U Srbiji se gradi gde može da se „ugradi“ – 021.rs Novosadski informativni portal

Pored toga, loše su postavljeni prioriteti, pa se gradi i šta treba, ali i šta ne treba, piše Nova ekonomija.

Izgradnja novih autoputeva predstavlja jedan od najvažnijih političkih aduta Aleksandra Vučića. Skoro da nema „obraćanja javnosti“ predsednika a da pored njega nije mapa Srbije sa ucrtanim putevima u raznim bojama: jedna boja za pravce koji su izgrađeni, druga za pravce u izgradnji, a treća za trase koje se planiraju.

Na kraju, za obične građane autoputevi su sigurno jedan od najopipljivijih rezultata Vučićeve vladavine. Očigledno svestan propagandnog efekta i pozitivnih reakcija javnosti, on je rešio da maltene celu državu premreži novom mrežom saobraćajnica.  

Ipak, kada se malo dublje analiziraju te megalomanske projekcije, lako je zaključiti da stvari ne stoje tako idilično kao što vlast predstavlja, navodi se u tekstu Nove ekonomije. 

U propagandnoj kampanji predsednik se često ponese, pa počinje da iznosi i netačne podatke. Primer za to je njegova izjava da će Srbija 2017. godine imati više autoputeva od susedne Hrvatske; to je i danas daleko od istine, pošto Hrvatska ima 1.350 km autoputeva, a Srbija, koja je po teritoriji i stanovništvu znatno veća, nema ni 1.000 km završenih autoputeva. 

Potpuno je neshvatljivo da je Srbija uložila veliki napor da završi radove na ključnim međunarodnim koridorima, a da pri tome nije završena obilaznica oko Beograda, koja je najveće usko grlo na celom pravcu kroz Srbiju.

Deonicu od samo 40-tak kilometara vozači prelaze za minimum sat i po, a često i dva sata; na više od pola trase aktivna je samo jedna traka, uz nekoliko semafora.

Zbog toga veliki broj automobila i autobusa izbegava da koristi nedovršenu obilaznicu, pa se odlučuju na prolazak kroz centar Beograda, koji je ionako već zagušen dobar deo dana. Kamioni nemaju izbora, pošto su obavezujućim saobraćajnim znacima prinuđeni da koriste taj pravac, piše Nova ekonomija.

Šta se sve radi i planira?

Ključni međunarodni pravci ka Bugarskoj i Severnoj Makedoniji su, uz obilaznicu oko Beograda, bili nesporni prioriteti; međutim otvara se pitanje koliko ima smisla izgradnja svih ostalih puteva koji su počeli da se grade ili su u planu.

Trenutno su otvorena gradilišta: Pojate-Preljina, Pakovraće-Požega, Kuzmin-Sremska Rača, Novi Sad-Ruma, Ruma-Šabac-Loznica, Niš-Pločnik, Požarevac-Gradište-Golubac, Surčin-Novi Beograd, Iverak-Lajkovac i Obilaznica oko Beograda-sektor B. Neposredno pre izbora, počela je i gradnja autoputa Požega-Boljare (granica sa Crnom Gorom), s tim da je ugovorena samo prva deonica.

Država planira i da počne izgradnju obilaznice oko Kragujevca, obilaznice oko Beograda-sektor „C“ zatim autoputeva „Vožd Karađorđe“ („Šumadijski koridor“), Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, Kragujevac-Mrčajevci, Požega-Višegrad i brze saobraćajnice Bački Breg-Kikinda, piše Bogdan Petrović za Novu ekonomiju.

Gradi se ono što se vidi i gde može da se „ugradi“ 

Ali zašto biti racionalan, kada su autoputevi „zgodni za slikanje“? Kada „nagli rast“ BDP-a omogućava (po tumačenju Aleksandra Vučića) enormno zaduživanje države, zašto te pare ne ulupati u ono što je biračima najupadljivije? Kako navodi Nova ekonomija, autoput do svake palanke sigurno jeste nešto što svako može da vidi.

Mada, zli jezici bi rekli postoje i mnogo prozaičniji razlozi. Naime, što je put skuplji, to je veća mogućnost za koruptivne radnje. Ne treba zaboraviti ni da se putevi ugovaraju putem međudržavnih sporazuma, bez tenderske procedure ili uz primenu posebnog „leks specijalisa“ koji takođe anulira konkurenciju, a to pruža priliku za enormnu korupciju.

https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/305669/U-Srbiji-se-gradi-gde-moze-da-se-ugradi.html