Kategorija: <span>Izgradnja puteva srbija</span>

Hoze Manuel del Rio, direktor španske građevinske kompanije „Rubau“, koja radi na Koridoru 10, govorio je ekskluzivno za Infobiz o učešću u izgradnji puteva u Srbiji, saradnji sa srpskim stručnjacima i propustima u gradnji Koridora.

Među 20 španskih kompanija iz sektora infrastrukture, životne sredine, turizma, saobraćaja, građevinarstva koje su učestvovale na forumu Srbija Španija, bila je i španska građevinska kompanija „Rubau“, koja radi na Koridoru 10.

Hoze Manuel del Rio, direktor španske kompanije „Rubau“ za N1 govorio je o iskustvu na infrastrukturnim projektima koje sprovodi u Srbiji.

 „Kompanija Rubau radi na velikim građevinskim i infrastrukturnim projektima, ne samo u Evropi već i u celom svetu – na primer, prisutni smo u Latinskoj Americi. U Srbiji radimo od 2013. godine, prvo smo realizovali projekat na Koridoru 10, konkretno na auto-putu E-80 i taj projekat smo vrlo uspešno završili, naše iskustvo je bilo odlično. Bili smo zainteresovani da nastavimo posao ovde u Srbiji i preuzeli smo još dva projekta – deo radova na Koridoru koji ide ka Makedoniji, oni su u završnoj fazi, a radili smo i u Beogradu pristupnicu Mostu na Adi“, kaže.

On je rekao da je vrednost projekata koje ta kompanija radi ovde 80 miliona evra.

„Vrlo smo zadovoljni lokalnim inženjerima, tehničkom ekipom koju smo upravo u Srbiji našli, dakle, nismo angažovali kompletne timove iz Španije već upravo suprotno. Naša ideja je bila da se prilagodimo načinu rada ovde kod vas i zaista smo naišli na profesionalce koji odlično poznaju svoj posao. To nam je mnogo olakšalo sprovođenje projekata. Počeli smo da sarađujemo i sa Univerzitetom u Beogradu i angažujemo mlade inženjere, koje zovemo da odmah po završetku fakulteta dođu u našu kompaniju i da se upoznaju sa tim kako mi radimo. Danas, ne samo da sarađujemo sa njima na projektima u Srbiji, već ih uključujemo i u naše projekte koje razvijamo u inostranstvu. I drugim španskim firmama govorimo da je to najbolji način – ukrstiti znanje sa obe strane, jer to dovodi do najboljih rezultata.“

Izvor: N1

N1: Šta bi u Srbiji u sektoru infrastrukture i građevinarstva trebalo unaprediti?

„Ja mislim da Srbija treba da sledi upravo primer Španije. Mi smo radili malo po malo, krenuli smo od glavnih saobraćajnica, velikih autoputeva i Koridora, a onda smo polako radili regionalne i lokalne puteve. Izgradili smo jednu moćnu i zaista savršenu infrastrukturu. Mislim da je infrastruktura jako važna za sveukupni rast jedne države i poboljšanje privrednih okolnosti. Prosto, to je preduslov da bi bilo koja zemlja napredovala. Treba imati strpljenja i ići korak po korak. Ja sam zaista primetio da u Srbiji ima dosta promena i moje mišljenje je da su one sve na bolje.“

N1: Kakav utisak kod potencijalnih investitora ostavljaju vesti da se u Srbiji potporni zid na Koridoru srušio ili činjenica da je neotvoreni auto-put propao?

„Ja kao neko ko radi upravo u sektoru infrastrukture znam da svi žele da poslovi od početka do kraja budu savršeni. Ali, moramo da imamo u vidu da se uvek dešavaju nepredviđene stvari. Ono što treba da se uradi jeste da se daju dobra rešenja i da se problematične situacije reše na što efikasniji mogući način. Da se, pre svega, osigura bezbednost… U svim zemljama se to dešava. Rešavanje treba ostaviti tehničkom timu, profesionalcima. Činjenica da se takve stvari događaju, ne znači da Srbija nema fantastične profesionalce i ljude koji se zaista razumeju u struku. Ja sam siguran da će ti problemi biti vrlo brzo rešeni i da neće uticati na buduće investitore da odustanu od projekata u Srbiji.“

http://rs.n1info.com/a431694/Biznis/Direktor-spanske-kompanije-o-Koridoru-putevima-u-Srbiji.html

Potpuno je jasno da bi pojavljivanje američke firme na tenderima za izgradnju auto-puteva u Srbiji značilo da SAD žele da aktivno uđu na tržište saobraćajne i druge infrastrukture, ali i da pokušaju da pariraju sve većem učešću kineskih firmi koje ovde već rade. I to je potpuno legitimno, ako bi to značilo bolje uslove izgradnje te infrastrukture, kaže za Sputnjik ekonomista Borislav Borović.

On, međutim, dodaje da je primetno da aktivnosti „Behtela“ u nekoj zemlji uvek prati pojačana aktivnost američkog ambasadora.

„To može da implicira nameru novog i bitnijeg upliva SAD kroz američki kapital u Srbiji u svetlu geopolitičkih namera Vašingtona da istisne konkurente sa Istoka“, ocenio je za Sputnjik ovaj analitičar iz Foruma nezavisnih ekonomista.

A konkurenti sa Istoka su se, nema sumnje, već odomaćili ne samo u Srbiji, koja je najvažniji kineski partner među 16 država Centralne i Istočne Evrope, nego i na prostoru Balkana.

Pored „Behtela“, za izgradnju auto-puta Pojate—Preljina, koji treba da spoji Koridore 10 i 11, zainteresovana je i kineska kompanija „Čajna roud end bridž korporejšn“ (CRBC). Ista ona koja je izgradila Pupinov most u Beogradu, koja u Hrvatskoj gradi Pelješki most i koja u Crnoj Gori gradi auto-put Bar—Boljare.

Zato i ne čudi što su Amerikanci, pošto su već u odnosu na Kineze okasnili na Balkanu kada je reč o velikim infrastrukturnim i privrednim projektima, ovoga puta ozbiljno prišli poslu.

O tome govori činjenica da je o projektu izgradnje auto-puta Pojate—Preljina ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović ovih dana razgovarala sa delegacijom poznate američke kompanije „Behtel“, ali u prisustvu ambasadora SAD Kajla Skota. Baš kao i početkom marta. Tada je sa Skotom i delegacijom američko-turskog konzorcijuma „Behtel–Enka“ razgovarala o njihovom mogućem učešću u tri projekta u planu. Pošto je u međuvremenu postalo jasno da su auto-put Niš—Merdare—Priština i Beograd—Sarajevo još na dugom štapu, Pojate—Preljina je ostala izglednija varijanta.

Pogotovo što bi, kako je to sugerisao ambasador SAD, „potencijalno učešće američkog investitora predstavljalo važan korak u unapređenju odnosa između dve zemlje“. Kako god tumačili ovu Skotovu sugestiju, ono što je sigurno je da je „Behtel“ građevinski gigant poznat po svojim odličnim vezama sa Belom kućom.

Tako je nemački „Špigl“ okarakterisao ovu firmu još početkom januara 2005. godine u tekstu naslovljenom „Raj za (američke) investitore“, podsećajući da je svojevremeno dobila posao na izgradnji deonice Split—Dubrovnik na auto-putu kroz Hrvatsku, a da nije učestvovala na javnom nadmetanju. U tekstu je ocenjeno da su veze i politički pritisak to učinili mogućim. Zbog toga što je za izgradnju 147 kilometara auto-puta trebalo da plati 30 odsto više nego da se išlo na javni konkurs, pod pritiskom opozicije i Evropske komisije vlada hrvatske je morala da se odrekne usluga „Behtela“.

Toliko principijelni, međutim, nisu bili u Prištini koja uvek i u svakoj prilici mora da pokaže zahvalnost svom političkom sponzoru u Vašingtonu.

Tako je američko-turski konzorcijum „Behtel–Enka“ 2014. dobilo posao izgradnje auto-puta dugog 60 kilometara, vredan 820 miliona dolara, koji povezuje Kosovo i Metohiju i Makedoniju. I to nakon što je isti konzorcijum završio auto-put koji povezuje KiM i Albaniju, posao vredan milijardu dolara.

Borović podseća da je američka firma dobila te poslove pošto je od vlade u Prištini zahtevano da samo sa njima pregovaraju.

„Zbog ovakvog načina, šef Međunarodne civilne kancelarije u Prištini Piter Fejt u vreme pregovora za izgradnju auto-puta kroz Kosovo ka Albaniji, kritikovao je način na koji je ambasador SAD na Kosovu Kristofer Del neprincipijelno lobirao da „Behtel“ dobije posao izgradnje auto-puta. On je optužio konzorcijum „Behtel—Enka“ da kroz kreiranje informacija vrši pritisak na vladu tzv. Kosova da dobiju posao“, naveo je Borović za Sputnjik.

Da je to, očigledno, mustra po kojoj radi kompanija bliska Beloj kući, ukazao je „Špigl“ ukazujući i na pritiske Amerikanaca na Rumuniju posle čega je „Behtel“ bio nagrađen izgradnjom auto-puta kroz Transilvaniju dugog 415 kilometara, takođe bez učešća u bilo kakvom nadmetanju za posao. Rumunska vlada je, kako napominje nemački list, suspendovala evropski propis o konkurenciji.

Ukazujući na princip rada američkog giganta, osnovanog još 1898. godine, koji ima više od 50 hiljada zaposlenih širom sveta i godišnje prihode od nekoliko desetina milijardi dolara, Borović napominje da je „Behtel“ sklon direktnom pregovaranju umesto učešću na tenderu. Uz to, bez mešanja države u kojoj gradi infrastrukturu, obezbeđuje kredit, u principu kod neke od američkih banaka.

„Obično traže da vrednost projekta bude utvrđena tek po završetku posla, kada državi isporuče račun za izvršene radove“, kaže Borović.

Najavljujući da su za izgradnju Moravskog koridora Pojate—Preljina zainteresovani američki „Behtel“ i kineski CRBC, Mihajlovićeva je napomenula da obe kompanije, zbog vodnih uslova i zaštite od poplava, nisu mogle da daju procenu vrednosti posla, ali da i jedni i drugi smatraju da će on koštati minimum 700 miliona evra. Do 1. avgusta ćemo imati gotov projekat i pustićemo ih da daju predloge za finansiranje, a mi bismo hteli što pre da potpišemo ugovor, dodala je ona.

„Videćemo kako će Vlada Srbije osmisliti model koji bi opredelio budućeg nosioca posla za izgradnju kraka Preljina—Pojate, ali mi se čini da bi bilo prilično rizično davanje toliko velikog prostora utvrđivanju okvirne cene, pa tek po završetku radova i konačne cene projekta, kao što je praksa ’Behtela‘ bila i u Hrvatskoj ili na Kosovu“, mišljenja je sagovornik Sputnjika.

Pogotovo što Beograd, za razliku od Prištine, Amerikancima ne duguje ništa.

https://rs.sputniknews.com/analize/201806191116070863-srbija-infrastruktura-sad-kina/