„Putevi Srbije“: Za održavanje puteva nedostaje 100 miliona evra, očekujemo veći prihod od putarina – 021.rs

U „Putevima Srbije“ očekuju da se taj trend nastavi, naročito kada se uzmu u obzir nove deonice autoputa, ali i najavljeno povećanje putarina.

Od 2007. do 2018. i promet i prihodi porasli su za oko 60 odsto. Uz obrazloženje da za održavanje puteva nedostaje 100 miliona evra godišnje, putarine se povećavaju za 12 odsto i pune budžet „Puteva Srbije“.

Evropljanima je na putu ka jugu tranzit kroz Srbiju veoma značajan. Otuda i ulaganja iz fondova EU.

„Šveđanin koji krene na more u Grčkoj kada krene iz Švedske nema nikakvu razliku u kvalitetu putne mreže, u komforu koji će doživeti tokom putovanja, zato je i Srbija odvojila velika sredstva da stignemo zemlje okoline„, navodi za RTS profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.

U evropskim zemljama prosek cene putarine je pet evrocenti po kilometru. Srbija se tome neće značajno približiti ni poslednjim poskupljenjem. Važno je jedino, naglašavaju ekonomisti, da se povećani priliv oseti u kvalitetu vožnje.

„Verujem da se iz toga obezbeđuje dobar deo širenja infrastrukture, popravljanje kvaliteta te postojeće mreže s obzirom da je još jedan deo toga u lošem stanju ili nije održavan na adekvatan način dugi niz godina i čini mi se da će završavanje koridora stimulisati strance da više koriste putnu mrežu Srbije„, napominje ekonomista Ivan Nikolić.

Podsetimo, nove cene putarina trebalo bi da počnu da se primenjuju krajem jula. Iznosi putarina u Srbiji će biti povećani za oko 12 odsto, pošto će tačne cene za sve deonice biti zaokruživane tako da budu zgodne za plaćanje i vraćanje kusura.

Uskoro počinje gradnja Moravskog koridora

U „godini razvoja infrastrukture“, kako je 2019. označio ministar finansija Siniša Mali, najavljen je početak izgradnje 110 kilometara tzv. Moravskog koridora kojim se povezuje Čačak, Kraljevo, Kruševac, Pojate. Gradnja Moravskog koridora trebalo bi da počne polovinom sledećeg meseca. Plan je da se završi u naredne dve i po godine.

Poslanici su izglasali javni interes i dozvolili posebne procedure kako bi se gradio Moravski koridor. Precizna trasa, međutim, još nije utvrđena u čitavoj dužini. Završen je i prihvaćen idejni projekat za deonicu Pojate – Kruševac. U toku je stručna kontrola za deo Adrani – Mrčajevci i Mrčajevci – Preljina. Idejni projekat za deo od Kruševca do Adrana, međutim, još se radi, jer se odustalo od prvobitne trase.

Kako objašnjavaju u Ministarstvu građevinarstva, rade se i izmene Prostornog plana infrastrukturnog koridora Pojate – Preljina. Velike poplave su promenile tok reke Zapadne Morave, pa je sada neophodno regulisati njeno korito, kako bi se sprečilo plavljenje budućeg autoputa, ali i naselja u okolini.

Prilikom skupštinske rasprave, otvoreno je i pitanje da li će se sa budućeg autoputa izlaziti u Mrčajevcima. Kako sada stvari stoje, ovo mesto, u prvi mah, ostaje bez petlje.

„U zoni Mrčajevaca planirano je denivelisano ukrštanje autoputa i buduće saobraćajnice Kragujevac – Mrčajevci. S obzirom na to da ne postoji projekat te buduće saobraćajnice, nemoguće je u ovom trenutku precizno definisati položaj denivelisanog ukrštaja. Stanovnici Mrčajevaca će kao vezu sa Moravskim koridorom koristiti petlju „Preljina“ u naselju Konjevići, u čijem sklopu je projektovana poprečna veza koja se kružnom raskrsnicom priključuje na državni put prvog reda Preljina – Mrčajevci. Od kružnog toka na državnom putu do Mrčajevaca dužina postojećeg puta je oko 9,5 kilometara„, odgovaraju za „Novosti“ u Ministarstvu saobraćaja.

Na Moravskom koridoru je planirano ukupno deset petlji i to kod Preljine, Adrana, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika, Velike Drenove, Kruševca, Ćićevca i Pojata. Isključenja će se zvati „Ćićevac“, „Kruševac istok“, „Kruševac zapad“, „Velika Drenova“, „Trstenik“, „Vrnjačka Banja“, „Vrba“, „Kamidžora“, „Adrani“ i „Preljina“.