puteva, brzina kretanja vozila će se povećavati, a broj nezgoda smanjivati.

Sa bezbednosne strane, svaki autoput je dobrodošao

Izgradnjom ovakvih savremenih puteva brzina kretanja vozila će se povećavati, a broj nezgoda smanjivati, smatra direktor Saobraćajnog instituta CIP.

Sličnog mišljenja je i Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

„Izgradnja auto-puteva u Srbiji ima strateško značenje ne samo po pitanju privrede, već i iz aspekta bezbednosti saobraćaja“, izjavio je ranije Okanović za BBC.

Okanović je istakao da se veliki broj saobraćajnih nesreća dešava upravno na deonica od Beograda ka Crnoj Gori.

„Ta deonica je izuzetno opterećena, uz niz nepovoljnih okolnosti koje utiču na bezbednost saobraćaja. Onog trenutka kada taj isti putni pravac pokrijete auto-putem, slika se drastično menja na bolje.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-49397668

Samit EBRD u Sarajevu: Kako se politika isprečila razgovorima o privredi na Balkanu – BBC News

Zajednička slika lidera, bez Hašima Tačija i Ane BrnabićImage copyrightEBRD
Natpis na slici Zajednička fotografija lidera – Hašim Tači se nije ni pojavio, Ana Brnabić se nije fotografisala

Na fotografiji lidera Balkana sa Samita EBRD nedostaju jedan predsednik, koji se iz protesta nije pojavio, i jedna premijerka koja je bila prisutna ali nije učestvovala u svečanom fotografisanju.

Ovako je u jednoj rečenici izgledao premijerski i predsednički sastanak u Sarajevu, koji je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj.

Samit EBRD održava se ove godine u Sarajevu od 7. do 9. maja, a tema skupa je u potpunosti ekonomska – privredna saradnja regiona.

Iz EBRD su najavili učešće i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Kosova Hašima Tačija.

Ipak, predsednik Kosova Hašim Tači samo dan pre sastanka lidera odlučio je da se ne pojavi u Sarajevu jer „Bosna i Hercegovina još nije priznala Kosovo“, ali i zbog viznog režima u BiH koji je na snazi za građane Kosova.

Umesto Aleksandra Vučića na sastanku je govorila premijerka Srbije Ana Brnabić, koja se ipak nije fotografisala sa ostalim liderima regiona.

Oni koji su na sastanak došli, kao najbitnije privredne projekte koje Balkan čeka naveli su – zajedničku izgradnju puteva i gasovoda, ali i priznavanje diploma širom Balkana.

Politička, a ne ekonomska igra

Šta je promenio Berlinski samit

Image copyrightEBRD
Natpis na slici Radni doručak: S leva na desno: Predsednik Albanije Edi Rama, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, premijerka Srbije Ana Brnabić , predsedavajući Veća ministara Denis Zdvizdić, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i ministar ekonomije BiH Mirko Šarović

Politička (ne)saradnja

Organizatori sastanka u Sarajevu svakih nekoliko časova morali su da menjaju najave za medije jer su učesnici iz časa u čas otkazivali učešće.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, premijer Albanije Edi Rama, premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev, predsednik Kosova Hašim Tači i predsedavajući Saveta ministara Denis Zvizdić.

Ovo je trebalo da bude šestorka koja će razgovarati o ekonomskoj saradnji u regionu.

Ubrzo je odlučeno da će umesto Aleksandra Vučića doći Ana Brnabić, pod obrazloženjem da predsednik ide na sastanak u Tiranu isti dan.

Dan pred sastanak stiglo je i saopštenje iz Prištine.

„Bosna i Hercegovina još uvek nije priznala Republiku Kosovo i, na nesreću građana obe zemlje, ova zemlja još uvek na snazi drži vizni režim za građane Republike Kosovo“, rekao je Tači.

On je tu situaciju nazvao „paradoksalnom“.

„I nasuprot krvavog rata koji se dogodio i nezavisno od toga što još nije postignut sporazum o normalizaciji, slobodno kretanje bez pasoša i bez viza funkcioniše između Kosova i Srbije, a s druge strane, Bosna i Hercegovina nastavlja da diskriminiše građane Kosova viznim režimom“, dodao je.

Tako se, umesto tri predsednika država, za stolom našao samo jedan – Milo Đukanović.

Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“

Kako je Milo „odbranio“ Podgoricu

„Nisam siguran ko je tačno bio danas pozvan, ali mislim da niko ne bi trebalo da izbegne mogućnost da zbog nekih političkih igara propusti priliku za privrednu saradnju. Sada vam neko dođe u kuću ne možete se ne pojaviti“, rekao je Đukanović.

Predsednik Crne Gore je dodao da „ovo nije zlatno doba odnosa Zapadnog Balkana“.

„Slika je čak teža nego pre deset godina ali nije krivica samo do nas. Sećam se perioda mnogo većeg entuzijazma Evropske unije prema Balkanu“, rekao je Đukanović.

Image copyrightEBRD
Natpis na slici Umesto tri predsednika država, na samitu se pojavio samo jedan – Milo Đukanović

Ana Brnabić je za BBC na srpskom objasnila da nije znala za zajedničko fotografisanje, ali da joj je „žao što kosovska strana nije došla“.

„Doneli su pogrešnu odlkuku koja ne treba da ima veze sa politikom“, kaže Brnabić.

Objasnila je i da je za čitavo područje „jako bitno da nas percipiraju kao mesto koje je pouzdano za investicije“.

„Saradnja u regionu je problem koji treba rešiti. Drugo pitanje je percepcija regiona.“

Šta predstavlja samit Zapadnog Balkana EBRD

  • Prvi Investicioni samit zemalja Zapadnog Balkana, održan je u februaru 2014 u Londonu – to je bio prvi događaj koji je okupio i sve čelnike vlada Zapadnog Balkana i Hrvatske na jednom mestu, na temu buduće ekonomske saradnje.
  • Banka je tada u zaključcima navela da će se ovakvi skupovi organizovati svake dve godine i da će njihova tri osnovna cilja biti: promovisanje regiona kao investicione destinacije, doprinos stabilnosti u regionu kroz jačanje regionalne saradnje i unapređenje agende za povezivanje
  • Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je početkom 1990-ih u Londonu sa ciljem pomoći bivšim socijalističim republikama, poput Bugarske, Rumunije, Češke i Mađarske
  • Najviše se bavi davanjem zajmova, a vodeći je investitor na zapadnom Balkanu
  • Tokom 2018. godine finansirala je projekte u iznosu od 1,1 milijardu evra sa ciljem da države Balkana postanu deo Evropske unije
  • Ukupne investicije ove banke u šest zemalja zapadnog Balkana premašuju 11,6 milijardi evra
Natpis na slici Gasna interkonekcija i putevi – ovo su najbitniji zajednički projekti Balkana

Privredna saradnja: Balkan kao Šengen za sebe

Dok su njihovi politički odnosi različiti, privredni govori lidera Balkana bili su gotovo identični.

Gas i putevi – to su najbitniji poslovi koji nas čekaju.

Za Mila Đukanović na Balkanu postoje dva deficita – prvi je deficit znanja, a drugi infrastrukture koja bi trebalo da poveže region sa EU.

„Za Crnu Goru je najbitniji razvoj saobraćaja.

„Dok se događala tehnološka revolucija, mi smo se na Balkanu bavili drugim stvarima. Zato sada zaostajemo.“

Novi-stari gasovod, ista pravila igre

Brnabić je pomenula auto-put do Sarajeva i dodala da će izgradnja početi u junu ove godine, a pozdravila je ulaganja EBRD-a u Srbiju za koja je navela da čak 70 odsto idu u privatni sektor.

Edi Rama je rekao da Balkan treba da napravi „svoj model Šengena“, dok je za Zorana Zaeva i Denisa Zvizdića najbitniji posao u energetici, kako bi region dobijao gas i od Istoka i od Zapada.

Natpis na slici Edi Rama je uporedio težnju Balkana ka pridruživanju EU kao želju navijača Liverpula da njihov tim pobedi – „Možemo da se nadamo, ali to ne znači da ćemo uspeti“

Balkan i EU: „O šalama na albanskom, ali o obavezama na nemačkom“

Lideri Balkana bili su složni i u tome da je regionu mesto u Evropskoj uniji.

Predsednik Crne Gore Đukanović poručio je da „EU mora da vodi računa jer su se na Balkanu pojavili i drugi igrači izvan Evrope koji nude druge opcije“.

Premijer Albanije je na pitanje o odnosu regiona i EU rekao:

„Imam prijatelja koji je oženjen Nemicom i sa kojom ima dve ćerke. Rekao mi je da kada se sa decom šale i zabavljaju – govore na albanskom. Ali, kada razgovoraju sa njima o obavezama – uvek pričaju na nemačkom.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-48204735

Mihajlović: Posle 30 godina nazire se završetak beogradskog prstena | N1 Srbija – N1 Info

Radovi na izgradnji auto-puta Preljina-Požega na Koridoru 11 počeće 17. maja, rekla je ministarka gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović, saopštio je danas njen kabinet.

Ona je, na pitanje novinara o potpisanim ugovorima i memorandumima na drugom forumu „Pojas i put“, rekla da je u Pekingu potpisan finansijski ugovor za izgradnju te deonice, vredne 450 miliona evra.

„Ova deonica, duga 30,9 kilometara, važna je za povezivanje Srbije sa regionom, jer se njom ne povezujemo samo sa Crnom Gorom, nego i nastavljamo gradnju auto-puta ka Bosni i Hercegovini“, rekla je Mihajlović, ;posle obilaska radova na izgradnji obilaznice oko Beograda.

Dodala je da se „sa novim investicionim ciklusom koji kreće ove godine, vrednim više od pet milijardi evra, može očekivati da Srbija bude potpuno premrežena auto-putevima“.

Ona je podsetila da je u Pekingu potpisan i memorandum u vezi s realizacijom projekta Beogradskog metroa, memorandum za izgradnju sektora C obilaznice oko Beograda od Bubanj potoka do Pančeva, kao i finansijski ugovor za izgradnju deonice brze pruge Beograd-Budimpešta, od Novog Sada do Subotice.

„Očekujem da ugovor za deonicu Novi Sad-Subotica branimo u maju u parlamentu, a cilj nam je da do kraja godine počnemo radove“, kazala je Mihajlović.

Nazire se završetak beogradskog prstena posle 30 godina

Mihajlović je rekla da se posle 30 godina „nazire“ završetak beogradskog saobraćajnog prstena.

Ona je, kako se navodi u saopštenju njenog kabineta, zajedno sa ambasadorkom Kine u Srbiji Čen Bo obišla radove na izgradnji obilaznice oko Beograda, na deonici od Ostružnice do Bubanj potoka, na kojoj radove izvodi kineska kompanija „Pauer Čajna“.

Deonica obilaznice oko Beograda od Ostružnice do Bubanj potoka duga je 19,5 kilometara, a vrednost radova je 207 miliona evra.

„Obilaznica je važna i za Srbiju i za povezivanje sa regionom, jer danas imamo oko 20 miliona vozila više na našim auto-putevima u odnosu na pre nekoliko godina“, rekla je Mihajlović, posle obilaska radova u levoj cevi tunela Straževica.

Dodala je da će u junu biti podneta i aplikacija u vezi sa nastavkom izgradnje obilaznice oko Beograda, za sektor C od Bubanj potoka do Pančeva, za koju je nedavno u Pekingu potpisan memorandum sa istim kompanijama koje rade i na sektoru B.

„Radićemo na tome da iduće godine i na toj deonici počnemo radove“, rekla je Mihajlović.

Ambasadorka Kine Čen Bo rekla je da su u prethodnom periodu već postignuti vidljivi rezultati u oblasti infrastrukture u interesu ekonomskog razvoja i Srbije i Kine.

„Sigurna sam da će ‘Pauer Čajna’ učiniti sve napore da završi posao kvalitetno i u roku“, rekla je ona.

Generalni direktor ogranka kompanije „Pauer Čajna“ u Beogradu Jang Bo, rekao je da je ugovor za izgradnju ove deonice potpisan u okviru samita „16 plus 1“ i da je ovaj projekat značajan za ekonomski razvoj Srbije, kao i za razvoj kompanije u Srbiji, budući da predstavlja njen prvi projekat na ovom tržištu.

Vršilac dužnosti direktora „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak ocenio je da izvodjača čeka težak posao na zahtevnoj deonici koju gradi i da se nada da će biti uradjena u predvidjenom roku.

Istakao je da je ta deonica važna za rasterećenje saobraćaja u Beogradu, jer njom dnevno prosečno prodje oko 15.000 putničkih i oko 2.000 teretnih vozila.

http://rs.n1info.com/Biznis/a482084/Mihajlovic-Posle-30-godina-nazire-se-zavrsetak-beogradskog-prstena.html

Brkić o korupciji: Nema razlike između „Miloševićeve“ i „Vučićeve“ Srbije – 021.rs

Gostujući u serijalu Kvaka 23, on je ukazao da je država, utvrđivanjem visine vrednosti poklona lekarima, „priznala da je nemoćna da se bori protiv korupcije, pa je legalizovala i upisala u Zakon“.

Brkić je rekao i da ovo rešenje vidi kao „poniženje za profesiju lekara, koja to ne zaslužuje„. Prema njegovom tumačenju, „vlast se „žilavo branila, služila čak i lažima i prećutkivanjem“, u slučaju izveštaja antikorupcijskog tela Saveta Evrope (GREKO), „trudeći se da zataška korupciju, kao jedan od ključnih problema“.

Onda je ničim izazvano predložila Zakon koji ne ostavlja dilemu„, konstatovao je Brkić i predočio da u Srbiji od slika koprupcije „može da se napravi čitav jedan muzej i da je teško izabrati favorite„.

Kako je ilustrovao, „kafana na Pančićevom vrhu, pošto je na najvišoj nadmorskoj visini, može biti prvi primer, ali ne i najteži po količini novca koji je potrošen na korupcionaškim poslovima, jer je, u tom smislu, na prvom Beograd na vodi„.

Ukazujući da ni posle tri godine od rušenja privatne imovine u Hercegovačkoj ulici, nema sudskog epiloga, Brkić je ocenio da je ključni problem u Srbiji „ogromno mešanje države u privredu i ekonomske poslove, koje je metastaziralo“. Prema njegovom stavu, „svaka država koja, mimo njenih osnovnih poslova, ima nameru da upravlja celim društvom, a naročito privredom, jeste korupcionaška država„.

Pozivajući se na primere mešanja države u „izgradnju stanova, puteva, proizvodnju mleka ili cenu malina“ Brkić je naglasio da korupcija postoji „gde god državni funkcioneri obavljaju posao tržišta“. „Cilj mešanja u te poslove je uzimanje procenta za sebe“, smatra Brkić, koji je, kao posebno problematične, pomenuo tajne ugovore, jer nema javnog uvida u to „koliko je novca država dala investitoru, kojeg je sama izabrala“.

Ukazao je na slučajeve prodaje NIS, o čemu „ni posle 10 godina ne znamo ništa“, potom „Fijata, Air Srbije, koncesije za Aerodrom Beograd, RTB Bora, sve do Beograda na vodi“. Prema oceni Brkića, „uvek imate istu mantru nekog visokog državnog funkcionera koji nam kaže da tu nema ništa sumnjivo, da je to najbolji ugovor koji smo sklopili i da nema razloga da ga ne objavimo, a onda prođu tri godine, 10 godina, i mi nemamo pojma o čemu se radi“.

Upitan o dokazima za te tvrdnje, on je uzvratio da u „ekonomiji ništa ne može da bude skriveno i nepredvidivo“ i konstatovao da „naznake stiču status potvrde“, jer se, na osnovu načina reagovanja učesnika u poslovima, „proizvodi ozbiljan utisak da je reć o korupciji“.

Opisao je slučaj nedavne prodaje RTB Bor, gde su na tenderu, prema njegovim rečima, „dve kompanije bile prateći fikusi“, a zapravo je RTB Bor „predsednik prodao Kinezima“.

Predsednik je prodao Bor, dogovorivši se sa kineskim predsednikom, koji je našao kinesku kompaniju, koja je RTB kupila ne zna se pod kojim uslovima„, tvrdi Brkić. On, pri tome, postavlja retoričko pitanje „da li je RTB Bor mogao da bude korporativizovan, sređenih finansija, koje su transparentne, i ponuđen na berzi u Londonu“.

Prema Brkićevom uverenju, taj scenario se nije dogodio, jer je posao „pogađan u četiri oka i zato možemo da sumnjamo da je neko iz toga izvukao ličnu ili partijsku korist“.

Paralela sa korupcijom tokom devedesetih

Praveći paralelu između korupcije u Srbiji devedesetih, kada je na vlasti bio Slobodan Milosević i danas, u vreme vladavine Aleksandra Vučića, on je konstatovao da „razlike nema“.

Kako je precizirao, „obe su države partijske, s tim što je devedesetih bračni par imao dve partije, SPS i JUL, a sada jedna partija, SNS, kontroliše celu državu i ekonomiju zemlje„.

Devedesetih se novac iznosio iz zemlje, iznosi se i sada. Tada je vladajuća partija pričala o nekim investicijama i sada vladajuća partija priča o investicijama. Devedesetih se iznosio novac, koji je otet od građana, pa su ga partije u kesama vraćale u Srbiju i kobajagi investirale. Umesto kesa, sada postoje ajde da ih nazovemo investicioni fondovi, sa raznih simpatičnih ostrvskih ili pustinjskih destinacija, koji investiraju silan novac u Srbiju„.

Prema oceni Brkića, „javnost ne može da sazna da li je stvarno reč o fondu ili ne, niti kako novac iznet i opran“.

Napominje i da je Srbija bila na listi međuvladine organizacij FATF (Financial Action Task Force), svrstana među 11 zemalja u svetu sa visokim rizikom pranja novca, sa koje je skinuta početkom prošle godine. Tamo „nismo dospeli jer nas neko mrzi, već zato što neko ozbiljno i temeljno nadgleda finansije Srbije“, naglasio je Brkić i poručio da se „ljudi koji vladaju varaju ako misle da se ništa ne vidi“.

On se pozvao i na izveštaje GREKO, ali i Evropske komisije, u kojima je korupcija definisana kao „ozbiljan problem“, istovremeno ukazujući da „antikorpsijska tela koja su formirana u zemlji nemaju nikakav uticaj“.

Savet za borbu protiv korupcije je godinama, igrom vlasti, guran pod tepih, a potom je osnovana Agencija za borbu protiv korupcije, za koju su naivni mislili da će biti snažno kontrolno telo iz četvrte grane vlasti, a vlast je tamo sada postavila svoje ljude koji su joj lojalni„, smatra Brkić.

Stalno se donose neke strategije koje gađaju posledice i koje su sve pogrešne„, napomenuo je Brkić i upozorio da je u Srbiji reč o „endemskoj korupciji koja proističe iz sistema„.

Kako je obrazložio, „ona nije samo ovo što vidimo, ili ono što nam se ne sviđa kod vlasti, već je reč o modelu države koja zakonito proizvodi korupciju„.

Dva primera „potkupljivanja biračkog tela od strane vlasti“

U tom kontekstu pomenuo je dva primera „potkupljivanja biračkog tela od strane vlasti“, pri čemu se prvi odnosi na svojevremenu prodaju Mobtela za koji je Srbija, „posle nelegalne nacionalizacije, dobila milijardu i 570 miliona evra i napravila Nacionalni investicioni plan“.

Raspisani su neki izbori i svaka opština ili mesna zajednica, koja je imala ideju da joj, recimo, treba klavir, iz tog Nacionalnog investicionog plana dobila je klavir i takvih klavira je bilo 100.000, dakle vlast je na potkupljivanje birača potrošila milijardu i 570 miliona evra„, ocenio je Brkić.

Po njemu, drugi primer je „novac koji je nedavno dobijen od prodaje RTB Bor i koncesije za aerodrome, reč je o milijardu evra“.

I prvo što je urađeno je obećanje da će 100 miliona, dakle 10 odsto te sume biti dato za pokrivanje troškova privatnih kredita u švajcarcima„, kaže Brkić.

On se, pri tome, pozivao na „eksperte koji smatraju da je to bespotrebno trošenje državnog novca u funkciji predsednika države koji državnim parama vodi privatnu i partijsku marketinšku kampanju“.

„Pošto je džemper počeo da se para“, Brkić veruje da će i preostalih 900 miliona biti potrošeno na „podizanje penzija, plata državnoj administraciji, vojsci“. To je uporedio sa „državom koju je u Argentini svojevremeno strukturisao Huan Peron, što je bila kombinacija populizma i socijalizma, u kojoj, s vremena na vreme, potkupljujete klijentelističke grupe, odnosno ljude koji izlaze na izbore i glasaju“.

„Zakon o poreklu imovine se donosi zbog funkcionera, a ne zbog tajkuna“

U Srbiji se u velikoj meri „zamenjuju teze“, ocenio je Brkić i to ilustrovao primerom najavljenog Zakona o poreklu imovine, koji se „donosi zbog javnih funkcionera, a ne, kako je ovde objašnjeno, zbog tajkuna i estrade“.

Za njih postoji poreska uprava, dok političari moraju da prikažu imovinu na početku mandata i na kraju mandata, kako bi se izmerilo da li su učestvovali u korupciji i nezakonito stekli imovinu„, razjasnio je Brkić.

On je podsetio i da je „predsednik u borbu protiv korupcije krenuo hapšenjem najvećeg biznismena u Srbiji Miroslava Miškovića, optuženog za korupciju, pa se ispostavilo da taj deo optužnice nije mogao biti dokazan„.

Ključno je pitanje „koga je Mišković korumpirao iz vlasti, jer je za korupciju potrebno dvoje, a na to pitanje nikada nismo dobili odgovor“, zaključio je Brkić, koji je bio član prvog saziva Saveta za borbu protiv korupcije, formiranog u vreme vlade Zorana Đinđića

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/213317/Brkic-o-korupciji-Nema-razlike-izmedju-Miloseviceve-i-Vuciceve-Srbije.html

Digitalizacijom do boljeg kvaliteta života – Radio Televizija Srbije

Premijerka Srbije Ana Brnabić je poručila da privredni rast i jaka ekonomija dolaze tek kada imamo stabilnost i mir.

„Vlada Srbije donela je odluku o tome da Srbija Srpskoj u ovoj godini uplati sredstva od 9,3 miliona evra za rekonstrukviju mnogih objekata širom Srpske, škola, vrtića, za izgradnju puteva“, navela je Brnabićeva.

Premijerka Srbije je istakla da četvrta industrijska revolucija i vreme digitalizacije znači više novca i bolji kvalitet života građana.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović je okupljenima rekla da su promene u društvu toliko upečatljive da je potrebno videti u kom pravcu treba ići dalje.

„Zahvaljujući tehnološkim inovacijama naš svet ide u novom pravcu, omogućava novi način komunikacije i stoga treba definisati kako ići u korak s novim dostognućima“, rekla je Cvijanovićeva, dodavši da su mnoge stvari uveliko i bespovratno prevaziđene.

Izvršni direktor Udruženja ekonomista Republike Srpske SWOT Saša Grabovac je rekao da je četvrta industrijska revolucija uveliko počela, a da domaće snage i zemlje regiona moraju odvojiti dodatnu energiju da bi uhvatili korak sa razvijenim zemljama.

Ekonomskom forumu prisustvovali i premijer RS Radovan Višković i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović i premijerka Srbije Ana Brnabić su imale sastanak pre otvaranja foruma na kom su razgovarale o projektima i budućoj saradnji.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3499146/digitalizacijom-do-boljeg-kvaliteta-zivota.html

Izgradnja preplaćena kao kompenzacija firmi bliskoj Erdoganu? – Ekonomija – Danas

Auto-put Sremska Rača-Kuzmin od svega 17 kilometara košta čak 225 miliona evra

Deonica Sremska Rača – Kuzmin na auto putu Beograd – Sarajevo čija bi izgradnja trebalo da počne u junu, turskoj građevinskoj kompaniji Tasyapi biće plaćena 225 miliona evra iako shodno njenoj dužini ne bi trebalo da košta više od 120 miliona evra, kažu dobro obavešteni izvori Danasa koji su želeli da ostanu anonimni.

Foto FoNet Slobodan Miljevic

Naš sagovornik naime ističe da je dužina deonice Sremska Rača – Kuzmin sa mostom koji treba izgraditi svega 17 kilometara i da je potpuno nelogično da za radove na njoj treba izdvojiti čak 225 miliona evra.

– Razlog što je cena koštanja tog projekta preuveličana je kompenzacija prema firmi Tasyapi, koja je inače bliska predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu, s obzirom da je angažovana na izgradnji jeftinih stanova na jugu Srbije. Cena od 225 miliona za tako kratku deonicu bez obzira što je u okviru nje uključena i izgradnja mosta je potpuno preterana – navodi naš izvor. I drugi sagovornik Danasa koji je želeo da ostane anoniman takođe tvrdi da je cena od 225 miliona evra za deonicu od 17 kilometara nerealna i navodi primer auto puta LJig – Preljina čija je izgradnja koštala nešto malo više od sporne deonice Sremska Rača – Kuzmina, a duplo je duža.

-Ta deonica Koridora 11 je dugačka oko 40 kilometara, a radovi su koštali 300 miliona evra. Shodno tome jasno je da deonica Sremska Rača – Kuzmin nikako ne može da bude tako papreno skupa kako jeste pa da 17 kilometara košta 225 miliona evra. Potpuno besmisleno jer se iz ovog poređenja jasno vidi da deonica od 20 kilometara ne može da bude skuplja od 150 miliona evra – navodi naš izvor.

Podsetimo, da je o izgradnji deonice Ljig – Preljina kao veoma važne i zahtevne svojevremeno govorio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije koji je ocenio da „su na ovih 40,4 kilometra izgrađeno 66 mostova i četiri velika tunela“. Shodno tome zaista je teško poverovati u to da je realna cena za deonicu od 17 kilometara Sremska Rača – Kuzmin toliko skupa, a sigurno je da radovi iako je reč o ravničarskom kraju nisu ništa komplikovaniji od ovih na Koridoru 11. Takođe, sa punim pravom se može primetiti da u ovom konkretnom slučaju ne stoje brojne optužbe aktuelne vlasti na račun prethodne da je neracionalno trošila novac građana Srbije. Naime, ugovor o izgradnji auto puta LJig-Preljina potpisan je pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast, 2. februara 2012. sa vladom Azerbejdžana. Izvođač radova je bila firma iz te zemlje Azvirt i s obzirom na kilometražu koju je izgradila može se sa puno prava konstatovati da je bila znatno povoljnija od turskog izvođača radova navodno bliskog predsedniku Erdoganu.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za Danas da se vrednost radova na jednoj deonici određuje na osnovu niza parametara.

– Sve zavisi od toga koliko je koštala eksproprijacija, kakav je teren na kome se radi, šta sve treba izvesti na toj deonici. Shodno tome vrednost radova zavisi od konkretnog slučaja. Stoga je izuzetno teško komentarisati da li je neki posao tog tipa preplaćen ili ne. Ono što pouzdano može da se kaže je da bi radovi na auto- putu Sremska Rača – Kuzmin bili osetno jeftiniji da je posao poveren domaćoj građevinskoj operativi. Čak i u slučaju da cena bude ista to bi se Srbiji isto isplatilo, jer bi novac zarađen na tom poslu ostao u zemlji a ne bi bio iznet iz nje – navodi naš sagovornik.

U Ministarstvu saobraćaja Srbije Danasu je potvrđeno da radovi na auto-putu Sremska Rača – Kuzmin koštaju 225. miliona evra.

– Projekat izgradnje auto-puta E-761 Beograd-Sarajevo podrazumeva izgradnju trase auto-puta u dva pravca Požega – Kotroman i Bijeljina-Sremska Rača – Kuzmin. Komercijalni ugovor za izradu planova detaljne regulacije, projektovanje i izgradnju deonica autoputa Beograd – Sarajevo između Vlade Srbije, Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i turske kompanije Tasyapi potpisan je 19. decembra 2018. godine u Beogradu. Vrednost komercijalnog ugovora je 250 miliona evra. Od toga, 25 miliona evra odnosi se na pripremu projektne i tehničke dokumentacije za deonicu Požega-Kotroman oko 60 kilometara, a 225 miliona evra za deonicu Sremska Rača – Kuzmin oko 17 kilometara – rekli su u Ministarstvu saobraćaja. Kada je reč o izgradnji deonice Sremska Rača – Kuzmin, kažu u Ministarstvu saobraćaja, pet miliona evra iznose troškovi za pripremu kompletne planske, projektne i tehničke dokumentacije, 120 miliona evra košta izvođenje radova, a 100 miliona evra izgradnja mosta preko Save u dužini 1,7 kilometara.

– Vrednost realizacije ovog projekta uporediva je sa vrednošću realizacije sličnih projekata. Primera radi, ugovorena vrednost radova na deonici Surčin-Obrenovac na Koridoru 11 dužine 17,6 kilometara koja se gradi na terenu slične konfiguracije i takođe uključuje izgradnju mosta skoro iste dužine, preko ušća Save i Kolubare, iznosi 233,7 miliona dolara, sa kineskim izvođačem – objašnjavaju u Ministarstvu saobraćaja.

Povezani tekstovi

https://www.danas.rs/ekonomija/izgradnja-preplacena-kao-kompenzacija-firmi-bliskoj-erdoganu/

Bjelica: Očekujemo pomoć srbije za niz projekata – Glas Srpske

Bjelica: Očekujemo pomoć srbije za niz projekata19.04.2019 10:35 | Srna

Sokolac – Opština Sokolac očekuje pomoć Srbije za sanaciju ulice prema Vojničkom spomen-groblju “Mali Zejtinlik” za šta će biti potrebno podrška od 200.000 evra, rekao je Srni načelnik ove opštine Milovan Bjelica.

Ističući da je u Vojničkom spomen-groblju “Mali Zejtinlik” sahranjeno 969 srpskih boraca iz odbrambeno-otadžbinskog rata, Bjelica je naveo da je ulica duga 2.000 metara i da, osim popravke kolovoza, treba izgraditi pješačke staze i posaditi drvored, s obzirom na to da je ovo groblje proglašeno spomen-kompleksom od posebnog značaja za Srpsku. On je najavio da će na sastanku sa visokim zvaničnicima Srbije, kada bude riječi o projektima koji slijede, predstaviti prioritete iz oblasti kulture i infrastrukture.

“Naše je nastojanje da obezbijedimo sredstva za rekonstrukciju i adaptaciju objekta Javne ustanove za kulturu žPero Kosorićž za šta je, prema predračunu, potrebno 300.000 evra”, rekao je Bjelica, podsjetivši da je objekat najvećim dijelom oštećen u požaru 2011. godine kada je u potpunosti izgorjeli krovna konstrukcija i bioskopska sala.

Bjelica je istakao da je u dopisu upućenom Vladi Srbije navedena i rekonstrukcija i dogradnja sale opštine Sokolac i dodatno spoljašnje uređenje oko dvije stambene zgrade za smještaj izbjeglog i raseljenog stanovništva.

On je napomenuo da lokalna uprava ima pripremljene projekte izgradnje sportsko-rekreativnog centra sa bazenima na otvorenom u vrijednosti oko 3.000.000 KM i idejno rješenje za izgradnju etno-sela na Romaniji.

Govoreći o realizovanim aktivnostima, Bjelica je istakao da je opština Sokolac zahvalna Srbiji za dosadašnje učešće u realizaciji nekoliko manjih projekata i za donaciju oko 150.000 evra.

Bjelica je naveo da su među realizovanim projekti vodosnabdijevanja, za šta je utrošeno oko 100.000 evra i jedan dio u vezi sa spoljnim uređenjem prostora oko dva objekta u izgradnji sa 64 stambene jedinice, koje se grade prema programu CEB dva za smještaj izbjeglih i raseljenih lica.

On je naveo da je dio radova na izgradnji Gradske kapele u Vojničkom spomen-groblju na Sokocu finansiran iz tih sredstava od Srbije.

Prema njegovim riječima, vladama Republike Srpske i Srbije predata je lista projekata za koje se očekuje pomoć, a odnose se na sveobuhvatno rješavanje vodosnabdijevanja i pitanja otpadnih voda, što podrazumijeva izgradnju sistema za prečišćavanje, te postavljanje sistema filtera na izvorištu Bioštica zbog velike koncentracije mulja u vrijeme padavina, koji napaja skoro 80 odsto stanovništva.

On je podsjetio da je u opštini Sokolac u toku realizacija projekata vodosnabdijevanja i kanalizacije u naseljima gdje to nije bilo riješeno, u okviru čega se vrši zamjena starih azbestnih cijevi koji su stvarale velike gubitke vode, te je obuhvaćeno nekoliko seoskih područja koja nisu imala kvalitetno vodosnabdijevanje.

Navodeći da je vrijednost tog projekta “Snabdijevanje vodom i kanalizacija Sokoca” oko 7.000.000 KM i da je lokalna uprava zatvorila tu konstrukciju finansiranja dijelom iz vlastitih i kreditnih sredstava i grantom Evropske razvojne banke, Bjelica je istakao da je realizovan posredstvom Tima za upravljanje projektima Vlade Republike Srpske.

“Na taj projekat vodosnabdijevanja i kanalizacije se nadovezuju sistem za prečišćavanje otpadnih voda i postavljanje filtere na izvorištu Bioštice, ukupne vrijednosti više od 4.000.000 KM, kako bi ovaj veliki projekat bio upotpunjen i studija izvodljivosti u cijelosti zatvorena”, naglasio je Bjelica.

Izrazivši zadovoljstvo što opština Sokolac neće biti zaobiđena novim rješenjem izgradnje savremenih puteva kroz BiH iz pravca Beograda, on je rekao da je uvjeren da su ove trase sigurne jer su predviđene Strategijom transporta Republike Srpske i sastavni su dio Okvirne strategije transporta BiH.

“Brzi put od Zvornika prema Sarajevu ići će preko Sokoca, a potom će se priključiti savremenoj saobraćajnici Višegrad-Sarajevo u Podromaniji, sa trećom trakom preko Romanije, što će za ovo područje značiti mnogo, a prije svega podstaći značajan broj investitora”, naveo je Bjelica.

Premijer Srpske Radovan Višković nedavno je najavio sastanak svih načelnika i gradonačelnika iz Srpske i predstavnika nekoliko opština iz FBiH sa većinskim srpskim stanovništvom sa visokim zvaničnicima Srpske i Srbije. Sastanku bi trebalo da prisustvuju predsjedavajući predsjedništva BiH Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović,predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Srbije Ana Brnabić i njihovi saradnici.

Na ovom sastanku početkom maja trebalo bi da bude riječi o realizaciji dosadašnjih projekata i daljoj saradnji u realizaciji budućih.

http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Bjelica-Ocekujemo-pomoc-srbije-za-niz-projekata/lat/282728.html

Šta povezuje paljenje mašina na jugu Srbije, Savamalu i zaplenu tone kokaina – N1 Info

Svi putevi vode u Vranje. U sledećoj priči saznaćete šta povezuje podmetnute požare u građevinskim firmama u Vranju i Bujanovcu sa rušenjem u Savamali i zaplenom tone kokaina u Rumuniji.

U gluvo doba noći, napadači sa fantomkama i bejzbol palicama, vezivanje čuvara i onda uništavanje. Recept je isti, žrtve su različite.

Počelo je sa Savamalom, aprila 2016. godine – rušenjima zgrada u Hercegovačkoj i ulici Braće Krsmanović. Nastavilo se 2017. napadima na imovinu i paljenjem mehanizacije firme Saba-Belča u Bujanovcu i Preševu.

Scenario se ponovio i početkom nedelje u Vranju. Na gradilištu firme 5D zapaljeni su kamioni, građevinske mašine, kancelarije, magacini, i na kraju – asfaltna baza.

Ministar Stefanović kaže da se istražuje DNK 20-tak ljudi i da očekuje da će policija brzo doći do odgovora šta se dogodilo u Vranju. Međutim, zašto je većina incidenata u Bujanovcu i Preševu i dalje misterija?

„Mnogi su u tim firmama bili umešani u različite stvari, tako da tu nema ni nevinašaca ni nevinih. Intenzivno radimo na istrazi, obavestićemo vas o svemu kada završimo, a tad ćete saznati – neki su bili umešani u pranje novca, nameštanje tendera, različite stvari, neke je hapsio SBPOK“, kaže ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Ta služba za borbu protiv organizovanog kriminala, prošlog juna, uhapsila je suvlasnika Saba-Belča, zbog sumnje da je prao novac i utajio porez. Međutim, ko mu je palio mašine i dalje je nepoznato.

Ove slučajeve je neophodno rešiti što pre, kažu u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i dodaju da takvi napadi podsećaju na nekadašnji „Zemunski klan“.

„Mislim da je važno da se istraži i pronađu i počinioci i naručioci kako bi osigurali da se biznis utakmice dešavaju legalno, a ne na mafijaški način, inače ćemo opet stići u situaciju, u kojoj smo bili, ranih dvehiljaditih kada su se glavne kriminalne grupe obračunavale upravo dizanjem u vazduh svojine poput građevinskih mašina“, navodi Sonja Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Vlasnici firme, koji asfaltiraju puteve na jugu zemlje, sumnjaju da je za napade odgovorna konkurencija. Na konkurenciju prstom upiru i iz firme u Vranju. Imovina im je uništena ubrzo pošto su prošli tender i postali podizvođači radova na izgradnji stanova za vojsku i policiju. Temelj za te radove, zajedno sa glavnim izvođačima, postavio je lično i predsednik države.

„Znam ja našeg brata Turčina, vredan radnik, odličan radnik, biće pre vremena završeno i biće kvalitetno urađeno. Vama mnogo hvala, vidim da tu rade i neke srpske kompanije sa vama“, naveo je predsednik Vučić u februaru.

Ta srpska kompanija, koja radi sa turskom firmom Tašjapi, još jedna je podudarnost sa Savamalom. Naime, Milenijum tim, angažovan je i na izgradnji Beograda na vodi, a u prvostepenom postupku sud je utvrdio da je nezakonito rušila u Hercegovačkoj ulici.

Tu kontoverzama u vezi sa izgradnjom jeftinih stanova za vojsku i policiju nije kraj. Krajem februara, uhapšen je 30-godišnji Miloš Milovanović vlasnik firmi „Miloš Prevoz“ i „Vodogradnja“ iz Vranja, osumnjičen da je sa mitom od 20.000 evra pokušao da sebi obezbedi poziciju podizvođača za beton u izgradnji tih stanova.

Vranje vrvi od kriminalnih aktivnosti, dok policija i tužilaštvo žmure, ocenjuje novinar Slobodan Georgiev.

„Vranje je u svakoj priči o trgovini drogom, čini se i u nekim velikim kriminalnim radnjama na Balkanu, vrlo važno mesto. Taj grad i ta okolina su mesto nekog velikog kriminala, a do sada nismo imali neku veliku istragu koja bi se time zabavila“, kaže Georgiev.

Upravo zbog droge, kako N1 saznaje, vranjsko transportno preduzeće, došlo je u fokus i rumunske policije. Pre mesec dana, kod obale Crnog mora, uhapšena su dvojica Srba koja se dovode u vezu sa prevozom tone kokaina, a prema nezvaničnim podacima radili su kao vozači za „Miloš transport“.

http://rs.n1info.com/Vesti/a477421/Sta-povezuje-paljenje-masina-na-jugu-Srbije-Savamalu-i-zaplenu-tone-kokaina.html

Kineske investicije i balkanske glavobolje – Glas Amerike – VOA Bosnian

Kina i zemlje srednje i istočne Evrope u Dubrovniku u petak učestvuju na osmom sastanku Inicijative 16+1, koja je dijelom kineskog infrastrukturnog megaprojekta Pojas i put.

Kineski premijer Li Kećijang razgovaraće sa kolegama iz zemalja u kojima je Kina prisutna kao investitor i kreditor u velikim industrijskim i infrastrukturnim projektima vrijednim 12 milijardi eura u pozajmicama i još pola tog iznosa u investicijama.

No evropski zvaničnici i posmatrači sve glasnije upozoravaju da krediti i ulaganja mogu donijeti i velike problem i glavobolje jer zemlje regiona mogu biti uvučenu u mrežu zajmova za koje nema realističnog izgleda da se ekonomski isplate, što bi uvećalo njihovo dužničko opterećenje i kineski ekonomski i politički uticaj na njih.

Crveni tepih za Kinu

Od termoelektrana, preko aerodroma do mostova, Kina investira širom Zapadnog Balkana, postavljajući temelje nove borbene arene u trci za uticaj na granicama Evropske unije, piše Agence France Press (AFP) u analizi koju prenosi briselski portal Euractiv.

Zapad već dugo smatra Rusiju kao glavnog rivala u ovom turbulentnom regionu jugoistočne Evrope.

Međutim, u igri je sada i novi veliki igrač – kineske kompanije popunjavaju rupe u ekonomskom razvoju ovih osiromašenih zemalja, u kojima snovi o pridruživanju Evropskoj uniji (EU) postaju sve teže ostvarivi.

Evropska unija je vodeći investitor u regionu, sa više od 70 odsto ukupnih direktnih investicija na prostoru Srbije, BiH, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Albanije i Kosova, u čemu znatno prednjači nad Kinom koja, prema podacima Evropske komisije, sudjeluje sa jedan posto investicija.

Ali, Kina tokom posljednjih šest godina znatno ulaže u infrastrukturu, čime je, po iznosu investicija, uspjela da se postavi kao rival Evropskoj uniji, a već ostvaruje i vidljiv uticaj.

U Smederevu, srpskoj prijestolnici čelika, 54-godišnji radnik u željezari Zoran Matić zahvalan je “Kinezima, našim prijateljima”, što su spasili fabriku koja je bila na ivici bankrota, nakon što ju je kineska HBIS grupa kupila 2014. godine za 46 miliona eura.

“Plate su redovne. Grad je oživio”, dodaje njegov kolega Novica Đorđević, stojeći pred kapijom na kojoj se vijori crvena kineska zastava.

Kupoprodaja fabrike dočekana je trijumfalno nakon što su Amerikanci propali. Samo dve godine prije, US Steel je prodao fabriku Vladi Srbije, zajedno sa dugovima, za simboličnu cijenu od jednog dolara.

Sada proizvodnja raste, a prihodi kompanije su prošle godine iznosili 37 odsto, navodi se u podacima kompanije.

Uzbuđen zbog mogućnosti investicija, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić podstakao je Kinu da preuzme zaduženi rudnik bakra na jugu zemlje – što se i desilo prošle godine.

Apetiti nastavljaju da rastu. U septembru, Vučić je pozvao kineske kompanije da investiraju u tehnološki sektor, a otišao je i korak dalje pozivajući ih da od Srbije naprave izvoznika “letećih automobila.”

Kapija u Evropu

Kao kapija u jugoistočnu Evropu, Balkan je ključna poveznica između pekinškog Puta svile, projekta vrednog trilion američkih dolara, koji bi trebalo da otvori put za izvoz u Evropu, ali i van njenih granica.

Okružen članicama Evropske unije, ovaj region povezuje luku Pirej u Grčkoj, koji već kontrolišu Kinezi, sa srcem Evrope.

Međutim, velike koncesije za građevinske projekte privukle su pomnu pažnju Brisela.

Evropski komesar za proširenje Johannes Hahn, koji nadgleda proces proširenja EU, rekao je za AFP da “postoji zabrinutost za socioekonomske i finansijske efekte koje bi kineske investicije mogle da imaju”.

On je naveo primjer malene Crne Gore, gde je javni dug porastao na više od 70 odsto BDP-a nakon što je ova zemlja uzela pozajmicu od 809 miliona eura od kineske državne banke Export-Import, kako bi izgradila autoput kroz svoje planinske predjele.

Postoje strahovi da bi država mogla postati žrtva “dužničke diplomatije” – kada zemlje koje se oslanjaju na pozajmice od Kine dolaze u situaciju da ustupe dobra kako bi otplatile dugove.

“Ove investicije često su praćene obavezujućim klauzulama”, rekao je Han. “A to u konačnici ima uticaj na naše ciljeve, što je poboljšanje stabilnosti i ekonomskog razvoja” na Balkanu.

Azijski gigant

Na Zapadu, pokušaji Kine koji bi mogli da podjele blok i omoguće Kini unutrašnju prevlast propraćeni su raznim reakcijama.

Peking poriče da ima bilo kakve pretenzije na geopolitičkom planu i kaže da podržava ujedinjenje Evrope.

Ali, Brisel je počeo da ulaže napore da ograniči domet azijskog giganta.

U februaru, evropski političari izglasali su novi sistem monitoringa nad stranim investicijama, što će ograničiti mogućnost Kine da kupuje kompanije koje posluju u oblasti strateških tehnologija i infrastrukture.

Ipak, Zapadni Balkan ostaje otvoreno polje van granica Evropske unije, u koji je već uložen značajan deo investicija Inicijative “16+1”.

Od 2007. do 2017. godine, Peking je najavio 12 milijardi eura u pozajmicama za građevinske projekte u 16 zemalja, od čega je trećina otišla na Srbiju, a zatim u BiH (21 odsto) i Crnu Goru (7 odsto), pokazala je studija Evropske investicione banke.

Nije svim projektima suđeno da budu realizovani. Pojedini, kao što je pruga Beograd-Budimpešta, već su se suočili sa značajnim zastojima sa mađarske strane.

Međutim, prema studiji IMF-a iz 2017 godine, Kina je uložila najmanje 6.2 milijarde eura u železnicu, energetiku i izgradnju puteva na Zapadnom Balkanu.

Uz smanjenje investicija iz EU, siromašnije zemlje Balkana “nisu u poziciji da odbiju novac”, objasnio je Matt Ferchen, ekspert za Kinu Centra za globalnu politiku Karnegi-Cinhua.

Keš za ugalj

Sa evropske strane postoji zabrinutost da kineski model investiranja, koji ne podrazumijeva da se zemlje u koje se ulaže obavežu na borbu protiv korupcije ili ograničenja slobode medija, biće u suprotnosti sa ciljevima Brisela u regionu.

Na primer, Kina takođe finansira ekspanziju termoelektrana na ugalj, što se kosi sa evropskim trendovima u oblasti upotrebe fosilnog goriva.

Bosanski političarima sada gori pod nogama jer su odobrili pozajmicu od Kine u iznosu od 614 miliona eura za proširenje termoelektrane na ugalj u Tuzli.

Hahn je na Tviteru upozorio da će “oblasti kao što su uticaj na životnu sredinu, državna pomoć i nabavke od sada zasigurno biti detaljno praćene” u kontekstu procesa pristupanja EU.

Energetska zajednica, zadužena za proširenje evropskih politika u oblasti energetike na jugoistočnu Evropu, uložila je žalbu, tvrdeći da se odobrenje pozajmice kosi sa setom zakona koji se odnose na subvencije.

Ali, kada Brisel postavi crvenu liniju, Kina priskače u pomoć.

Kineske pozajmice su “istorijski momenat za Bosnu”, kaže Fadil Novalić, premijer Federacije BiH, za AFP, a prenosi Euarctiv.

“Takve investicije nismo imali za poslednjih 40 godina”.

Opasna investicija

Kina bi u slučaju da Crna Gora ne može otplačivati kredit za izgradnju autoputa imala pravo da preuzme kontrolu nad crnogorskim zemljištem kao jamstvom, piše londonski Financial Times.

Pored toga, ugovor, koji nije dodijeljen kroz tender, oslobađa kineske kompanije koje rade na izgradnji autoputa od plaćanja poreza na dodanu vrijednost i carinskih dažbina, a svi nesporazumi bi bili rješavani pred kineskim sudovima.

„Ova kineska investicija bi mogla biti zaista opasna za Crnu Goru i niko o tome ne razmišlja,“ izjavila je za FT Milka Tadić Mijović, direktor Centra za istraživačko izvještavanje.

Međunarodni monetarni fond je nedavno rekao u izvještaju za zemlju da bi nivo zaduženosti pao na 59 posto BDP-a da nije počela izgradnja autoputa, što je,kako kaže jedan zapadni zvaničnik „dovelo Crnu Goru u situaciju da ima deficit preko nivoa standarda EU, što limitira dalje psosobnost vlade za finansijsko manevriranje“.

Prema studiji iz 2018. američkog Centra za globalni razvoj projekat je stavio Crnu Goru u nesretno društvo Džibutija, MOngolije i Tadžikistana i još četiri države „koje bi mogle trpjeti dužničke neprilike“ zbog budućeg financiranja povezanog sa Inicijativom pojas i put.

Kineski krediti za kineske kompanije i radnike

Infrastrukturni projekti u okviru inicijative Pojas i put na Zapadnom Balkanu nisu, naravno, ograničeni evropski standardima i propisima, koji se odnose i na finansisjku stabiolnost projekta, piše Valbona Zeneli iz Evropskog centra za sigurnosne studije C. Marshall, na portalu The Globalist:

„Bez takvih procjena, kineski opušteniji pristup rizikuje da stvori finansijsku nestabilnost za vlade u regionu, naročito u pogledu velikog zaduživanja. Mnogim projektima nedostaje transparentnost i javna rasprava o otvorenim proceduarama nabavke.“

Evropske ponude su manje atraktivne nego kineske zbog komplikovanih birokratskih procedura u vezi fondova Evropske unije, pa zbog toga kineski krediti i određene balkanske praksa idu savršeno zajedno, piše Zeneli, i dodaje da „mantra“ o tome da kineski krediti nemaju posebnih uslova nisu tačni:

„Stvarnost je mnogo gora. Dok zapadni krediti imaju uslove u vezi dobrog upravljanja i transparentnosti, kinesko financiranje je uslovljeno primjenom projekata kineskih kompanije (uglavnom u vlasništvu države), kao i zaposlenja kineskih radnika. Ništa od ovoga ne pomaže lokalnim ekonomijama. Ali, to, naravno, nikada nije interes kineske strane.“

https://ba.voanews.com/a/kineske-investicije-i-balkanske-glavobolje/4872887.html

Mihajlović: Pre leta puštamo auto-puteve kroz Grdelicu i od Obrenovca do Čačka – Danas

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, izjavila je da će pre leta biti pušten u saobraćaj auto-put na Koridoru 10 kroz Grdeličku klisuru i na Koridoru 11 od Obrenovca do Preljine.

Foto: MGSI

Ona je najavila i potpisivanje novih ugovora i izgradnju tri nova auto-puta.

“Grdelička klisura je najteže gradilište u Evropi, na kojem 2014. nije bilo nijednog metra asfalta. Krajem prošle godine imali smo radove na još nekoliko tačaka, a sada su te deonice u potpunosti asfaltirane i biće spremne za saobraćaj za letnju turističku sezonu”, rekla je Mihajlović gostujući na RTS-u.

Ona je dodala da Koridor 10 mnogo znači za Srbiju, pre svega zbog tranzitnog saobraćaj, jer je pre nekoliko godina bilo 34 miliona automobila, prošle godine oko 58 miliona, a ove očekujemo najmanje 60 miliona, rekla je Mihajlovićeva.

Potpredsednica Vlade istakla je da je u prethodne četiri godine asfaltirano više od 300 kilometara auto-puteva, a među njima su i deonice na Koridoru 11, ka Crnoj Gori.

“Pre leta pustićemo u saobraćaj deonice od Obrenovca do Preljine, a do kraja godine biće završena i deonica Surčin-Obrenovac, što znači da ćemo imati 120 kilometara auto-puta na Koridoru 11. To nije važno samo zbog povezivanja, nego i zbog bezbednosti saobraćaja, jer će postojati alternativa Ibarskoj magistrali”, navela je ministarka saobraćaja.

Ona je rekla da će na predstojećem Samitu šefova vlada Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope u Dubrovniku biti potpisani novi memorandumi o saradnji sa Kinom u oblasti infrastrukture.

“Potpisaćemo memorandum za deonicu Novi Beograd-Surčin, čija je izgradnja vredna oko 70 miliona evra. Ove godine očekujemo potpisivanje komercijalnog ugovora za tu deonicu, a u narednoj da počnemo radove. Takođe će biti potpisan i memorandum za deonicu Požega-Boljare, za koju je procenjena vrednost radova između 1,5 milijardi evra i dve milijarde evra”, rekla je Zorana Mihajlović.

Ona je rekla da se završetkom izgradnje Koridora 10 jedan ciklus završava, a da ove godine kreće novi investicioni ciklus u infrastrukturi, u okviru kojeg će se graditi tri nova auto-puta.

“Na gradilištu auto-puta Preljina-Požega izvođač već pravi svoj kamp i uskoro kreću radovi. U junu očekujemo počegak izgradnje prve deonice auto-puta Beograd-Sarajevo, od Sremske Rače do Kuzmina, kao i Moravskog koridora, odnosno auto-puta Pojate-Preljina”, rekla je Mihajlovićeva.

Upitana za probleme u vezi sa radom katastra, Mihajlović je rekla da je obaveštena o odluci da se štrajk prekida, i dodala da će država sprovesti određene mere kako bi se otklonili problemi u radu katastra.

“Ako u Srbiji imamo i elektronsku dozvolu, i delom već funkcioniše elektronski katastar, onda je nedopustivo da građani budu maltretirani i da ne mogu da završe posao u katastru. Nije sporno da neko iskoristi pravo na štrajk, ali minimum procesa rada mora da se poštuje”, rekla je ona.

Kako dodaje, Ministarstvo je uvelo upravni nadzor nad radom Republičkog geodetskog zavoda i obišlo odeljenja katastra u nekoliko gradova u Srbiji.

Povezani tekstovi

https://www.danas.rs/ekonomija/mihajlovic-pre-leta-pustamo-auto-puteve-kroz-grdelicu-i-od-obrenovca-do-cacka/